Neurolog otkrio na koji način ljudi u komi mogu da čuju i reaguju: Čim primete da rade ovo, odmah im pomažu da...

Otprilike jedna od četiri osobe sa teškim povredama mozga koje izgledaju kao da ne reaguju i ne znaju šta se dešava oko njih može zapravo biti svesno i imati istu moždanu aktivnost kao i zdravi ljudi. Ovo stanje se naziva kognitivno-motorna disocijacija, prema novom istraživanju.

Iako učesnici studije nisu mogli da pokažu fizičku reakciju (poput podizanja palca) kada su im postavljana pitanja, oni su u više navrata pokazivali moždanu aktivnost kada su ih pitali da razmisle o dve specifične aktivnosti – otvaranju i zatvaranju ruke ili igranju tenisa.

Otkriće da 25 odsto ljudi koji ne reaguju na verbalnu komunikaciju zadržavaju visok nivo kognitivnih funkcija trebalo bi da promeni način na koji lekari komuniciraju sa ovim pacijentima, kaže dr Nikolas Šif, profesor neurologije i neuronauke na Weill Cornell Medicine i neurolog u New York-Presbiterian Weill Cornell Medical Center.

„Mislim da sada imamo etičku obavezu da radimo sa ovim pacijentima, da pokušamo da im pomognemo da se povežu sa svetom“, rekao je dr Šif u saopštenju za javnost.

Ovo je značajna studija o ljudima sa ovim tipovima poremećaja svesti, kaže dr Daniel Kondziela, neurolog u Rigshospitalet u Univerzitetskoj bolnici u Kopenhagenu i vodeći autor smernica Evropske akademije za neurologiju o dijagnostikovanju kome i poremećaja svesti, kaže za Everyday Health.

Ukupna stopa ljudi koji pokazuju ove znake svesti i moždane aktivnosti čak je veća nego što se ranije mislilo, što naglašava važnost korišćenja dostupnih alata za procenu pacijenata sa povredom mozga, kaže dr Kondziela, koja nije bila uključena u istraživanje.

1 od 4 osobe može biti u stanju da mentalno reaguje

Studija je počela tako što su istraživači pregledali 353 odrasle osobe sa povredom mozga, obično uzrokovanom teškom traumom ili prekidom snabdevanja mozga kiseonikom nakon moždanog ili srčanog udara, iz šest različitih bolnica širom SAD. Većina učesnika je dobila negu kod kuće ili u ustanovama za dugotrajnu negu, a srednje vreme od povrede bilo je oko osam meseci.

Da bi saznali da li ljudi mogu da reaguju na komande, istraživači su u više navrata tražili od svakog pacijenta da izvrši niz motoričkih zadataka (na primer, da nastavi da mrda nožnim prstima), kao i kognitivne zadatke u vezi sa motoričkim veštinama, kao što je zamišljanje pomeranja prstiju. Otkrili su da dok su neki ljudi mogli da odgovore, 241 osoba nije mogla vidljivo da odgovori na ove upite.

Svi učesnici su zatim podvrgnuti jednom ili oba tipa skeniranja mozga, fMRI (funkcionalna magnetna rezonanca), koja meri moždanu aktivnost praćenjem kiseonika koji se isporučuje u moždane ćelije, ili elektroencefalografiji (EEG), tokom koje se postavlja kapa prekrivena elektrodama. na glavi za merenje aktivnosti moždanih ćelija.

Tokom skeniranja, od ljudi se više puta tražilo da zamisle sebe kako igraju tenis ili otvaraju i zatvaraju ruku 15 do 30 sekundi. Posle pauze, ova vežba se ponavljala ukupno šest do osam krugova.

Istraživači su otkrili da je među 241 komatoznim ili vegetativnim pacijentom koji nisu mogli vidljivo da reaguju na komande, jedna četvrtina imala trajne i relevantne kognitivne odgovore u istim regionima mozga koji su aktivirani u netaknutom mozgu.

Veći procenat (38 procenata) od 112 pacijenata koji su bili u stanju da fizički reaguju na izgovorene komande takođe je pokazao ovaj odgovor.

Iako bi se moglo očekivati da će ovaj procenat biti još veći, autori sumnjaju da je to možda zato što je eksperiment postavio veoma visoku granicu za ono što čini doslednu aktivnost mozga. Iako studija nije bila osmišljena da identifikuje faktore koji čine odgovor verovatnijim, pacijenti koji su pokazali moždanu aktivnost su bili mlađi, imali povrede uzrokovane fizičkom traumom i živeli duže sa povredom mozga, kaže Šif.

Istraživači priznaju da postoji nekoliko ograničenja za studiju. Nisu svi medicinski centri poštovali potpuno isti protokol, u smislu koliko puta su zadaci ponovljeni tokom sesije i broja elektroda korišćenih u EEG sesijama.

Nalazi mogu poboljšati lečenje i ishode za ljude u komi

Činjenica da jedna četvrtina ljudi sa kognitivno-motoričkom disocijacijom može biti svesna i sposobna da prepozna komande postavlja važna etička, klinička i naučna pitanja, prema autorima studije.

Za početak, novi komunikacioni sistemi za ove pacijente, kao što su interfejsi mozak-kompjuter, mogli bi da poboljšaju njihov kvalitet života i povećaju njihove šanse za oporavak, kaže Šif. Nažalost, tehnologija potrebna za otkrivanje ovih nivoa svesti je veoma složena i trenutno samo nekoliko centara širom sveta može da usvoji ove metode, kaže Kondziela. Ali istraživači trenutno proučavaju jednostavnije metode koje imaju veliki potencijal za implementaciju na širem nivou, dodaje Kondziella.

Buduća istraživanja će istražiti bolja sredstva za otkrivanje kognitivno-motorne disocijacije, jer prethodne studije pokazuju da pacijenti sa ovim stanjem mogu imati veće šanse za oporavak od onih koji ne mogu da obavljaju kognitivne zadatke, objašnjava Šif.

,,Samo saznanje da pacijent ima sposobnost da kognitivno reaguje može promeniti stvari u smislu odluka koje održavaju život i stepena angažovanja negovatelja i članova porodice", kaže Šif.

Bonus video:

(Espreso/najzena/T.M.)