ŽOC izabrao! "Oversajz" univerzalac potpisao i pojačao Partizan!

Dobar posao Partizana?

Na iznenađenje svih, kao grom iz vedra neba, odjeknula je vest da je Arijan Lakić dogovorio sve uslove sa Partizanom. Verovatno je tek tada svima postalo jasno da crno-beli ulaze u potpunu rekonstrukciju u kojoj će biti zamenjen kompletan kostur ekipe.

Doskorašnji igrač Zadra je "oversajz" kombo-bek koji visinom od 198 santimetara i težinom od 95 kilograma pokriva obe bekovske pozicije. Kada na visinu i snagu dodate odličnu kontrolu tela, jasno je da je fizički potpuno spreman za nivo Evrolige. Lakić se ofanzivno najviše oslanja na fizičku dominantnost i razumevanje igre, dok je šut kroz celu karijeru najveća mana. Najefikasniji je u prodoru koji podjednako koristi u desnu i levu stranu, pri čemu odlično amortizuje kontakt.

Iako ne spada među brze spoljne igrače, teško ga je zaustaviti kada stvori prednost, jer velikim telom štiti loptu i odličnim promenama ritma se oslobađa čuvara. Promene driblingu su široke, što mu omogućava da dodatno „osvaja“ prostor posle čega pravolinijski napada reket. Završnice na obruču su raznovrsne, tačnije čini se da je sa obe ruke podjednako precizan što mu otvara veliki broj mogućnosti. Ne možemo ga nazvati atletom, te poentiranje nije atraktivno. Štaviše, nisko se odražava pri izbacivanju lopte iz ruke, ali poseduje odličnu kontrolu tela u vazduhu.

U igri dva na dva je osnovna ideja da napadne reket i odatle rešava situaciju, većinom poentiranjem, premda nije ograničen samo na prodor. Kroz karijeru šeta između pozicije jedan i dva, što ne znači da ne ume da razigra saigrače. Naprotiv, prošlu sezonu je završio sa 3,4 asistencije. Osećaj za dodavanje je vidljiv i u piku, gde odlično prepoznaje reakciju odbrane i donosi ispravne odluke, kada i koga treba da uposli. Naravno, ne radi se o dodavanjima kojima može da pogodi suprotan korner, ali pas na „rolera“ ili igrača na strani pika nikada nije bio problem.

Arijan Lakić je pre povrede važio za jednog od najboljih mladih igrača u našoj zemlji, što jasno govori o njegovom talentu, a činjenica da je za kratak period došao od Osijeka do Evrolige govori o predanosti i karakteru. Sigurno će biti potrebno malo vremena da se prilagodi bržoj i kvalitetnijoj košarci u Evroligi, ali ne sumnjamo da će u tome i uspeti. Partizan u Lakiću dobija domaćeg igrača koji fizičkim karakteristikama može da parira svim spoljnim pozicijama. Osim fizičke, poseduje i odličnu taktičku podlogu za igranje odbrane, što mu itekako pomaže u predviđanju situacija na terenu.

Sa veličinom tela koju poseduje duži je i viši od većine bekova, ima građu krila što mu pruža mogućnost da lako nadoknadi manjak brzine u pojedinim situacijama. Ne beži od igre u kontaktu, na lopti je veoma agresivan, defanzivni stav je odličan, promene intenziteta i pravca kretanja su takođe na dobrom nivou što dodatno otežava posao napadaču. U teoriji ne bi trebalo da ima bilo kakvih poteškoća u branjenju spoljne linije na nivou Evrolige, ali će mu u praksi svakako biti potrebno određeno vreme da se navikne na intenzitet kontakta i da stekne kredibilitet kod sudija.

Sa druge strane, kao bek nije laka meta za napade sa niskog posta, posebno ako preuzme četvorke. Možda nije najeksplozivniji, ali je veoma snažan i stamen što u nekim situacijama ne iziskuje pomoć saigrača. Teško se nosi sa centrima, što će biti još izraženije u elitnom takmičenju, ali je dovoljno košarkaški obučen da na vreme napravi faul ili pravovremeno usmeri igrača na pomoć. Najkorisniji je na ometanju prenosa, ili u odvajanju poenterski opasnijih bekova od lopte. Najveći broj ukradenih lopti uzme upravo na prenosu ili uručenju, kako zbog agresivnosti, tako i zbog dugih ruku.

Velika mana kada igra pik sa loptom je što nije pretnja u šutu, kako sa poludistance tako i sa distance. Verovatno i najveći nedostatak u njegovoj igri je šut iz driblinga, tako da ćemo često gledati kako ga protivnici brane između ili ispod bloka. Ne treba biti isključiv i reći da ne možemo da pogodi ukoliko dobije prostora, ali svakako ne može da pogađa u kontinuitetu.

Šut je sam po sebi najslabije oružje u njegovom napadačkom arsenalu, iako je izbačaj pravilan. Loptu izbacuje daleko iznad glave, ruku nakon izbačaja zadržava dovoljno, a noge stoje u pravilnoj liniji, te se može pretpostaviti da je problem u samom osećaju. Sezonu za nama je završio sa 26 odsto uspešnosti van linije za tri poena, dok je najefikasniji u ovom segmentu bio u dresu Sparsa sa 36,4 odsto. Najprecizniji je iz mesta, bez kretnje i najveći broj pokušaja uzima između levih i desnih 45 stepeni. Već kada treba da izađe iz bloka ili spusti loptu u dribling, efikasnost drastično opada.

Kretnja bez lopte je na zavidnom nivou, što je pomalo i atipično za njegovu poziciju, ali svakako veoma pozitivno. Veoma dobro prepoznaje kada mu defanzivac okrene leđa i izgubi ga iz vida, što kažnjava utrčavanjima ka košu. Po prijemu lopte ga je teško zaustaviti bez obzira što protrčavanja ne rešava zakucavanjima, već jednostavnim završnicama na samom obruču. Jednostavno, kada neko sa 198 santimetara i 95 kilograma primi loptu na metar do dva od koša, to je teško nadoknadiva prednost.

Poslednji, ali ne i najmanje bitan segment u pozicionom napadu je mogućnost igranja na niskom postu. Kao viši i snažniji od većine direktnih čuvara, koristi fizičku superiornost odakle profitiraju i on i ekipa. U najvećem broju slučajeva napada sa leve strane da bi sredinu napao desnom rukom. Iz leđne igre vidi apsolutno sva pomeranja odbrane i, najvažnije, može da ih iskoristi i poentiranjem i asistiranjem.

U tranziciji učestvuje sa i bez lopte. Kada on otvara kontranapad veoma brzo prelazi iz polja u polje i pravovremeno pušta loptu, što je od izuzetne važnosti. Kada nije u ulozi organizatora popunjava slobodne pozicije i drži širinu.

Bonus video:

(Espreso sport/Astronaut.hoops)