Glavobolja, Foto: Wavebreak Media LTD / Wavebreak / Profimedia

nagli pad temperature

Kako temperaturni rolerkoster utiče na naše zdravlje? Lekari upozorili na simptome koji mogu biti opasni

Nagle promene temperature mogu izazvati brojne simptome

Objavljeno: 10.09.2024. 17:27h

Nagle promene temperature izazivaju pravi šok za organizam - juče je bilo 32 stepena, danas svega 17, a prognoze kažu da se već prekosutra ponovo očekuju tropske vrućine. Dr Radmila Šehić koja je 40 godina svoje profesionalne karijere provela u Hitnoj pomoći, za portal Nova.rs objasnila je kako takve oscilacije utiču na ljude.

Pad temperature za 15 stepeni, a onda nagli porast za 16 stepeni, koji se očekuje u četvrtak, nesumnjivo će uzrokovati tegobe kod dela građana, pre svega hroničnih bolesnika i starijih ljudi, upozoravaju ovih dana lekari. A na koje simptome naročito treba obratiti pažnju i kako sve može reaguje organizam u tim uslovima, priča dr Radmila Šehić.

„Svaki čovek je na neki način meteoropata, to ne znači da je bolestan, nego da reaguje na sve ono što se dešava u prirodi, jer je čovek deo prirode i sve ono što je u njoj – to je i u čoveku“, kaže doktorka za naš portal.

Šehić je objasnila da su ovo zaista veoma vrtložne promene u klimatskim uslovima, i da smo svedoci brutalnih klimatskih promena u dnevnim dešavanjima.

„Organizam mora maltene ekspresno da se prilagođava novonastalim promenama, a za to je odgovoran centar za termoregulaciju koji se nalazi u velikom mozgu i koji ja volim da nazovem klima uređajem našeg organizma. On je pod velikim opterećenjem jer treba da izbalansira sve ono što organizam primi kao informaciju iz spoljašnje sredine“, rekla je ona.

Dodaje da što se tiče vrelih letnjih dana, visoke temperature naročito pogađaju one koji imaju problem sa krvnim pritiskom, i da je to velika grupa ljudi.

„Pogađaju ih na taj način što obaraju pritisak, a još ako ti ljudi koriste i lekove za obaranje pritiska, onda dolaze u faze hipotenzija odnosno veoma velikog urušavanja cirkulacije, to se sve loše odražava na koronarne krve sudove i na one koji hrane mozak“, pojasnila je.

Doktorka kaže da ovaj pad temperature i kiša, koja donosi veliku vlažnost vazduha, pogađaju još jednu kategoriju hroničo obolelih, a to su oni koji imaju astmu ili hronični bronhitis. „Njima jako smeta ova promena, kao i ljudima sa oscilantnim krvnim pritiskom“.

„Što se tiče ljudi koji imaju problem sa alergenima, ambrozija je još uvek aktivna, a ona je snažan alergen, tako da ona daje burne alergijske reakcije. Kiša smanjuje nivo alergena u vazduhu pa je to neka sreća za te ljude, ali to ne znači da je njima mnogo lakše u ovim danima, jer visoka vlažnost vazduha jako smeta toj grupi ljudi“, objasnila je ona i dodala da će oni imati još većih problema u narednim godinama.

Dodala je da se kod dece centar za termoregulaciju razvija tek oko 12. godine života i da njih treba nadzirati brižno pogotovu u vreme visokih temperatura zbog mogućih dehidratacija, dok u ovakovom periodu deca neće imati značajnijih problema jer oni imaju zdravu i jedru cirkulaciju.

„Stariji ljudi i sredovečni, koji imaju problem sa cirkulacijom, a pogotovo ljudi koji imaju hronične probleme sa disanjem – na njih će najviše uticati ovaj nagli pad temperature i brzi povratak ka visokoj temperaturi“, rekla je Šehić.

Ona je objasnila da se krvni sudovi pri visokoj temperaturi na periferiji šire pa je slab dotok kiseonika ka vitalnim organima i da je u tom slučaju dosta kompromitovan mozak.

„Tada nastaju incidenti na nivou centralnog nervnog sistema, kada je pad temperature skupljaju se krvi sudovi pa nagli dotok krvi u mozak može opet da uslovi takozvane šlogove“, dodala je.

Čovek doživeo šlogfoto: Profimedia

U pozadini svega je loša cirkulacija, kaže doktorka, „odnosno loše stanje krvih sudova koji svojim pogubljenim elasticitetom nisu u mogućnosti da to izbalansiraju dok se data količina krvi ne rasporedi kako treba do vitalnih organa“, pojasnila je.

Ona je za portal rekla da ljudi treba da proveravaju i pre svega kontrolišu krvni pritisak, i da moraju da se pridržavaju već onoga što znaju, „to je suština“, rekla je doktorka Radmila Šehić za portal Nova.rs.

dr Šehićfoto: Printscreen/Youtube/Drina Pesic

Simptomi

Nagle promene temperature mogu izazvati sledeće simptome:

Glavobolje i migrene – Promene atmosferskog pritiska izazivaju osećaj pritiska u glavi.

Umor i malaksalost – Oscilacije mogu dovesti do oscećaja iscrpljenosti i smanjenja energije.

Bolovi u zglobovima i mišićima – Osobe koje pate od reumatskih problema mogu osetiti takve tegobe.

Srčane tegobe – Kod horničnih bolesnika, a posebno onih sa srčanim problemima, mogu osetiti ubrzan rad srca ili bol u grudima.

Problemi sa disanjem – Osobe sa respiratornim problemima mogu doživeti stezanje u grudima ili kratak dah.

Nesanica – Zbog potrebnog prilagođavanja organizma na nagle promene, može uticati na kvalitet sna.

Ovi simptomi su naravno najizraženiji kod gorepomenutih, osetljivih, grupa ljudi.

Pripaziti narednih dana

Prema informacijama, do kojih je naš portal došao, iz Hitne pomoći, od jutros je zabeležen uobičajen broj poziva građana koji su se žalili na respiratorne probleme i srčane tegobe, ali treba pripaziti narednih dana, jer se očekuju nagle promene temperature.

Veliki je grad i mi stalno imamo pozive ljudi sa srčanim problemima, gušenjem, uglavnom se javljaju hronični pacijenti. Mi imamo u poslednje vreme povećan broj poziva ali do sada taj broj nije odskočio naglo zbog ove promene temperature, za sada je svim normalan broj poziva za ovo vreme. Međutim, apelujemo uvek na građane koje muči neka bolest, da pripaze tokom naglih promena temperature i da prate signale koje im šalje njihov organizam „, rekao je dispečer hitne pomoći za portal.

Bonus video:

(Espreso/ Nova/Prenela M.L.)