SPC
U subotu je crveno slovo, a jedan važan običaj se vezuje za žene: Evo šta valja uraditi na Malu Gospojinu
Slavi se uspomena na dan kada je rođena Presveta Bogorodica Marija
Srpska pravoslavna crkva 21. septembra obeležava praznik Rođenje presvete Bogorodice Marije, poznatiji u narodu kao Mala Gospojina, koji je u crkvenom kalendaru obeležen crvenim slovom.
Slavi se uspomena na dan kada je rođena Presveta Bogorodica Marija, u domu Joakima i Ane u Nazaretu. Smatra se veoma bitnim praznikom i za njega se vezuju brojna verovanja i običaji.
Joakim i Ana dugo nisu mogli da imaju dece, ali im je Bog uslišio molitve i pod stare dane im podario ćerku. Dali su joj ime Marija i zavetovali se da će ona služiti Gospodu.
Bogorodica Marija, plod molitava svojih roditelja, odvedena je u hram kada je imala tri godine, a sa 14 godina se vratila u Nazaret gde joj je, prema predanju, saopštena blagovest da će roditi Sina Božijeg.
Praznik koji je posvećen Bogorodici Mariji i koji se obeležava na ovaj dan se u našem narodu slavi uz brojne živopisne običaje, a posebno se raduju žene, jer je veliki broj običaja vezan za rađanje dece. Kao i na Veliku Gospojinu, žene ne bi trebalo da se prihvataju poslova u kući i oko nje.
Nekada je Mala Gospojina označavala vreme kada se počinje sa jesenjim oranjem i setvom. Veruje se da lepo vreme na ovaj praznik najavljuje vedru jesen i suvu zimu.
Često se za Malu Gospojinu kaže da je veseo praznik jer su jesenje svadbe obično počinjale od ovog datuma, posebno jer se verovalo da će ugovaranje braka na Malu Gospojinu doneti mladencima poseban blagoslov.
Pored toga mnogi slave Malu Gospojinu kao krsnu slavu, a održavaju se i brojni vašari i sabori, u čast Bogorodice, pa bi trebalo lepo da se sredite i obučete.
Prema starom narodnom verovanju, lekovito bilje koje se sakupi između Velike i Male Gospojine ima posebna lekovita svojstva, ali se od danas više ne ide u šumu, jer napolje izlaze zveri i i priroda se sprema za zimu.
Bonus video: