priprema za setvu u punom jeku
Poljoprivrednik Sava svake godine zaseje oko 30 hektara ove biljke: Donosi ogromne prihode, a ne boji se suše
Uljana repica je, kaže, u delu Srednjeg Banata koji obuhvata opštine Žitište, Sečanj i Novu Crnju uglavnom zastupljena na terenima gde postoje parcele četvrte i pete klase i gde druge kulture teže uspevaju
Dugo očekivano osveženje je stiglo, a ratari iz Srednjeg Banata s pažnjom prate najave o padavinama i gledaju u nebo. Da bi uopšte mogli da pripreme zemljište za jesenju setvu potrebno im je, kažu, mnogo kiše. Iako kalendarski optimalni rokovi za setvu uljane repice teku, proizvođači do sada o ovom poslu gotovo da nisu ni razmišljali. U njive sa mašinama za pripremu zemljišta za ovaj veliki posao u prethodnom periodu nisu ni pokušavali da uđu, jer je zemlja suva i tvrda.
Posle gotovo dva meseca u Srednjem Banatu kiša. I dok u pojedinim delovima zemlje ima ili su u najavi obilne padavine, za sada u ovom kraju kiša je pala, što bi rekli stari, tek da pokupi prašinu. Ipak, proizvođači se nadaju da će u narednom periodu biti dovoljno padavina kako bi zemljište moglo da se pripremi za setvu. A prva kultura koja će se naći u zemlji, po pravilu je uljana repica.
Poljoprivrednik Sava Karanjac iz Konaka se proizvodnjom uljane repice bavi poslednjih šest godina. Svake jeseni ovom kulturom zaseje oko 30 hektara, a toliko planira da poseje i ove godine.
Rok za setvu pomeren na kraj septembra
- Kada govorimo o zasnivanju nove proizvodnje repice trenutno najveći problem jeste suša. Zemljište je jako suvo i tvrdo, pa je priprema za setvu u ovim uslovima neizvodljiva. Setvu očekujem tek posle nekoliko kiša, a ne pre kraja septembra - objašnjava Sava Karanjac, poljoprivrednik iz Konaka.
Iako je optimalni rok za setvu uljane repice kraj avgusta i početak septembra, ovaj posao se, kaže, već nekoliko godina pomera za kasniji period.
- Poslednjih nekoliko godina se rok setve, zbog sušne jeseni, pomerio do kraja septembra. Prošle godine smo čak ušli i u oktobar, pa su prinosi bili solidni s obzirom na godinu kakvu smo imali. Prednosti uzgajanja ove kulture jesu prvi novac od nje, solidna cena i izbegavanje rizika suše - dodaje on.
Da proizvođači i dalje razmišljaju da li da seju uljanu repicu ove godine potvrđuju nam i predstavnici semenskih kuća.
- Proizvođači su, s obzirom na vremenske prilike kakve su bile u prethodnom periodu, delimično nabavili seme za setvu uljane repice. Deo proizvođača i dalje ne nabavlja seme zbog bojazni da im ono ne ostane neposejano u slučaju da se ne stvore optimalni uslovi za pripremu zemljišta i setvu ove kulture - navodi Ivica Živanov, promoter Pionira.
Količine semena koju su proizvođači za sada naručili ili već kupili su, kaže, značajno manje nego prošle godine.
- To ne znači da će biti drastičanog pada površina pod ovom kulturom u ovom delu Banata, jer bi nekoliko litara kiše popravilo situaciju i vratilo zainteresovanost za setvu uljane repice. U svakom slučaju postoje i proizvođači koji su definitivno odustali od ove kulture zbog loših ovogodišnjih prinosa. Deficit zimske vlage, a kasnije i sušan i topao period u aprilu uticali su na prilično slab prinos uljane repice. Mislim da je za očekivati blagi pad zasejanih površina ove jeseni - dodaje on.
Uljana repica je, kaže, u delu Srednjeg Banata koji obuhvata opštine Žitište, Sečanj i Novu Crnju uglavnom zastupljena na terenima gde postoje parcele četvrte i pete klase i gde druge kulture teže uspevaju.
Proizvođači hoće da vide koliko će kiše pasti
I agronomi se slažu da je o setvi uljane repice rano govoriti, jer optimalni rok za njenu setvu uveliko teče.
- Naši kooperanti su delimično nabavili seme, ali ima i onih koji čekaju da vide da li će setva uopšte moći da se obavi. Najveći problem trenutno je nedostatak vlage u zemljištu. Prva priprema tj. obrada na parcelama gde će se sejati repica se obavila odmah nakon skidanja žitarica. Drugu pripremu koja se obavlja neposredno pred setvu repice nije moguće obaviti u ovim uslovima - kaže Dejan Sekulić, agronom imanja PD “Graničar” iz Konaka.
Proizvođači sada mogu jedino da nabave seme i čekaju da vide koliko će kiše pasti, jer trenutno na svojim parcelama ne mogu ništa da rade.
- Kako nam sada zemljište izgleda, potrebno je bar 50 litara kiše da bi se obavila kvalitena priprema i setva uljane repice - navodi ovaj agronom.
Iako smo i ranije imali setvu uljane repice izvan optimalnih rokova, u ovom trenutku, kažu stručnjaci, nemoguće je predvideti kako bi se ovogodišnja kasnija setva mogla odraziti na budući prinos. Sve zavisi kada će “doći” zima i kakva će biti tj. u kom stadijumu razvoja će biljke repice ući u zimski period.
Prema proceni Poslovne zajednice za industrijsko bilje, uljana repica se u Srbiji gaji na oko 25.000 hektara, a postoji mogućnost da zauzme oko 60.000 hektara. Najčešće se izvozi kao seme, a ne kao finalni proizvod.
U Evropi, uljana repica je glavni izvor biljnog jestivog ulja, a u svetu je druga najvažnija industrijska biljka. Najveći proizvođači su Kina, Indija, Kanada, Poljska, Nemačka, Francuska i Velika Britanija.
Bonus video: