životna priča
Đedo s Bjelašnice u 70. godini otišao na ljubavni sastanak: Pitala ga kolika mu je penzija, njegov odgovor je hit
Danas živi na Bjelašnici, u planini, u modernoj kući koja je cakum-pakum, a niko ne bi verovao šta je pod stare dane doživeo
Kao mlad bio je, veli, okat i plećat. Oženio se u šesnaestoj, čitav je život radio, i u fabrici, bio metalac, bravar, a kasnije ljudima pravio kapije od kovanog gvožđa...
Danas živi na Bjelašnici, u planini, u modernoj kući koja je cakum-pakum, a niko ne bi verovao šta je pod stare dane doživeo. Voli, kaže, da se šali, uglavnom na svoj račun...
Tako bi ukratko izgledao život deda Ibrahima Velića s Bjelašnice koji se nije stideo da pred kamerom ispriča poneku anegdotu iz svog života.
Oženio se mlad, u šesnaestoj, a seća se da je to bilo kad se jedan njegov rođak ženio. Tu je prvi put video i upoznao svoju suprugu s kojom je bio decenijama i s kojom je izrodio svoju decu koja su mu darivala tri unuka i tri unuke i dvoje praunuka od kojih jedno ima nepuna dva meseca, a drugo oko godinu.
- Ženio se neki rođak, ona došla, mi se zagledali, bilo (po)selo - priča i podseća se kako je bez žene ostao pre 20 godina i otad živi sam.
"Bio sam okat i plećat, dvaput sam je video, drugi put kući doveo"
Podsetio se i kako je išao da je vidi u Lukomir gde je živela a do tamo je trebalo dobrih tri sata peške, ali bio je mlad, okat i plećat, i nije mu bilo teško iako je išao po zimi, hladnoći, snegu i nadošlim vodama. Bio je, veli, dvaput a već drugi put ju je kući doveo.
Poneo je tada očev prsten, bogat i golem, i doveo devojku. Kaže i da je taj prsten njegovog oca, koji i dan-danas vredi par hiljada, uzimao svaki momak iz sela koji je išao da isprosi devojku pa se one u početku oduševljavale.
- Svako ko je išao po devojku viče daj Muhamede onaj prsten... Ali se posle među devojkama pročulo da je to prsten mog oca a ne momka koji ide po devojku, seća se sada već vremešni Ibrahim koji je i dalje britkog uma i odličnog pamćenja.
Ljubavni sastanak koji se prepričava
Pošto je Ibrahimova supruga umrla pre 20 godina on se neko vreme družio s jednom gospođom u okviru većeg društva s kojim su zajedno putovali po Bosni na razna mesta.
Međutim, opet je ostao sam pa se u jednom razgovoru potegla i ta tema...
- Kaže meni jedan, imam rodicu, daj telefon, da se upoznaš s njom, a ja bez žene... Bilo to pre jedno 4-5 godina. Čuli se mi i našli u čaršiji, onde gde je Slatko ćoše...
- I sad pita ona da se mi malo pobliže upoznamo... A na kraju priče: Imaš li auto?! - priseća se dedo šta ga je pitala na prvom sastanku!
- Imam, velim ja, a bila i priča kolika ti je penzija. Ja kažem nije ni ’iljadu a tad bila penzija 300-400 maraka, priča kroz smeh ponavljajući pa nije ni ’iljadu.
- Pita onda ona koje auto imam, ja kažem cipelcug! Ona veli nije čula a ja kažem to je stara proizvodnja a i sad se koristi! A cipelcug to ti je peške, objašnjava Ibrahim i dodaje:
- Malo mlađa od mene, a lepo se sredila a i ja sam onako se sredio..., odgovara na pitanje pa kakav je to sastanak u 70-ima kad ona odmah pita za penziju i auto, pa nastavlja:
- Zove ona rođaka i viče da ja imam auto cipelcug ali da ona ne zna šta je to pa ga pita, a on joj se smeje i kaže: Budalo, pa kako ne znaš, to ti je peške...
- Hoće ona da hoda, da voda, da izađe, da trkne do mora... I tu je ljubav propala, veli dedo i dodaje:
- Mene zanima budak, motika, da idemo gore na Bjelašnicu da kupimo goveda... Danas se samo gleda koliki ti je šlajpig, seća se starina Ibarhim svojih ljubavnih dogodovština od pre neku godinu.
Bonus video:
(Espreso/Kurir.rs/Youtube Alen Avdić/Preneo D.M.)