Prava istina o Alenu Smailagiću!

Doskorašnji centar Partizana Alen Smailagić uzburkao je srpsku javnost rečima da je napustio Srbiju zbog čudnih okolnosti.

Apostrofirao je da je bio u dobrim odnosima sa saigračima i trenerom, a pravi razlog nije direktno otkrio.

- Nije to bila odluka, jednostavno bolja prilika da igram košarku. U Srbiji se dešavaju neke stvari, nisam hteo da budem okružen takvom energijom. Partizan kao klub je sjajan, trener je sjajan. Željko Obradović mi je kao otac, kao strogi otac doduše. Ali neke stvari koje su se dešavale u zemlji, nisam hteo da budem deo toga. Ne želim ni sa kim da se bijem. Samo želim da igram košarku i konačno uživam u njoj - poručio je Smailagić za "Basket Njuz".

Prava istina o Smailagiću kao čoveku i njegovim principima krije se u njegovom odrastanju u beogradskom naselju Kotež.

- U sendviču između zatvora sa minimalnim obezbeđenjem (u KPZ Padinska Skela se u prošlosti ’ležalo’ samo za lakša dela, prim.aut) i uflekane institucije za mentalno obolele (psihijatrijsko odeljenje bolnice Laza Lazarević), nalazi se otvoreni teren sa košarkaškim terenom. Rustem Smailagić, električar koji je radio sedam dana nedeljno kako bi se pobrinuo za suprugu i dvoje dece, tu je provodio pauze za ručak dok je sinu dodavao loptu. Posle nekog vremena, zatvorenici i psihijatrijski pacijenti – slobodni da tokom časova rekreacije šetaju po dvorištu – prišli bi terenu da gledaju džigljavog osnovca kako šutira - stajalo je u tekstu Konora Letorna koji je pokušao da približi navijačima Golden Stejta životnu priču srpskog asa.

Klinca iz Koteža, koji je trenirao u Skeli, ponekad su čuvali robijaši.

- Govorili bi mom ocu: ’Ostavi ga s nama, biće bezbedan’. Voleli su me, niko me nije dirao - rekao je jednom prilikom Smailagić.

Otac Rustem je još 1994. godine pobegao od rata i otišao na severoistok Rusije da radi kao električar. Vratio se 1997, roditelji su ga upoznali sa Nerminom, devojkom sa severa Crne Gore, uskoro su dobili i Alena.

Kad mu je bilo sedam godina, Rustem ga je odveo u košarkaški klub Beko, više da bi ga sklonio sa ulice, nego da bi gradio karijeru.

Tu je počela njegova košarkaška priča, da bi se otisnuo u NBA ligu gde je zaigrao za Golden Stejt.

Imao je šansu da igra sa najvećim zvezdama, ali je u suštini uvek ostao onaj isti dečko.

- Punih 30 godina je otac radio sedam dana nedeljno i imao samo 15 slobodnih dana godišnje. Sad je u penziji, rekao sam mu već da ću baš da se naljutim ako čujem da i dalje radi - rekao je u jednom intervjuu Smailagić.

Nije uspeo da izbori novi ugovor u NBA, pa je 2021. prihvatio poziv Partizana gde je igrao do kraja sezone 2023/24.

Karijeru će nastaviti u Žalgirisu koji smatra za zdravu košarkašku sredinu, a prema njegovim rečima, Srbija neko vreme neće biti opcija.

Bonus video:

(Espreso sport)