Teška ispovest oca Peđe Stojakovića! Rasplakao Srbiju, reči koje kidaju srce!

Legendarni srpski košarkaš Predrag Stojaković napravio je impresivnu karijeru u NBA ligi i sasvim opravdano primljen je u Kuću slavnih.

Do velikih uspeha na košarkaškim terenima stigao je nakon teškog detinjstva - izbeglištva iz rodne Slavnoske Požege, skromnog života u tinejdžerskom periodu, a zatim i uklapanja svojih školskih obaveza sa prvim treninzima u seniorskoj ekipi Crvene zvezde.

O svemu što je proživeo kao dečak od 14 godina Peđa Stojaković retko priča. Zna se da je njegova porodica u Beogradu živela u garsonjeri, da su garderobu kačili na eksere ukucane u zidove i da je tek kada mu je Zvezda dala stan na korišćenje situacija postala nešto bolja. Sa druge strane, daleko bolje uslove za život njegov otac ostavio je u današnjoj Hrvatskoj kada je porodicu izvukao iz građanskog rata.

Upravo je otac Predraga Stojakovića svojevremeno govorio o patnjama koje je proživela njegova porodica. Prisetio se Miodrag kako je u Slavnoskoj Požegi ostavio sve - kuće, lokale, imanje, porodične uspomene, grobove predaka.

- Još nas guši nepravda...Kako i ne bi, ostavili smo u Hrvatskoj kuće, imanja, grobove predaka... Peđa to krije, a znam da ga boli. Vratiće se on u Slavonsku Požegu, tamo bi ga lepo dočekali", rekao je jednom prilikom Miodrag Stojaković, otac srpskog košarkaša i dodao: "Boli nas i guši sve to istom jačinom i danas, iako je prošlo mnogo vremena... Ostavili smo živote, planove, sve što smo do tada stekli. Gotovo u jednom trenu ostali smo bez dve kuće, dva lokala, imanja... Uostalom, dovoljno je da vam kažem da mi je u aprilu 1991. jedan Albanac nudio 450.000 maraka samo za jednu od te dve kuće, a ja, da ne bi pričali vidi ga ovaj, prvi je podvio rep i beži, odbijem ponudu i dva meseca kasnije ostanem bez nje.

Po njegovim rečima, Stojakovići se nikada više nisu vratili u Požegu, ali je Peđa Stojaković ostao u kontaktu sa svojim prijateljima iz detinjstva. Čak su i oni odlazili u posete kod njega tokom igračkih dana, dok je Miodraga i dalje mučilo sve što se desilo devedesetih, pre nego što će porodicu preseliti u memljivu beogradsku garsonjeru.

- Peđa je u kontaktu s momcima odande, posećivali su ga oni kasnije u PAOK-u, javljaju mu se stalno. Čuo sam priču da je jednom, tamo u kafiću, neko slagao da je Peđa u gradu, a za sat vremena njih 150 se skupilo da ga vide. Zato i znam da bi ga lepo dočekali. Sve to je ostavilo traga na njemu, iako vam to on neće pokazati. Ne nedostaje njemu novac i imanje, već rodni kraj, činjenica da ne možemo da posetimo grobove predaka. To je naša najveća bol, koja nas i dalje prati", prisećao se otac slavnog košarkaša i otkrio: "Jednom mi je, dok smo se kolima vozili po Sakramentu, sve to prolazilo kroz glavu, a on, videvši da sam tužan, tera me da mu kažem o čemu se radi. I ispričam mu da mi nedostaju moji konji, imao sam velike planove s njima, a on mi kaže 'Pa daj, tata, da kupimo ranč, bar to nije problem'... Odbio sam, nije više to to.

Peđa o Slavonskoj Požegi priča baš retko:

- Rođen sam u Slavonskoj Požegi, u bivšoj Jugoslaviji. Požega je u to vreme bila lep i prostran gradić za život moje porodice. Vikendom smo često odlazili kod bake i deke na selo. To su za mene bili pravi doživljaji. Na selu sam osećao slobodu i voleo sam da se tamo sretnem sa rođacima i prijateljima koji su mojih godina. Roditelji su rodom iz dva susedna sela tako da nam je priroda uvek bila nadohvat ruke", pričao je svojevremeno Peđa za magazin "Huper" i dodao: "Oduvek sam navijao za Zvezdu. Među Srbima u Hrvatskoj postojalo je pravilo da se navija za Zvezdu. Znalo se: ako navijaš za Zvezdu onda si Srbin. Ipak, navijanje smatram naslednim. Tata je navijao za Zvezdu pa sam to nasledio od njega. ?Da li ćemo i tebe, sine, jednog dana gledati na televiziji?' pitao me je davne 1988. godine kad sam gledao Divca i Paspalja.

Stojaković je preko dresa Crvene zvezde stigao u PAOK, a zatim otišao u NBA ligu gde je proveo najveći deo svoje karijere. Godinama je igrao za Sakramento Kingse i bio jedan od najboljih igrača tima, zatim je nastupao za Indijanu, Nju Orleans i Toronto, da bi na samom kraju karijere sa Dalasom osvojio NBA titulu. Kao reprezentativac Jugoslavije osvojio je Mundobasket 2002. godine i Evropsko prvenstvo godinu dana ranije, dok je na kontinentalnom šampionatu stigao i do bronze 1999. godine.

Bonus video:

(Espreso sport/Mondo sport)