momak koji obećava
Željko Obradović izvukao džokera iz rukava i potpisao asa koji je očarao Evropu!
Partizan doveo pravo pojačanje
Košarkaškom klubu Partizan je ovog leta bila preko potrebna svža i mlada "krv" nakon sezone u kojoj su, pre svega domaći igrači, bili ispod svakog nivoa.
Zato je odluka Željka Obradovića bila da angažuje Marija Nakića, sina Ive Nakića, legende Partizana.
Iz Beograda je kao dete otišao put Madrida gde je očarao evropsku, ali i svetsku košarkašku javnost. Posle skoro deset godina Mario Nakić se vraća u Partizan kao deo velike rekonstrukcije crno-belih. Doskorašnji član Igokee sa visinom od 202 santimetara i težinom od 99 kilograma podjednako dobro pokriva pozicije tri i dva. Motoričke sposobnosti su na izuzetnom nivou, dok je tokom godina ojačao telo koje je sada potpuno spremno za Evroligu.
Nakić je u mlađim selekcijama igrao sve spoljne pozicije, po potrebi i sekundardnog plejmejkera, te je ofanzivno najkorisniji sa loptom u rukama. Iz driblinga je u stanju da napadne sve defanzivce, od jedinice do petice. Od većine bekova je viši i snažniji, dok je od unutrašnjih igrača brži. Podjednako dobro napada u obe strane, dok je na obruču precizniji desnom rukom.
Promene ritma i pre svega driblinga su odlične za njegovu visinu, u čemu mu u mnogome pomaže agilnost i naravno, izražene motoričke sposobnosti. Kontakt trpi na solidnom nivou, a u isti ulazi već u prvom koraku, da bi zatim usporio, izdigao se iznad defanzivca i poentirao. Atletski nije dominantan, pa uprkos veličini nije u stanju da završava iznad čuvara, već uvek bira da zaštiti loptu telom i tako dođe do otvorenog pogleda ka košu. Poludistancu gotovo da ne koristi, već svaki prostor unutar linije za tri poena napada prodorom ili flouterom.
Nesvakidašnje, ali takve pokušaje uzima i sa pet metara od koša, samo ako nema defanzivca koji ga brani sa strane lopte i može da poremeti izbačaj. Širokim promenama, pre svega prednjim ume sam sebi da kreira prostor za šut sa distance, ali nije konstantna pretnja iz takvih situacija. U šutu je najefikasniji iz mesta, gde procenti variraju od 33 do 36 odsto, ali može da bude pretnja i iz izlaznih blokada. U korišćenju blokada se ne oslanja na brzinu, već čitanje situacija, ukoliko mu odbrana ode ispod odlučiće se za šut, uz eventualno jedan dribling kojim će popraviti poziciju. Sam izbačaj je izuzetno pravilan, od položaja lopte, šake, pa sve do odraza, te je utisak da na procente najviše utiče selekcija šuta.
Mario Nakić je jedan od mladih domaćih igrača koji će činiti temelj ekipe Partizana ove, ali i narednih sezona. Uz šansu u kojoj neće svaku grešku plaćati odlaskom na klupu, nekadašnji biser Real Madrida bi brzo mogao da preraste u člana standardne rotacije u Evroligi. Nakić se u individualnoj odbrani najviše ističe u igri jedan na jedan protiv krila ili sporijih dvojki.
Veličina i snaga tela mu daju prednost u odnosu na većinu napadača za koje je primarno zadužen, ali problem nastaje na preuzimanju kombo bekova, koji do svojih poena dolaze brzinom. Nogama slabije prati brže igrače od sebe, što može da ga uvede u probleme sa faulovima. Branjenje niskog posta je na sasvim solidnom nivou, posebno protiv četvorki koje nemaju veliku početnu prednost u visini. Ni centrima nije laka meta, ali ne može da im parira u kontinuitetu bez unapred dogovorenog udvajanja nakon preuzimanja.
Izlasci na zatvaranja su tehnički veoma dobri, sa podignutom rukom i zatvorenim stavom, što smanjuje mogućnost ispadanja i pucanja timske defanzive. Za početak ga u kolektivnoj odbrani očekujemo na igračima koji igraju od lopte i poene traže kroz šut ili uz manje korišćenje driblinga.
Iz kretnji oko blokova odlično savija ka sredini i napada koš driblingom ili razigrava saigrače, zavisnosti od reagovanje odbrane na prodor. Osim korišćenja blokova, igra bez lopte u rukama se najčešće svodi na utrčavanja po čeonoj liniji ili sa 45 stepeni. Dovoljno je visok da kada primi pas u blizini koša nema problem da poentira, dok u slučaju dobre reakcije odbrane ume da fintira, zadrži balans i nakon toga, često uz faul, uputi šut.
Veoma je koristan u situacijama kada je na šutu iz mesta, kako zbog efikasnosti, tako i zbog dobrog napada „klouz-auta“. Podjednako napadana obe strane, u zavisnosti od toga šta mu odbrana nudi, ali se kao i kada napada driblingom, retko zaustavlja na poludistancu. U slučaju da je zaobišao čuvara traži prodor do koša ili eventualni flouter.
U igri dva na dva može da učestvuje i kao igrač sa loptom koji pretežno kreira za sebe. Sam pik često napada "zmija" kretnjom koju odlično sprovodi, što je u Evropi zaista retkost za igrače njegove visine. Ukoliko ne napadne koš odmah traži preuzimanje kako bi iznudio mis-meč sa unutrašnjim sporijim igračem. Kao razigravač je napredovao tokom profesionalne karijere i možemo reći da dobro deli loptu u šablonskim situacijama na prvom pasu, dok se i dalje ne ističe u improvizacijama.
Iako je prošle sezone imao svega jedan ofanzivni skok po meču, konstantno je agresivan posle promašaja saigrača, što se ne odrazi uvek njegovom uhvaćenom loptom, ali je kvalitet koji itekako znači svakoj ekipi. Tranziciju može da povuče i sa loptom u rukama, ali je efikasniji kao igrač od lopte. Kao igrač sa loptom u rukama prvo traži način da poentira i tako ume da preskoči saigrača u boljoj poziciji. Bez lopte odlično popunjava prostor, a neretko odmah po odbranjenom posedu zna da istrči u "ofsajd".
Bonus video:
(Espreso sport/piše Astronaut.hoops)