BIO NA IVICI SMRTI, A ONA GA VRATILA MEĐU ŽIVE: Evo ko je doktorka kojoj Svetozar Cvetković duguje svoj život

Svetozar Cvetković je dobio nagradu "Pavle Vuisić" za izuzetan doprinos umetnosti glume i sinoć je primio priznanje na Letnjoj pozornici u Nišu. Ovu prestižnu nagradu koju dodeljuje Udruženje filmskih glumaca Srbije naš doajen je posvetio doktorki Nadeždi Nadi Basari i dobio za to veliki aplauz publike.

Prema rečima Svetozara Cvetkovića, upravo je doktorka Basara, jedna od vodećih stručnjakinja za transplantaciju matičnih ćelija u Nemačkoj i Evropi, zaslužna za to što je on i sinoć mogao da stane pred publiku.

"Pre otprilike sedam, osam godina ljudi su se u dobroj meri pozdravljali sa mnom, manje više suznih očiju, očekivajući da je to naš možda i poslednji susret. Neke filmove sam morao da prekinem da snimam zbog toga što su okolnosti bile takve, ali u jednom času na severu ove naše planete sreo sam jednu doktorku koja mi je vratila život u ruke, koja mi je produžila život, koja mi je omogućila da i večeras budem sa vama. Njoj posvećujem ovu nagradu, ona se zove Nada Basara. Hvala joj za život koji mi je dala, hvala joj za ovu nagradu", istakao je Cvetković.

On je kazao da je na Letnju pozornicu niške Tvrđave 1981. godine prvi put izašao i dobio svoju prvu nagradu u životu, a to je bila debitantska nagrada za film "Hajduk". Ponovo je na istoj sceni, dodao je, sa nagradom koju smatra ponovo debitantskom jer je nikada ranije nije dobio.

"Na tom putu koji je trajao 43 godine isuviše bi vam vremena oduzeo kada bi nabrojao sve one koji su upisani ovde u ovu ploču koja mi je danas data od glumaca, glumica, umetnika, scenarista najvećih jugoslovenskih i srpskih reditelja sa kojima sam radio. Veliku zahvalnost dugujem celom tom nedoglednom spisku ljudi koji su se upisali u nešto što se zove doživljaj nečega što igrate. Ipak najviše sam zahvalan svojoj deci koja su imala toliko strpljenja i ljubavi prema meni i mojim likovima ispred kamere koje sam donosio kući i maltretirao ih sa njima", izjavio je Cvetković.

Glumac je kazao da bi na Letnjoj pozornici, prilikom dodele nagrade bio mnogo srećniji da je primio zajedno sa Žarkom Lauševićem, kome je nagrada "Pavle Vuisić" posthumno dodeljena.

Cvetković je podsetio da su Laušević i on bili dugogodišnji prijatelji "i u dobru i zlu".

"Ja bi bio mnogo sretniji da ovu nagradu, ako je već primamo zajedno, zajedno primam sa njim. Međutim, život i sudbina su okrenuli tako ćurak, kroz njegov život koji je bio strašno turbulentan i izazovan i kroz koji je on uspeo da odbrani svoj integritet preko onoga što najbolje zna. Preko veština i talenata koje najbolje poznaje i sa kojima barata, bilo da je u pitanju glumački zanat, bilo da je u pitanju nešto što se zove njegov talenat za spisateljski rad, njegovi romani koje je napisao, bilo da je u pitanju njegovo slikarstvo o kome ljudi dosta toga ne znaju, a koje je isto tako na jednom vrhunskom nivou. To je čovek koji je na mene kao svog prijatelja i druga ostavio bitnog traga, taman toliko koliko, ja verujem, i na budućnost onih koji će biti u prilici da ga gledaju, uključujući i filmove koji će gledaoci biti u prilici ovde da gledaju", rekao je Cvetković.

On je kazao da je nagrada "Pavle Vuisić" najviše priznanje koje do sada dobio za svoj rad.

"Nagrada za mene ima nostalgični karakter s obzirom da jedna od prvih osoba koju sam upoznao sa ove strane kamere jeste bio Pavle Vuisić. On jeste bila jedna neverovatna prilika od čoveka, jedan neverovatni glumac za koga niste mogli da kažete da mu je bila potrebna bilo kakva škola već koji je svojom pojavom, svojom dušom, svojim srcem i pogledom uspevao da kupi i svog partnera, da bude što bolji, ali uspevao da kupi, za svog života, za svog postojanja na filmskom platnu, publiku i ovde u Nišu, a i bilo gde gde su se ti filmovi prikazivali", rekao je Cvetković novinarima.

Dodao je da su "Filmski susreti" jedini festival koji ima svoju konstantu i koji je uprkos svemu, uprkos tome što je došlo do raspada zemlje, do tektonskih poremećaja u našim životima, uspeo da preživi sve to, da se održi i da nekako u ovom trenutku bude jedini pravi festival srpskog filma.

(Espreso/lepa i srećna)