U Beogradu održan simpozijum: Kineska modernizacija i zajednica Kine i Srbije sa zajedničkom budućnošću u novoj eri

(KMG) U Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu u četvrtak je, povodom 75. godišnjice osnivanja NR Kine, održan simpozijum na temu „Kineska modernizacija i zajednica Kine i Srbije sa zajedničkom budućnošću u novoj eri“.

Simpozijum je organizovan u saradnji pomenutog instituta sa Kineskom medijskom grupom.

Govoreći na simpozijumu, prof. dr Branislav Đorđević, direktor Instituta za međunarodnu politiku i privredu, istakao je da u saradnji Srbije sa Kinom postoji samo jedan problem, a to je što dve zemlje nisu susedi.

– Ove godine obeležavamo 70 godina od objavljivanja „Pet principa“ kojima je definisana kineska spoljna politika i 70 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i Kine. U ovoj godini održan je i Treći plenum 20. Centralnog komiteta KP Kine, na kom su donete značajne odluke. Broj kineskih turista u Srbiji povećan je ove godine za čak 70 odsto, a srpski izvoz u Kinu beleži rast od 50 odsto. Imajući sve to u vidu, Institut za međunarodnu politiku 10. i 11. oktobra organizuje veliki međunarodni skup posvećen kineskom razvoju i saradnji Kine sa Srbijom na kom će učestvovati 27 zemalja i 3 visoke kineske delegacije – istakao je Đorđević.

Ivan Mrkić, bivši ministar spoljnih poslova Srbije istakao je da je današnji svet nezamisliv bez Kine i da su dvojica lidera, Si Đinping i Aleksandar Vučić, prošle godine potpisali Ugovor o slobodnoj trgovini Kine i Srbije, koji je, kako je Mrkić naglasio, stupio na snagu jula ove godine i predstavlja priliku da se promet između dve zemlje višestruko uveća.

– Kada kažem da je svet nezamisliv bez Kine, imam u vidu vodeću ulogu KP Kine i predsednika Si Đinpinga, modernizaciju, reforme, politiku otvaranja i socijalizam sa kineskim karakteristikama -– istakao je Mrkić, koji je podsetio da kineski predsednik Si Đinping nije slučajno pre 11 godina prijateljstvo Kine i Srbije označio kao čelično.

Mrkić je istakao da se mnogi, pre svega na Zapadu, danas protive kineskim uspesima u razvoju novih tehnologija, iako Kina nezaustavijivo napreduje.

– Nikakvim merama se ne može obuzdavati njen razvoj. Razvoj je nešto što je prirođeno svakoj zemiji. Prirodno je da se tome teži. Pri tome, vrlo je bitno da se tokom razvoja drugi ne ošteti. Dakle, razvoj se ne sme planirati tako što se uračunava nečija šteta. Sve što je predvidivo, mora biti i dobronamerno – naglasio je Mrkić.

Ivona Lađevac, viši naučni saradnik i zamenica direktora Instituta za međunarodnu politiku i privredu, istakla je da je Kina, poput većine zemalja, iskusila sva previranja koja su se dogodila u 20. stoleću, uključujući razaranja u svetskim ratovima, ali je, za razliku od drugih zemalja, Kina načinila ogroman iskoraku smislu da je, kako je Lađević naglasila, načinila veliki skok napred.

– Zahvaljujućči tome, Kina je danas jedan od najuticajnijih međunarodnih aktera – istakla je Lađević, podsećajući na staru kinesku izreku koja kaže da niko ne treba da se plaši usporenog hoda, već stajanja u mestu.

Nenad Stekić, naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu, istakao je da je Treće plenarno zasedanje 20. Centralnog komiteta KP Kine bilo posvećeno modernizaciji i da je imalo ekonomsku komponentu.

– Zahvaljujući ovim odlukama, Kina je de fakto otvorila i liberalizovala svoje tržište – istakao je Stekić.

On je istakao da sledeće godine ističe tekući petogodišnji plan i da je to jedan od razloga zbog čega je Treće zasedanje centralnog komiteta KP Kine bilo posvećeno ekonomiji.

– Iz zvaničnog saopštenja sa tog zasedanja vidimo da postoje četiri stuba kineske modernizacije. Prvi je visokokvalitetni razvoj. Važan deo razvoja odnosi se na postizanje blagostanja ne samo za kineske građane, već za celokupno čovečanstvo. Drugi stub je razvoj socijalističke demokratije, odnosno još veće učešće građana u procesima donošenja odluka na nivou KP Kine. Treći stub je održanje dostignutog cilja ekološke održivosti, što znači da Kina u budućnosti neće ići izvan dostignutih ekoloških standarda. Četvrti stub je očivanje bezbednosti NR Kine – rekao je Stekić.

Katarina Zakić, načelnica Centra za studije „Pojasa i puta“, istakla je da je ključna reč u komunikaciji kineske vlade sa svojim građanima, ali i sa svetom, postala modernizacija. Zakić je podsetila da je drevna Kina bila kolevka izuma i napretka, pomenuvši da o tome svedoče „četiri velika izuma“: papira, štampe, kompasa i baruta.

Ona je istakla da se odnos same Kine prema nauci i tehnologijama menjao, a da bi Srbija trebalo više da se upozna sa kineskom literaturom, umetnošću i javnom upravom, što su oblasti koje su u Srbiji manje poznate.

– Načinjen je čitav zaokret u razvoju kineske nauke koja je sada povezana sa onim čemu će služiti, dakle nalazi se i u službi komercijalne svrhe – naglasila je Zakić.

Zakić je podsetila da je Kina uspešno ove godine izvela misije sletanja i prikupljanja uzoraka tla sa takozvane tamne strane Meseca i podsetila da je Kina samostalno razvila veliki putnički avion C919.

Prema njenim rečima, zahvaljujući potpisanim sporazumima, srpski studenti će ubuduće lakše odlaziti u Kinu.

Sanja Filipović sa Instituta za društvene nauke u Beogradu istakla je da Kina u ukupnom srpskom uvozu učestvuje sa 12 odsto, odmah iza Nemačke koja ima udeo od 13 odsto.

– Kada je posredi izvoz iz Srbije, pozicija na vrhu zemalja u koje Srbija izvozi se drastično menjala. Tako smo 2013. godine najviše izvozili u Italiju, Nemačku, da bi Italija i Nemačka zamenile svoje pozicije 2019. godine. Interesantno primetiti da je Kina u stvari postala značajno izvozno tržište 2019. godine, što se poklapa sa periodom privatizacije rudnika u Boru – rekla je Filipović.

Aleksandar Mitić, naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu, govorio je o Globalnoj bezbednosnoj inicijativi predsednika Si Đinpinga.

– Otkako je predsednik Si Đinping, u proleće 2022. godine, obelodanio Globalnu bezbednosnu inicijativu, otvoren je prostor za aktivniju kinesku diplomatsko-posredničku praksu u zonama tenzija i sukoba, kao i prostor za nove oblike bilateralne i multilateralne saradnje u suočavanju sa bezbednosnim izazovima – rekao je Mitić, ukazujući na doprinos Kine u normalizaciji odnosa između Saudijske Arabije i Irana.

Dragan Trailović, koji je, takođe, naučni sardanik Instituta za međunarodnu politiku i privredu. Ukazao je da je Srbija sebe proglasila za vojno neutralnu zemlju, ona nastoji da diverzifikuje izvore iz kojih se snabdeva vojnim naoružanjem i opremom i usmerena je na balansiranje uvoza vojne tehnike.

– Zbog izmenjenih geopolitičkih okolnosti, Srbija je poslednjih godina usmerena i na saradnju sa NR Kinom u ovoj oblasti. Razlozi nisu samo promenjene geopolitičke okolnosti, u smislu sve manjeg uvoza iz Rusije, već i zbog ozbiljnog stepena modernizacije vojne tehnologije NR Kine – istakao je Trailović.

On je ukazao da se vojna saradnja dve zemlje intenzivno razvija od 2016, odnosno 2017. godine, kada su usvojeni programi vojno-tehničke sradanje Srbije i Kine.

(Espreso/ Kineska medijska grupa)