šok
U ovome se krije tajna dugovečnosti: Naučnici otkrili nove genetske tragove koji će omogućiti da doživimo stotu
Ako doživite 100 godina, vi ste u posebnoj grupi, onoj koju istraživači dugovečnosti pomno prate u potrazi za odgovorima za borbu protiv starenja,
Ali da li su ovi stogodišnjaci dugovečni zato što ne dobijaju bolesti od kojih obolevaju ostali – srčane probleme, dijabetes, demenciju, artritis... ili zato što su na neki način zaštićeni od efekata starenja?
Na osnovu dosadašnjih podataka, većina stručnjaka je zaključila da stogodišnjaci stignu tamo gde jesu jer imaju neku tajnu protiv starenja koja ih štiti od efekata starenja. Studije su otkrile da stogodišnjaci imaju isto toliko gena koji doprinose bolesti kao i oni sa kraćim životnim vekom.
Ali u radu objavljenom u "PLOS Genetics", istraživači na čelu sa Stjuartom Kimom, profesorom razvojne biologije i genetike na Univerzitetu Stenford, dovode u pitanje tu dogmu.
Otkrio je da, naprotiv, stogodišnjaci možda imaju manje gena koji doprinose velikim hroničnim bolestima. To ne znači da ljudi koji žive do svoje stote ili duže takođe ne poseduju neke zaštitne gene protiv starenja, ali studija pokazuje da oni ne oboljevaju od toliko bolesti kao ljudi koji su kraćeg veka.
Nova genetska analiza
Kimov tim je došao do tog zaključka nakon sprovođenja nove vrste genetske analize. Većina pokušaja da se traže geni povezani sa starenjem upoređuju genome stogodišnjaka i ljudi sa prosečnim životnim vekom i izdvajaju regione u kojima se karte razlikuju.
To su potencijalne mete za starenje, ali, kako napominje Kim, mogu biti i crvene haringe.
- Zato što pretražujete stotine hiljada, a sada i milione varijanti, ima mnogo buke. Tako da je teško videti signal usred sve buke, rekao je Kim, prenosi Time magazin.
Da bi pročistio signal, Kim je izneo još jednu informaciju o ovom poređenju. On je pretpostavio da geni bolesti mogu smanjiti šanse da neko dostigne 100 godina, i fokusirao se samo na poznate gene koji izazivaju bolesti u svojoj analizi.
- Na taj način možemo bolje da pretpostavimo šta je zaista loše za one koji ne dožive stogodišnjicu, kaže on.
Pet regiona dugovečnosti
Filtrirana analiza izdvojila je pet glavnih regiona od interesa za dugovečnost.
Četiri su poznata, oni uključuju gen povezan sa Alchajmerom, oblast koja je povezana sa srčanim oboljenjima, gene odgovorne za krvnu grupu A-B-O i HLA region imunog sistema koji treba da se uskladi za transplantaciju organa kako bi se izbeglo odbacivanje.
Ova četiri imaju poznate veze sa dugovečnošću. Alchajmerov gen, ApoE, na primer, povezan je sa kraćim životnim vekom, dok su varijante srčanih bolesti uključene u usmeravanje životnog veka ćelije, a poznato je da je krvna grupa O povezana sa boljim zdravstvenim ishodima i preživljavanjem.
Peti region je bio onaj koji nikada ranije nije bio povezan sa dugovečnošću, a Kim priznaje da se ne zna mnogo o tome kako bi to moglo da doprinese dužem životu, osim da mutacije u regionu gena mogu doprineti neurološkim bolestima kao što je ALS, i ono u voćnim mušicama, druge mutacije pomažu insektima da žive duže.
- Čini se intuitivno očiglednim da je izbegavanje bolesti deo strategije da se postane stogodišnjak, ali postoji zaista, zaista jaka dogma u ovoj oblasti da nije bilo iscrpljivanja gena bolesti kod stogodišnjaka i da je sva njihova korist za preživljavanje dolazila od zaštite od gena protiv starenja. Mislim da su pogrešili, rekao je Kim.
One prethodne studije koje su ukazivale na ovaj efekat protiv starenja u odnosu na efekat manjeg broja gena koji izazivaju bolesti bile su generalno manje i možda nisu izolovale signal od buke.
Kimov tim pokazuje da način na koji stogodišnjaci dođu do drugog veka može uključivati više od toga da budu blagosloveni genima protiv starenja.
- Otkrili smo da, barem delimično, žive duže zato što se ne razbole, kaže on.
On takođe spremno priznaje da oni, takođe, mogu imati koristi od nekog faktora protiv starenja koji istraživači još nisu otkrili.
Bonus video: