Evo šta tačno od škole ima Seka Aleksić: Niko nije znao ovu infomaciju, ljudi se šokiraju kada čuju

Seka Aleksić je veoma rano počela da se bavi pevanjem, a malo ko zna koju školu je završila

Sa samo četrnaest godina Seka je počela da peva po kafanama kako bi pomogla porodici koja je u to vreme jedva sastavljala kraj sa krajem. Iako je imala neverovatan talenat, njena majka nije želela da se Seka bavi muzikom, ali ona od svojih snova nije odustajala.

Ipak, ona je upisala zanatsku školu, a po struci Aleksićeva je ženski frizer.

Majci je redovno izvlačila pramenove, dok je prijateljice, uz kafu, znala da ofarba. Iako se svojevremeno sama brinula i o svojoj kosi, danas je za to zadužen tim stručnjaka kojima Seka bezrezervno veruje, piše "Gloria".

Nije imala kontakt sa ocem

Podsetimo, Seka je u bolnoj ispovesti progovorila o odnosu sa ocem sa kojim godinama nije bila u kontaktu.

- Tata i ja smo tokom mog odrastanja imali taj prekid komunikacije zato što smo mi izbegli, otišli smo u drugu državu, on je otišao za Austriju. Tada su postojali samo fiksni telefoni i jako je bilo teško naći sve, ali desio se period kada smo se nekako pronašli. Moja tetka je tada otišla da živi u Austriju, kao izbeglica, a mi smo otišli sa tadašnjim našim očuhom za Banju Koviljaču i evo to sam se sad setila, tetka je bila ta koja je pronašla mog tatu u Austriji, u Beču. To je bio njen zet, a njega je cela mamina familija obožavala. On je bio najbolji. I, tako smo stupili u kontakt, tetka je dala od naše komšinice fiksni telefon, on je pozvao. Ali, kada je tata pozvao, iskreno da vam kažem, ja nisam osećala da pričam sa tatom. Čudan je to osećaj. Sve je mene podsetilo, ja znam da je to moj tata, ali to je u stvari šok. Ja sam se valjda toliko šokirala da ja nisam mogla da se prepustim emocijama, samo sam razmišljala šta će reći moj očuh Milan, da neće njemu biti krivo što mene zove tata. Međutim, sve je to najnormalnije prošlo, ja mislim da je on bio najsrećniji od svih nas što je moj tata pozvao - pričala je ona.

- Moj tata je bio generalno emotivan čovek. On je mogao da zaplače kada vidi siroče na ulici da prosi. Takav je bio i ja sam to poprimila na njega, ja sam ista takva. Mene stvarno te neke potresne slike vezane za decu, bukvalno me izuju iz cipela, bukvalno na takve tužne situacije meni treba malo vremena da dođem sebi, verovatno i zbog tog mog detinjstva me to još više potresa, ali taj naš susret je bio jako, jako stresan i za njega i za mene. Mi smo se dva sata samo grlili i plakali - priča Seka pokušavajući da ne otkriva detalje jer su suze počele da naviru na oči.

(Espreso/Blic/DČ)