Dok svi bruje o razorenoj Evropi, o ovome niko ne priča: Više od 1.000 života je izgubljeno, prizori cepaju dušu!

Broj žrtava razornih poplava, izazvanih ciklonom Boris, koji je pogodio centralnu i istočnu Evropu, porastao je na 23. Zemlje koje su se našle na udaru su Austrija, Poljska, Češka, Slovačka, Rumunija, a juče su došle i do Mađarske, gde se Dunav izlio iz korita.

Ciklon Boris je stigao i do Italije, gde su poplave razorile sever zemlje, a stanovnici se evakuišu u regiji Emilija - Romanja.

I dok ceo svet pomno prati dešavanja u Evropi, još jedan deo sveta je pogođen smrtnonosnim poplavama koje su pogodile do četiri miliona ljudi i odnele više od 1.000 života - a o tome niko ne priča.

Ajšatu Bunu, učiteljica osnovne škole u ​​Maiduguriju, gradu na severoistoku Nigerije, probudila se u 5 sati ujutro uz vikanje svojih komšija. Kada je otvorila ulazna vrata, dočekao ju je prizor nabujale vode napolju.

"Videli smo – voda dolazi", rekla je gospođa Bunu.

U panici, ona i njeno troje male dece su zgrabili nešto odeće i njene diplome o obrazovanju i pobegli iz svog doma u vode koje su brzo porasle do grudi, da bi na kraju našli privremeno sklonište na benzinskoj pumpi.

Gospođa Bunu je u petak govorila iz kreveta kamiona u koji je uspela da se ukrca sa svojom decom nakon nekoliko dana skloništa na raznim lokacijama širom grada pogođenog poplavama.

Poplave su poplavile Maiduguri početkom prošle nedelje nakon što su obilne padavine dovele do izlivanja obližnje brane. Poplave izazvane kišom opustošile su gradove i naselja širom zapadne i centralne Afrike poslednjih dana, ostavivši više od 1.000 mrtvih ljudi i uništene stotine hiljada domova.

Do četiri miliona ljudi je pogođeno poplavama, a skoro milion je primorano da napusti svoje domove, prema humanitarnim agencijama. Tačan broj smrtnih slučajeva bilo je teško izbrojati s obzirom na razmere katastrofe, a zvanično prijavljeni podaci nisu ažurni.

U Nigeriji su vlasti saopštile da je najmanje 200 ljudi poginulo, ali to je bilo pre nego što su poplave pogodile Maiduguri, što je tom broju dodalo najmanje 30 ljudi. U Nigeru je prijavljeno više od 265 mrtvih. U Čadu je prošle nedelje život izgubilo 487 ljudi. U Maliju, koji se suočava sa najgorim poplavama od 1960-ih, poginulo je 55 osoba.

Prve noći nakon što su pobegli iz kuće, gospođa Bunu je rekla da su ona i njena deca, Zara, Ahmed i Fatima, spavali na benzinskoj pumpi. Sledećeg jutra potražili su sklonište u krugu istraživačkog instituta, gde su ostali dva dana, spavajući na otvorenom, okruženi vodom. Osim nekoliko kikirikija, nisu imali hrane. Gospođa Bunu je rekla da ne misli da će preživeti.

Scene razaranja mogle su se videti širom Maidugurija prošlog petka. Mrtvi ljudi i životinje su lebdeli pored njih. Ljudi su bili zarobljeni u školama i na krovovima. Neki su spavali na autoputu. Tokom vikenda, mnogi ljudi su spaseni širom grada nakon što su danima bili zarobljeni u poplavnim vodama.

Prizemlje glavne bolnice je potopljeno, uništavajući vitalnu opremu, uzorke i laboratoriju za poliomijelitis.

Nabujale vode izbacile su krokodile i smrtonosne zmije iz zoološkog vrta u zajednice, dok se 80 odsto životinja u zoološkom vrtu udavilo, navodi se u izjavi Ali Dona Besta, generalnog direktora Državnog muzejskog parka Borno, gde se nalazi zoološki vrt.

U Nigeriji i u većem delu regiona, poplave pogađaju zajednice koje su već potresene sukobima, raseljavanjem i siromaštvom. Za kasniju godinu predviđaju se još gore poplave. Iako Afrika proizvodi samo delić svetske emisije gasova staklene bašte, Afrikanci snose izuzetno težak teret klimatskih promena, prema Svetskoj meteorološkoj organizaciji.

A prilagođavanje tome koštaće podsaharsku Afriku 30 do 50 milijardi dolara godišnje tokom naredne decenije, ili 2 do 3 procenta bruto domaćeg proizvoda regiona, navodi se u saopštenju.

"Uticaj klimatskih promena je ono čemu smo svedoci upravo sada", rekao je Olasunkanmi Okunola, naučnik čija se studija fokusira na upravljanje rizikom od poplava i prilagođavanje klimi.

„Ne postoji način da sprečimo da se dogode velike katastrofe, ali postoje koraci koje možemo preduzeti da smanjimo efekat." On je ukazao na sisteme ranog upozoravanja i poboljšanje infrastrukture zemalja, poput sistema za odvodnjavanje i puteva. U Sahelu, sušnom pojasu južno od Sahare, problem obično nije obilje vode, već nedostatak. Decenije dezertifikacije i višestruke neuspele kišne sezone često su dovele do suše.

To je slučaj u Zinderu, gradu na jugu Nigera, gde se prošle nedelje porušila dragocena istorijska džamija usled jakih kiša, snimljenih na video snimku stanovnika.

"Kolaps je tragedija za sve muslimane u Nigeru i širom sveta“, rekao je Maki Rabiu, imam u džamiji koja je izgrađena 1810. Svi u Zinderu su bili ožalošćeni, rekao je Hakimin Fada, vernik u džamiji čiji su se roditelji i bake i dede takođe molili tamo.

"Niko nije spavao a da nije osetio bol“, rekao je. "Iako to priznajemo kao Alahovu sudbinu, i moramo da prihvatimo sudbinu, ne možemo a da ne osećamo duboku tugu."

U susednom Maliju, Marijam Dijalo, domaćica, rekla je da je njena porodica provodila noći pokušavajući da isprazni vodu iz svoje kuće. Zaštitili su žito koje su imali za hranu, ali „voda nam je odnela svu obuću“, rekla je ona.

Baba Faradji N’Diaie, stručnjak za životnu sredinu sa sedištem u prestonici Malija, Bamaku, rekao je da su ljudi gradili svuda, uključujući i korita reka.

"Naravno, to je prirodna katastrofa, ali se to dešava i zbog anarhičnih praksi“, rekao je on. A problem će se samo povećavati kako to bude stanovništvo grada", rekao je on. "Svi žele da se presele u Bamako“, rekao je on.

U Nigeriji i širom regiona postoji ozbiljan nedostatak sredstava za suočavanje sa ogromnom humanitarnom krizom. U Nigeriji, na primer, Ujedinjene nacije imaju manje od polovine od 927 miliona dolara za koje kažu da su im potrebne za spasavanje života obezbeđivanjem hrane i čiste vode i sprečavanjem bolesti. Dok su se poplave zadržale u Maiduguriju, jedina dva mosta koja povezuju istočnu i zapadnu polovinu grada počela su da stvaraju čudne zvukove. Pojavile su se pukotine.

Zatim se prošlog četvrtka srušio jedan most, a u petak drugi, podelivši grad na pola bez pristupa sa jedne strane na drugu. Polovina Maidugurija je sada pod vodom. Prijatelji i članovi porodice pokušavaju da spasu jedni druge, koristeći kanue ili kamione da pristupe zonama odseka.

Gospođa Bunu, učiteljica, i njena deca bili su u jednom od tih kamiona u petak, zajedno sa desetinama drugih žena i dece. Svi su bili izgladnjeli, jer su jedva nešto jeli od poplava. Dok je kamion izlazio iz područja preplavljenog vodom po kiši, član Predstavničkog doma Nigerije bacio je dve vekne hleba ljudima u kamionu. Žene su podelile hleb među decom, dajući svakom detetu nekoliko zalogaja. Sa svog mesta na krevetu kamiona, glava gospođe Bunu je bila pognuta u mislima. Povremeno je gledala u nebo. Nije imala pojma kako su prošle njene ćerke iz prethodnog braka, koje su boravile kod njene sestre. Pokušala je da pozove, ali nije uspela da prođe.

A poplava je progutala porodična sredstva za preživljavanje - njihove ovce, koze i kokoške - kao i svaki kućni predmet koji su posedovali. "Sada nemam ništa“, rekla je. Kada su konačno stigli do kampa, nevladina organizacija im je dala malo vode i hrane: pola konzerve sardina i pola vekne hleba po osobi. Nije bilo jasno šta će se dalje dogoditi.

Bonus video:

(Espreso/ New York Times/ Tamara Marić)