posao
Pre biraju privatno da rade, nego stalan radni odnos: Zašto je danas sve manje čistačica u školama?
Zovemo ih tetkice, a ne čistačice i to valjda dovoljno govori o emocijama koje deca gaje prema njima, a i obratno.
Zovemo ih tetkice, a ne čistačice i to valjda dovoljno govori o emocijama koje deca gaje prema njima, a i obratno. Ipak u poslednje vreme sve ih je manje u školama. Dok se za čišćenje stanova, kuća i poslovnih objekata može zaraditi od 800 do 1.500 dinara po satu, tetkice u školama rade za minimalac, koji iznosi od 46.000 do 52.000 dinara.
Osnovna škola "Nikola Tesla" u Rakovici ima oko 5.800 kvadratnih metara i 13 tetkica koje održavaju ovaj prostor. To je u okviru standarda za 1.300 đaka koliko škola ima.
Propisano je da jedna spremačica bude na 450 kvadratnih metara. I sve je dobro dok se neka ne razboli. Zamenu je nemoguće naći jer su plate premale.
Direktor škole Stanislav Stevuljević kaže da se u jednom trenutku prošle godine desilo da je zbog bolesti u jednoj smeni ostala samo jedna tetkica na 650 đaka a treba da ih bude šest.
"Nemajući kud rukovodio sam se onom narodnom da biram manje zlo pa sam odlučio da u jednoj smeni popodne stariji razredi pređu na onlajn nastavu. Sutradan je došla vanredna inspekcija. Šta bi bilo da je došlo do neke infekcije? Direktor bi bio kriv jer je ugrozio zdravlje đaka", navodi Stevuljević.
Čišćenje stanova, kuća i poslovnih objekata košta od 800 do 1.500 dinara po satu, što, ako računamo osmočasovno radno vreme, mesečno isnosi oko 140 000 dinara. Tetkice u školama rade za minimalac, koji iznosi od 46.000 do 52.000 dinara, zavisno od broja radnih dana u mesecu.
Jasna Drobnjak kaže da sada tetkice u školama rade sa završenom srednjom školskom spremom a da primaju platu u nivou sa osnovnom. "Pomažemo jedna drugoj a u stvari nama treba još radne snage da bismo sve odradile kako treba. Slab je odziv na konkurse, prvenstveno zbog niskih plata."
Marijana Ristić napominje da je reč o fizički teškom poslu koji zahteva da su konstantno - pri ruci.
Osam hiljada koraka
"Pređemo šest do osam hiljada koraka dnevno a da ne izađemo iz zgrade uopšte. Tu ste sve, i tetkica i mama i medicinska sestra", navodi Ristićeva.
A kada se neka koleginica ne pojavi na poslu kilometri se udvostruče. Marijana Ristić godinama je u školi iako može da radi za veću dnevnicu na nekom drugom mestu.
"Imam porodicu, imam decu, neprocenjivo mi je vreme vikendom koje provodim sa svojom decom. S druge strane, ovde se dosta radi ali nije rudnik. Kad su tako neke ekstremne situacije kakve smo imali i deca mnogo više vode računa kad im se skrene pažnja", naglašava Ristićeva.
Škola je sve više briga zaposlenih, roditelja i dece
Učenici OŠ "Nikola Tesla" iz Rakovice Viktor i Ana kažu da vode računa da na velikom odmoru ne bacaju đubre po tribinama i po podu nego u kantu za smeće.
Da bi tetkicama bilo lakše, kažu da očiste učionicu, posle časova podignu stolice i svoje otpatke.
"Moramo da skupimo smeće koje je ispod klupa zato što imamo manjak tetkica i one ne mogu sve da počiste", ističu Viktor i Ana.
Nemaju problem sa nedostatkom osoblja samo beogradske škole. Đaci paraćinske gimnazije su sa nastavnikom engleskog jezika Borkom Petrovićem renovirali učionicu koja nije krečena 12 godina, a koristi je devet odeljenja – i to na raspustu.
Zamenili su kompletnu elektroinstalaciju, pod, klupe, stolice, servisirali klimu, popravili prozore. Divan gest, ali svakako nije rešenje jer škole treba da održavaju i renoviraju nadležni.
Bonus video: