Devojčica gura oca u kolicima, a niko ne staje... Onda se pojavio srpski trener i promenio im život jednim gestom

Nekadašnji pomoćnik Aleksandra Đorđevića u reprezentaciji Srbije, Adam Tatalović odrastao je i živi u Sjedinjenim Američkim Državama, ali je njegova veza sa Srbijom neraskidiva.

Kao dete je sanjao da bude sveštenik, a posvećenost veri i srpskim korenima ga je pre nekoliko godina dovela do susreta koji mu je promenio pogled na život.

Sada već davne 2018. godine obilazeći manastire po Srbiji, sreo je devojčicu koja planinskim putem gura oca u invalidskim kolicima.

- Obično bih uzeo tri dana pred FIBA kvalifikacije (za Svetsko prvenstvo) da sam obiđem manastire po Srbiji. Posetio sam Novi Pazar i manastir Sopoćane, pa sam se vraćao u Beograd. Kada sam prolazio pokraj Studenice, primetio sam malu devojčicu kako na putu gura kolica u kojima je otac. To nije uobičajena scena koju vidite kad odrastate u SAD. Zaustavio sam kola i pitao da im pomognem, ali taj čovek nije hteo. Dok sam odlazio, primetio sam kako kola i kamioni jure niz put velikom brzinom, a primetivši to, kao i planinski teren, počeo sam da se pitam koliko li je teško sve ono za devojčicu, a i koliko je nebezbedno za njih oboje.

- Posle tri, četiri kilometara, rešio sam da se okrenem i probam ponovo da im pomognem. Pitao sam ih na lošem srpskom da li mogu nekako da im budem od koristi, a oni su mi rekli - da su u redu. Zaprepašćen, seo sam nazad u kola, fotografisao ih onako, za svoju dušu, da bi ih upamtio. Ponekad fotografišem neke detalje da bih se prisećao koliko sam blagosloven, a i da pokažem sebi koliko ljudsko biće može da izdrži u svojoj svakodnevici. Kako sam proveo dosta vremena u Srbiji u poslednjih nekoliko meseci, shvatio sam da ljudi u njoj imaju mnogo teži život nego mi koji smo odrasli u SAD. I, baš zbog toga, ljudski duh u Srbiji, otpornost, rešenost i ljubav koji ljudi imaju jedni prema drugima, mnogo su tu jači nego u SAD. Ilustracije te tvrdnje primećujem svakog dana.

Sutradan sam objavio tu fotografiju na mom Instagram nalogu, samo uz opis šta sam video. Prosto sam hteo da pokažem tu ljubav između oca i ćerke, a i da pokažem mojim prijateljima u SAD i ostatku sveta kakav život u Srbiji ume da bude. Mnogo sam mislio o toj porodici pre nego što sam objavio fotografiju. Nisam imao drugu želju tom prilikom, osim da ljudi ostave neki komentar, eventualno "lajkuju"..."

Tada je počela potraga za porodicom. Uz pomoć raznih, divnih ljudi, saznalo se za tužnu životnu priču: Otac je bio rudar dvadeset godina. Baš je bio vozio njegovu ćerkicu u školu, niz ono brdo, kako bi se potom vratio po suprugu da bi s njom otišao u Studenicu. Kao mladi par, hteli su tamo, praznik je bio, Mladenci. Mačka je istrčala na put... A on nije želeo da je ubije. Skrenuo je naglo - i njegov život se promenio za sva vremena. Kažu da njegova devojčica nije htela da uzme ni zalogaj dok su ga operisali, a potom dok se (u narednih dan, dva) oporavljao od hirurških zahvata...

A paralelno s otkrivanjem ko su i gde tačno žive ljudi, počele su da se dešavaju čudesne stvari. Ljudi su se udruživali da pomognu, javili su se i čelnici KSS, i tadašnji selektor "orlova" Saša Đorđević, i neki ljudi iz NBA... skupilo se 7.000 dolara i nabavljena su, i dopremljena, kolica na električni pogon. Devojčurak sa ogromnom ljubavi - više nije morao da gura uzbrdo svog tatu.

Međutim, kada je Adam Tatalović dopremio kolica, ispostavilo se da pomenuta porodica živi u veoma, veoma skromnim uslovima. Devojčica ni svoju spavaću sobu nije imala... ali, imala je dovoljno ljubavi - da inspiriše svet oko sebe.

Tatalovićeve reči kojima je tada počeo da zaključuje svoju ispovest za Blic, "Ako neko ovu priču čuje ili je pročita, možda će neko pružiti ruku onima kojima je pomoć potrebna, bilo da je to stranac na koga naiđe, ili voljeni član porodice" - mnoge su pokrenule na akciju.

I, onda, dve godine kasnije, 2020. kada je opet otišao da obiđe devojčicu i njenog oca - imao je i te kako razloga za istinsku radost.

- Nemojte da gubite veru u ljudskost. Umesto toga, živite tako - da pomažete drugima. Možemo da promenimo stvari'. Nakon što sam napravio fotografiju pre dve godine, kako devojčica gura oca u kolicima uzbrdo i to putem, a potom došao u priliku da sa drugim ljudima pomognem porodici Radonjić, svratio sam da ih pozdravim i ukažem poštovanje. Mala Leontina sada ima novu sobu, a ispred nje i betonski pločnik! Apsolutno nestvarno! - otkrio je Adam Tatalović za "Blic".

Da, nestvarne stvari se dešavaju kada se ljudi udruže i krenu po čuda. U ova današnja vremena, ljudskost, zapravo, i nije čudo. Samo staza ka njemu.

I sam Tatalović je na to podsetio svojim rečima:

- Vratio sam se u SAD i ostao u kontaktu sa R.R. i njegovom porodicom, sjajno je bilo videti njihove fotografije iz Studenice. Mnogo volim našu crkvu i sve što je učinila za mene. Voleo bih da i ova porodica nastavi da čuva crkvu blizu svojih srca. Ponekad sam malo ljubomoran na to koliko su blizu Studenice. Divno je to i posebno mesto. A možda je upravo u tom hramu, gde su mošti svetog Simeona Mirotočivog (rodonačelnika Nemanjića, Stefana Nemanje) i Stefana Prvovenčanog, stigla do mene ona duhovna energija da uradim nešto dobro - zaključio je Tatalović.

Bonus video:

(Espreso sport/Sportal)