Ovu vrelu plavušu je zaveo najbrutalniji krimos: Ceo svet ga se plašio, ubijao, tukao, a niko ne zna da ona...

Pre 38 godina ubijen je "kralj jugoslovenskog podzemlja" Ljubomir Magaš, poznatiji kao Ljuba Zemunac.

Tog utorka, 10. novembra 1986. godine, ispred zgrade Zemaljskog suda u Frankfurtu, srela su se dvojica okorelih neprijatelja, Magaš i Goran Vuković zvani Majmun.

Ljuba Zemunac, stariji i iskusniji, verovao je u pravilo da kriminalci ne pucaju u prisustvu policije, pa tog dana nije obukao pancir-košulju. Imao je 38 godina i obavezu da na sudu objasni neke svoja ranija ucenjivačka dela.

Mlađi, 27-godišnji "kriminalac pripravnik" bio je istog jutra na sudu zbog provala. Sreli su se na stepeništu. Vuković je nehajno prošao pored Magaša, ali mu je ovaj dobacio:

"Skloni se"...

Munjevito je Goran Vuković potegao iz džepa "kolt 38 specijal" i sa dva metka teško ranio Ljubu u predelu srca. Intervencija Magaševih "gorila" nije urodila plodom. Prisutni policajci su okružili ubicu i sprečili momentalnu osvetu Magaševih drugova. Nekoliko sati kasnije Ljubomir Magaš je izdahnuo u frankfurtskoj bolnici, a Goran Vuković je odbio predlog policije da se brani sa slobode. Shvatio je da je bezbedniji u zatvoru nego na ulici.

Ljuba Zemunac bio je preke naravi i izuzetne fizičke snage. O njemu su ispričane mnoge priče. Važio je za najvećeg mangupa jugoslovenskog asfalta. Bio je poznat i kao bokser u Radničkom iz Beograda. Njegova majka Rosa je jednom prilikom ispričala kako se osećala kad je čula priče nakon Ljubine smrti, šta je znala i nije o njegovim poslovima.

Osim njegove majke, njegovu suprugu niko nije video, a ovo je njihova zajednička fotka.

"Na svakom njegovom suđenju sam bila. Imao je tri suđenja u životu i to uvek za silovanje. A to mu je policija namestila. Ja ne tvrdim da nije imao loših strana. Ja jedina znam sve o njemu".

Svojevremeno je novinarima govorila i da je zbog Ljube često bila u "neprijatnim situacijama."

"Ja sam ponekad bila u neprijatnim situacijama. Ljuba je bio normalne visine, ali je imao jak vrat i stravično jake mišiće. Kud god se ja pojavim, ovako sitna, a on grdosija pored mene, ljudi ne mogu da veruju. Umeo je to da koristi i pravi viceve. Znate, drugačije se gleda kad majka dođe u posetu u zatvor, drugačije kad je otac. Bio je u Mitrovici, ja odem u posetu. Sednemo mi i razgovaramo, kad vidim ja da jedan milicioner ne skida pogled s mene. Pitam Ljubu sto me onaj tako gleda, a on kaže: 'Znaš, Roso, ovde se svi brane s bratom ili ocem, a ja sam im rekao dobro, dobro, izgorite vi meni ruku, ali će vam moja Rosa izgoreti Mitrovicu"!

Ljuba Zemunac, prvi put se odmetnuo u inostranstvo bežeći od policije i nakratko se sakrio u Austiji, a onda i u Italiji.

Magaš je vrlo brzo i tamo stvorio svoje "društvo" sa kojim je pljačkao italijanske i austrijske radnje i banke. Surovošću svojih oružanih napada zapao je policiji ovih zemalja za oko, pa je po kratkom postupku proteran u Nemačku, a tu tek počinje da piše svoju krimi istoriju.

Magaš se nastanio u Frankfurtu, a prvo što je uradio je demolirao kafanu u kojoj je "bio zabranjen ulazak Srbima". Ubrzo nakon toga Ljuba je počeo da radi kao obezbeđenje u tamošnjim lokalima, ali nije zanemario ono zbog čega je došao.

Frankfurtska policija ga je nedugo posle toga evidentirala kao izvesnog Tomislava Spadijera, što mu nije bio jedini lažni identitet, koji predvodi grupu lica specijalizovanih za teške krađe, ali i za druga krivična dela. Zemunac je dugo izbegavao pravdu, kako u Nemačkoj, tako i u Srbiji, ali je do poslednjeg dana uspevao da održi imidž opasnog momka. Pljačke u kojima je učestvovao dugo su se prepričavale, a prema svedočenjima onih koji su sa njim boravili u Frankfurtu, okupio je najozbiljnije ljude oko sebe.

Ipak, u novembru 1986. godine, završena je i Magaševa "karijera", ali i život.

Bonus video:

(Espreso/Kurir/Prenela: N.J)