Evo šta da radite ako vam legne na račun novac koji nije vaš: Jeleni se upravo to desilo, ovo je priča!

Jednoj Jeleni uplaćeno je na račun kako ona kaže, "mnogo" novca greškom banke. Opet se postavilo pitanje, šta raditi u takvoj situaciji, odnosno, da li sme da podigne taj novac.

"Uplaćeno mi na račun mnogo novca, greškom, na nalozima ne postoji trag, pogrešila službenica, a istražila je na moju inicijativu. Evo idem u banku da vraćam i plačem", podelila je Jelena na društvenoj mreži X.

Njen slučaj nije usamljen, i nedavno jedan korisnik bankarskih usluga doživeo je takav slučaj i odlučio da podeli sa medijima, a Narodna banka Srbije (NBS) je imala svoj odgovor na takvu situaciju.

Na račun u ban­ci upla­će­n mu je iznos od 112.000 di­na­ra, koji je vi­deo preko aplikacije mobilnog bankar­stva. Nakon dva sa­ta, ban­ka je ski­nu­la taj iz­nos sa ra­ču­na, te se zapitao ima li banka pra­vo da bez nje­go­vog zna­nja ski­ne pa­re sa istog. Po­što či­ta­lac ne tvr­di da su te pa­re nje­go­ve, uz pret­po­stav­ku da se ra­di o gre­šci ban­ke, šta bi se de­si­lo da je či­ta­lac u ta dva sa­ta po­di­gao novac? Na ko­me je te­ret dokazivanja u toj si­tu­a­ci­ji?

U Na­rod­noj ban­ci Sr­bi­je tom prilikom su odgovorili za list Politika da im se či­ni da ovo pi­ta­nje po­la­zi od pogrešne pret­po­stav­ke da je u re­du da kli­jent ban­ke ko­ji je gre­škom ban­ke ili pla­ti­o­ca do­bio tu­đi no­vac na svoj ra­čun, po­dig­ne taj no­vac.

"Najpre uka­zu­je­mo da si­tu­a­ci­ja u ko­joj ne­ko li­ce, zna­ju­ći da no­vac nje­mu ne pri­pa­da, uzi­ma taj no­vac za­to što mu je slu­čaj­no na ras­po­la­ga­nju, na pri­mer na­šao je tu­đi novčanik, novac na ban­ko­ma­tu ili je ostva­rio pri­liv na ra­čun bez osno­va, od­go­va­ra opi­su kri­vič­nog de­la uta­je iz čla­na 207. stav 5. Kri­vič­nog zakonika, za ko­je je za­pre­će­na nov­ča­na ka­zna ili ka­zna za­tvo­ra do jed­ne go­di­ne. Da­kle, da je či­ta­lac ko­ji zna da mu no­vac ne pri­pa­da, po­di­gao taj no­vac, pro­tiv­prav­no bi ga pri­svo­jio", ka­žu u NBS.

Ka­da je reč o pro­pi­si­ma ko­ji ure­đu­ju plat­ne uslu­ge, uka­zu­ju da je oči­gled­no srp­ski za­ko­no­da­vac bio sve­stan pret­po­stav­ki da je za je­dan broj ko­ri­sni­ka sasvim pri­hva­tlji­vo da po­dig­nu no­vac ko­ji im ne pri­pa­da, zna­ju­ći da je sud­ski po­stu­pak dug, pa je u čla­nu 56. Za­ko­na o plat­nim uslu­ga­ma dao mo­guć­nost ban­ci pla­ti­o­ca i ban­ci pri­ma­o­ca pla­ća­nja da u slu­ča­ju ne­pra­vil­nog iz­vr­še­nja plat­ne tran­sak­ci­je ot­klo­ne te gre­ške.

Pre­ma op­štim pra­vi­li­ma obli­ga­ci­o­nog pra­va, ko­ja bi se pri­me­nji­va­la i na plat­ne tran­sak­ci­je, da ne­ma ovog po­seb­nog Za­ko­na o plat­nim uslu­ga­ma, u si­tu­a­ci­ji ka­da ne­ko stek­ne ne­ku stvar bez osno­va, li­ce ko­je je vla­snik te stva­ri mo­že na su­du zah­te­va­ti da mu se ta stvar vra­ti.

"Si­gur­ni smo da i sa­mi za­klju­ču­je­te da bi re­ša­va­nje po­gre­šnih upla­ta primenom op­štih pra­vi­la od pre sko­ro 50 go­di­na i pre­ko suda ugro­zi­lo sigurnost, in­te­gri­tet i efi­ka­snost plat­nog pro­me­ta, ko­ji je za­sno­van na di­gi­tal­nim tehnologijama. Za­to i je­ste do­net Za­kon o plat­nim uslu­ga­ma, ko­ji je uskla­đen sa di­rek­ti­va­ma EU u ovoj obla­sti", odgovorili su svojevremeno iz Narodne banke Srbije.

Bonus video:

(Espreso/Blic Biznis/Preneo D.M.)