"Srce ubrzano radi, a mozak se gasi": Psihološkinja nam je otkrila razlog porasta broja saobraćajki na plus 40!

Iz dana u dan, sve je više saobraćajnih nesreća, a ovaj "trend" deluje kao da se znatno povećava tokom letnjih meseci, a naročito tokom ovog višemesečnog toplotnog talasa. Zapitali smo se, šta je uzrok ovog lošeg fenomena?

Razgovarali smo sa psihološkinjom Snežanom Repac o tome da li su vrućine i manjak koncentracije koja nastaje zbog nje mogući razlog sve većeg broja saobraćajki.

"Leto je i energija bi trebalo da bude na zavidnom nivou, ali to često nije slučaj. Tokom sunčanih dana sa ekstremnim vrućinama, naše telo mora da troši dosta više energije da održi toplotnu organizma u normalnim granicama i ne pregreje se. Sve ovo iscrpljuje, pa se neke funkcije smanjuju kako bi sprečile nepotrebno trošenje energije", objašnjava Snežana i dodaje:

"Na visokim temperaturama, naši krvni sudovi se šire, pa slabi cirklacija istih o mozga - ovo direktno utiče na dezorjentisanost, koja je glavni faktor kod velikog broja saobraćajnih nezgoda."

"Čovek nema kontrolu nad autonomnim nervnim sistemom, a u prirodi nam je da "trpimo" vrućinu kao da je nešto prolazno, što danas nije slučaj. Kada dođe do dezorjentisanost i konfuzije, brzo stiže i ošamućenost i usporenje reakcija tokom vožnje," priča Snežana za Espreso.

Kada su uključeni meteoalarmi, nije preporučljivo voziti, pa čak ni iskusni vozači ne bi trebalo da sedaju za volan, ukoliko to nije preko potrebno.

Visok je rizik da se izgubi kontrola, na vrućinama srce ubrzano radi, a mozak se tad, uslovno rečeno, gasi."

Veliki faktor je stres

Psihološkinja opisuje kao stres kao "potrebu da se napravi adaptacija na novonastalu situaciju" a na visokim temperaturama osećamo kao da moramo prihvatiti neizvenost i prekidanje planova zbog nekog vanjskog faktora. Tada se budi želja da ispunimo naše ciljeve i ponašamo se kao da je sve normalno, a to nije slučaj.

Tada ljudi nerealno precenjuju svoje psihološko stanje, a kako naše telo nema fiziološke mehanizme da se adaptira na ove vrućine u brzom vremenskom periodu, dolazi do gašenja nekih motoričkih sposobnosti, ili u najmanju ruku usporenja istih.

"Nama su leti kapaciteti ograničeni. To se sve odražava na intelekt, na krativnost, raspoloženje, ali i motoričke sposobnosti čoveka. Ljudi su "kao na iglama" na ovim temperaturama jer nisu uspeli da se adaptiraju. Povećan je napor."

Ko je većinom žrtva udesa?

"To su većinom iskusni vozači, ili oni koji su sasvim sigurni u svoje vozačke sposobnosti, pa precene svoje mogućnosti na ovom drugačijem vremenu. Ektremni uslovi su kod nas već duže vreme, pa treba da prestanemo da se ponašamo kao da je ovo nešto kratkotrajno i brzoprolazno."

Ekstremne vrućine, baš kao i ekstremne hladnoće, zahtevaju adaptaciju. Moramo poštovati se propise i preporuke kako bismo sprečili da budemo žrtva udesa. Važna je hidratacija, ali i oprezna vožnja pri brzinama u kojima, čak i u slučaju nesreće, možemo odreagovati dovoljno brzo da sprečimo fatalne ishode.

Saveti za podnošljiviju vožnju su svakako upaljena klima, otvaranje prozora za dotok svežeg vazduha, dosta tečnosti i usporena vožnja.

Bonus video:

(Espreso/T.Š.)