biografija
Neki ga mrze, a neki vole: Na današnji dan rođen je Slobodan Milošević, a ovako su izgledala njegova poslednja 24h
Slobodan Milošević je ličnost koja je svakako ušla u istorijske udžebnike,
Slobodan Milošević bivši predsednik Srbije i Savezne Republike Jugoslavije da je ostao u životu na današnji dan slavio bi svoj 83 rođendan.
Slobodan Milošević je ličnost koja je svakako ušla u istorijske udžebnike, ali se o njegovoj politici i tehnikama održavanja vlasti i dalje lome koplja između pristalica njegove politike i protivnika.
Slobodan Milošević rođen 20. avgusta 1941. godine u Požarevcu, od oca Svetozara koji je bio bogoslov i kasnije učitelj i majke Stanislave takođe učiteljice. Milošević je završio osnovnu školu i gimnaziju, a od početka školskih dana odavao je utisak ozbiljnosti zbog čega su ga nastavnici cenili. U Požarevcu je rođen i njegov brat Borislav. Milošević je pohađao požarevačku gimnaziju gde je i upoznao svoju buduću suprugu Mirajnu Marković. U članstvo Saveza komunista Jugoslavije primljen je 15. januara 1959. godine i ostao je član sve do pretapanja te partije u Socijalističku partiju Srbije jula 1989.
Po završetku gimanzije, odlazi u Beograd gde upisuje Pravni fakultet, koji završava 1964 godine. Tokom studentskih dana počeo je da se susreže sa ozbiljnim partijskim radom, pa je radio i u Univerzitetskom komitetu Saveza Komunista Beograda od 1963. do 1966. godine kao sekretar za ideološko-politički rad i predsednik Ideološke komisije.
Milošević je zatim prešao u Skupštinu grada Beograda, gde je radio kao savetnik predsednika Skupštine grada Beograda za privredna pitanja, i kao rukovodilac Službe za informacioni sistem grada Beograda.
Od 1969. do 1973. bio je zamenik generalnog direktora Tehnogasa gde je pet godina bio generalni direktor.
Posle, direktorske karijere, Milošević se oprobao i kao bankar, gde je bio Predsednik Udružene Beogradske banke od 1978 do 1983. godine. Posle kratkog rada u Predsedništvu Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije (SKS), aprila 1984. godine izabran je za predsednika Gradskog komiteta Omladine saveza komunista Beograda.
Predsednik Predsedništva Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije CK SKS postaje u maju 1986. a to je mesto koje je u to vreme podrazumevalo veliku moć.
Njegovi nezvanični biografi, a ima ih troje, ali i protivnici tvrde da je Slobodan Milošević apsolutnu vlast i svu političku moć u Srbiji zadobio u noći između 23–24. oktobra 1987, na čuvenoj Osmoj sednici CK SK Srbije kada je eliminisao uticaj svog političkog saradnika i fakultetskog kolege Ivana Stambolića, tadašnjeg predsednika Predsednštva Srbije, i Dragiše Pavlovića, predsednika Gradskog komiteta SKS, zbog njegove kritike Miloševićeve obećane brzine rešavanja kosovskog problema, koji je opterećivao odnose u tadašnjoj federaciji.
Milošević posle izbora za predsednika Predsedništva SR Srbije preduzima prvi korak i menja Ustav Srbije 1990. godine sa kojim se autonomnim pokrajinama Vojvodini i Kosovu i Metohiji oduzimaju atributi državnosti. Protivnici Miloševića tvrde da je upravo ovaj ustav bio izvor "bonapartističke vlast".
Predsednik Socijalističke partije Srbije (SPS) postaje od njenog osnivanja ujedinjenjem Saveza komunista Srbije i Socijalističkog saveza radnog naroda Srbije (SSRNS). Tada se legalizuje postojanje opozicionih stranaka, ali one deluju u senci njegove popularnosti, ograničenog pristupa javnim medijima i rastuće napetosti i krize SFRJ. Na prvim višestranačkim predsedničkim izborima u Srbiji, decembra 1990. godine, kao kandidat SPS dobio je 3.285.799 glasova (65,34 odsto) i postao prvi predsednik Republike Srbije, ali je već 9. marta 1991. bio izložen pritisku opozicije tačnije SPO i njegovog lidera Vuka Draškovića. Te prve opozicione demonstracije biće obeležene krvavim sukobima demonstrana i policije na beogradskim ulicama i izlaskom tenkova JNA iz kasarni i njihovo raspoređivanje po Beogradu. Na narednim izborima, 20. decembra 1992, nakon raspada bivše SFR Jugoslavije, formira se SR Jugoslavija za čijeg predsednika je tada u saveznoj skupštini izabran književnik Dobrica Ćosić, a za saveznog premijera Milan Panić, Srbin američkog porekla u čiju vladu ulaze i pojedini ministri iz opozicije.
Pod parolom "Srbiju neće voditi tuđa ruka" sukobljava se s Milanom Panićem na izborima za predsednika Srbije, što je tada smatrano najvažnijim političkim mestom, i pobeđuje sa 2.515.047 glasova (53,24 odsto). Mada to ne proizlazi iz njegovih ustavnih ovlašćenja, pregovara s međunarodnim predstavnicima o Vens-Ovenovom i Stoltenbergovom planu, a 1995, na osnovu ovlašćenja vođa bosanskih Srba koje potpisuje i patrijarh srpski Pavle, potpisuje Dejtonski mirovni sporazum.
Njegova partija SPS u srpskoj skupštini formira naredne dve koalicione vlade, jednu sa Novom demokratijom, članicom koalicije Zajedno i jednim poslanikom DS, i drugu sa SRS i JUL, a kasnije ratne 1999, na saveznom nivou s Vukom Draškovićem i radikalima.
Za predsednika SR Jugoslavije izabran je u saveznoj skupštini 25. jula 1997. godine i na toj funkciji ostao do 5. oktobra 2000, kada je pod pritiskom javnosti priznao poraz na predsedničkim izborima održanim 24. septembra te godine. Na tim izborima Slobodan Milošević je dobio 1.826.799, odnosno 37,15 odsto glasova birača. Za predsednika SRJ tada je izabran kandidat Demokratske opozicije Srbije (DOS) Vojislav Koštunica, sa 2.470.304, odnosno 50,24 odsto glasova birača.
Slobodan Milošević 7. oktobra priznaje drugu odluku Ustavnog suda Jugoslavije koja poništava prvu o poništenju izbora i odlazi s vlasti. Kada je Slobodan Milošević izgubio te izbore, raspala se vlast na drugim nivoima, mada je ona proisticala iz ranijih neposrednih izbora i na vanrednim izborima u decembru grupacija koju je predvodio konačno gubi vlast.
Tužiteljka Haškog tribunala za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji Luiz Arbur iz Haga je 27. maja 1999, u vreme agresije NATO-a na SRJ, optužila Slobodana Miloševića i još četvoricu najviših funkcionera SRJ i Srbije za zločine protiv čovečnosti počinjene na Kosovu. Optužnica je proširena i za odgovornost Slobodana Miloševića za zločinačko udruživanje i za planiranje, organizovanje i pomaganje zločina počinjenih tokom ratova i u Hrvatskoj i BiH. Uhapšen je u Beogradu 1. aprila 2001. pod optužbom za finansijske malverzacije povezane s carinom, ali taj proces nije vođen, pošto Slobodan Milošević na Vidovdan 28. jula 2001. biva izručen Haškom tribunalu. Izjavljuje da ne priznaje taj sud i sam se uspešno brani , sve do svoje smrti u ćeliji haškog tribunala 11.marta 2006.godine.
Milošević je, navodno, pre nego što je bio izručen rekao: "Znate li da je danas Vidovdan, Srbi?". U trenutku ukrcavanja u helikopter, okrenuo se i rekao: "Aj zdravo, braćo Srbi". Ovo oproštajno obraćanje dodatno je naglasilo težinu trenutka i simbolično označilo kraj jedne ere
Zbog njegove smrti proces protiv njega obustavljen je 14. marta 2006.
Milošević je nekoliko dana kasnije sahranjen ispod lipe u dvorištu porodične kuće u Požarevcu.
Njegova supruga Mirjana Marković je 2003 napustila Srbiji i preselila se kod sina Marka u Moskvu koji je otišao iz Srbije posle prevrata 5. oktobra 2000 godine. Ćerka Marija je posle hapšenja Miloševića napustila Beograd i otišla u Crnu Goru, gde i danas živi i nikada više nije došla u Srbiju.
Malo je poznato da je Slobodan Milošević i autor knjige Godine raspleta (što je zapravo zbirka njegovih govora), koja je prevedena na nekoliko stranih jezika. Rezervni je kapetan JNA, iako je iz predvojničke obuke imao najlošiju ocenu zbog loše fizičke spreme, ali mu to nije smetalo da kompletni vojni vrh JNA, JA i VJ drhti pred njim.
Slobodan Milošević poslednji dan
Milošević se u Hagu nalazio zbog optužbe za ratne zločine počinjene u ratovima na prostoru bivše SFRJ. U pritvoru Tribunala preminuo je od infarkt 11. marta 2006. godine.
"Dan pre nego što je u ćeliji pronađen mrtav, Milošević me je zamolio da dođem nešto ranije kod njega u zatvor. Tražio je da njegovo, rukom napisano pismo, odnesem u rusku ambasadu, sa zahtevom da se to pismo preda ministru Sergeju Lavrovu. U tom pismu se žalio da ga u Tribunalu truju i tražio je da ga Rusija spase i zaštiti. Ja sam odmah predao to pismo ruskoj amabasadi, a prijem tog pisma je kasnije potvrdio i sam Lavrov. Međutim, dan kasnije Milošević je pronađen mrtav", ispričao je Tomanović pre nekoliko godina za Nedeljnik.
Bonus video: