Ko je ubio malu Jaru? Obična markica razotkrila ubicu devojčice u Italiji, i dan danas svi bruje o tome

Kada su u jesen 2012. godine inspektori italijanske policije zakucali na vrata udovice vozača autobusa, nisu ni slutili da je tapkanju u mraku je došao kraj.

U Klusoneu, tom malom gradu na severu Italije, napokon su došli do opipljivih dokaza koji su mogli da reše ubistvo devojčice Jare Gambirasio.

Udovica Đuzepea Garinonija, pokojnog vozača autobusa, iznela je njegove stvari među kojima se nalazila i lična karta, na kojoj je bila zalepljena poreska markica. Inspektori su se nadali da će tako doći do DNK ubice, verujući da je marku sam zalepio, liznuvši njenu poleđinu.

Bili su u pravu, DNK se u potpunosti poklapala sa onom pronađenom na telu nesrećne devojčice, koja je ubijena dve godine ranije. Postojao je samo jedan problem. Vozač autobusa, čija se DNK poklapala sa onom sa mesta zločina, preminuo je 1999. godine, 11 godina pre ubistva.

Jara Gambirasio (13), nestala je u petak 26. novembra 2010. godine iz gradića Brembate di Sopra, u okolini Bergama. U mirnom i pomalo dosadnom gradiću, u kojem se nikada ništa ne dešava, sitnim koracima vraćala se sa treninga gimnastike, ali nikada nije stigla do kuće.

Tri meseca nakon nestanka, pronađeno je telo male Jare. Deset kilometara udaljeno od njene kuće, pronašao ju je čovek koji je tuda daljinskim putem upravljao svojim avionom.

Telo joj je bilo prepuno posekotina, koje su, pak, bile previše površinske da bi izazvale smrt. Istražitelji su utvrdili da je preminula od smrzavanja. Iako je prošlo dosta vremena od njene smrti, forenzičari su uspeli da izvuku tuđ DNK uzorak sa Jarinog tela.

Nekoliko hiljada ljudi prisustvovalo je sahrani, na kojoj je pročitana poruka koju je napisao predsednik Italije.

Poručnik Mikele Laruso, pripadnik karabinjera izjavio je da devojčica nije silovana, ali je potom izgovorio uznemirujuću rečenicu: "Devojčica može biti zlosavljana na mnogo načina, nažalost."

Nakon njene smrti, policija je organizovala projekat koji je predstavljao pravi presedan u kriminologiji: napravljeno je masovno DNK testiranje čitavog područja, a preko 15.000 ljudi, pretežno muškaraca (s obzirom da je genetski materijal pronađen na telu devojčice pripadao muškoj osobi), dobrovoljno je pristupilo testiranju.

U septembru 2012. godine tragovi su ih naveli put Klusonea, još jednog gradića u okolini Bergama. Tu su pronašli DNK materijal preminulog vozača autobusa, Đuzepea Gerinonija (61), koji je preminuo 1999. godine. To je značilo samo jedno, da je ubica neko od njegove dece.

Gerinoni je imao troje dece, međutim oni su vrlo brzo isključeni kao mogući krivci, s obzirom da se njihova DNK nije poklapala, i imali su i više nego čvrste alibije.

Inspektori su se našli u ćorsokaku. Ustanovili su da je preminuli imao vanbračno dete, koje je dobio u nekoj aferi za koju njegova porodica nije znala. I bili su u pravu.

Gerinonijevo telo je ekshumirano, a sa ostataka su uzeti dodatni uzorci DNK. To je stoprocentno potvrdilo sumnje italijanskih inspektora, da je njegov sin počinio strašan zločin. Ipak, trebalo je pronaći sina za kojeg niko ne zna, sem preminulog koji je tajnu odneo u grob.

Krenulo se sa detaljnim ispitivanjem svih žena sa kojima je Đuzepe Gerinoni imao bilo kakav kontakt, i sa kojima je mogao da ima vanbračno dete. A bilo ih je mnogo. Nekako su uspeli da pronađu njegovog bivšeg kolegu, Vićenca Bigonija, koji im je posvedočio da je Đuzepe bio ženskaroš.

Policija je ispitala čak 532 žene, uključujući i analizu njihove DNK. Među njima se nalazila i Ester Arzufi (67). Njen DNK je savršeno poklapao sa onim pronađenim na telu Jare Gambirasio.

Ester je od svoje devetnaeste godine u braku sa svojim mužem Đovanijem Bosetijem, i sa njim ima troje dece, blizance Masima i Lauru, i mlađeg sina Fabija. Ustanovljeno je, barem tako DNK analiza tvrdi, da su blizanci deca pokojnog vozača autobusa. To je ukazivalo da je njihov sin Masimo Đuzepe Boseti (43) čovek koji je ubio malu Jaru.

Policija je jedne večeri zaustavila Masima, stolara po zanimanju, dok se vozio u automobilu sa suprugom i njihovo troje dece. Testirali su ga na alkohol, i na taj način dobili njegovu DNK, koja se poklopila sa onom pronađenom na telu ubijene devojčice u čak 21 tački (poređenja radi, 16-17 tačaka je dovoljno za sigurno poklapanje). Masimo je sutradan uhapšen i odveden iza rešetaka.

Ester je bila u šoku, i tvrdila da nikada u životu nije spavala sa pokojnim vozačem autobusa, te da ga je samo "upoznala u davnoj mladosti."

"Osim ukoliko se neko ne poigrava sa mojim mozgom, nikada u životu nisam spavala ni sa kim sem sa svojim suprugom", izjavila je Ester.

Masimo se branio i govorio kako nema veze sa ubistvom, i da nema predstavu kako se njegova DNK našla na mestu zločina. Čak je i njegova supruga svedočila kako je bio na večeri u vreme ubistva, kao i svakog dana.

Iako naučni dokazi nedvosmisleno ukazuju na krivicu Masima Bosetija, postavlja se pitanje motiva. Advokat opuženog tvrdi da nešto nije u redu sa DNK analizom, i navodi slučaj barmena iz Engleske čija je DNK pronađena na mestu zločina u Italiji, nakon čega je on uhapšen. Kasnije se ispostavilo da je barmen radio u noći ubistva, i da postoji preko 20 svedoka koji su to potvrdiili. I da, nikada nije bio u Italiji. Ipak, poručnik Laruso tvrdi da mesta za sumnju nema.

Tužilaštvo kao jednu od činjenica koje idu u prilog tvrdnji da je Boseti ubica, navode i detalj iz 2012. godine, kada je optuženi na televiziji čuo da policija traži vanbračnu decu Đuzepea Gerinonija, kako bi rešila slučaj ubistva. Tada je upitao majku: "Da li si poznavala čoveka po imenu Đuzepe Gerinoni?"

Bonus video:

(Espreso/Blic/Prenela:M.S.)