LEŽALE SMO NA NUDISTIČKOJ PLAŽI NA DUNAVU KAD NAM JE PRIŠLA BABA: Kad je ovo izgovorila, doživele šok života

To jednog julskog dana odlučila sam s drugaricom da se provozam do Novog Sada, malo do Štranda, a onda gde nas put odvede. Malo-pomalo našle smo se na jednoj od nekoliko malih i divljih nudističkih plaža na dunavskoj obali. Bila je skoro potpuno prazna, a kako je sunce pržilo, odlučile smo da je to idealno mesto da malo i pocrnimo (SPF gang, molim vas, ne grdite me).

Elem, ona je motala cigaretu za cigaretom i nalivala se kafom iz termosa, uz poneki kiseli komentar o muškarcima, što je bilo i razumljivo s obzirom na to da je saznala da je dečko od šest godina vara s ribama gde god stigne i to preko Tindera. Sa sličnim kiselim saznanjem, pljunula bih i sama po njima pokoji put, listajući knjigu Sare Kuburić "Na meni je". Curila mi je dinja koju smo kupile i ulepila sam se od ulja za tamnjenje, pa sam se mučila da ne pokupim sav pesak na sebe i izustila:

- Lečili su svoje komplekse, a nisu bili dovoljno ljudi da to i sakriju od nas. Fuj. Drago mi je da su obojica debeli (sorry not sorry).

Ona se nije zaustavila na tome.

- Osećam da preuzimam odgovornost za to što me je varao, trebalo je da ih ostavimo onog trenutka kada nisu ispunjavali ni minimum, minimuma, same smo krive, donekle, započela je vrlo politički korektno i nastavila:

- Mada, volela bih da nazovem njihove mame i tate, čisto da im se malo požalim na nevaspitanje sinova koje je nama kasnije postalo teret. Isto tako, volela bih da ih vežem za mošnice i okačim na trgu.

To često govori. Valjda zato što ima više iskustva s tim prevarama od mene... Ali potpuno razumem osećaj.

- Volela bih... Volela bih ovaj prljavi osećaj izdaje da osećaju oni, a ne mi. Mada verujem da im je dovoljan teret kada legnu sami sa sobom. Ali ipak bih volela i tu osvetu, odgovorila sam joj.

Sve je to, očigledno, čula jedna, takođe golišava, baka, koja nam se slatko nasmejala nakon što smo kovale apsolutno nerealne, ali sasvim dovoljno zadovoljavajuće, planove za osvetu.

- Slatke ste devojke, imam nektarine za vas, imate li možda jednu kaficu za mene, rekla je između opaski drugarice "volela bih da mu ćuna više ne radi" i "volela bih da u sledećoj aferi dobije gonoreju"

Nakon kratke razmene dobara jer niko bolje od nas žena ne deli međusobno, što duševne razgovore, što dobra, i ušle smo u priču. Da li smo kulturološki uslovljene da delimo međusobno osećanja, od sedenja u pećini do sedenja u kuhinji, ne znam... ali šta god da je izvor toga bila sam zahvalna u tom trenutku.

Nikome ne moram da govorim: "Da, dragi"

Baka se bliži 75. i oseća se bolje nego ikad. Nervira je samo što su joj neke drugarice umrle, ali i dalje ih ima dovoljno da igraju bridž nekoliko puta nedeljno.

- Niko me ne kontroliše, niko mi ne pametuje, nikome ne moram da klimam glavom i kažem: "Da dragi" iako znam da nije u pravu, ali neće se smiriti drugačije. U mladosti sam samo želela da se udam, a kad sam to i uradila, pitala sam majku: "Zar je to, to? Zar ovo svi jure?"

Čistila je, kuvala, radila, rađala decu, vaspitavala, a onda je opet bila kriva kad muž ne može da pronađe svoje čarape ili kada gibanica nije ispala onakva kakvu on voli...

- Je*ala ga gibanica, to mu je mama pravila kad je bio mali, mamin sin. Bežite od maminih sinova, posebno onih koji viču na svoje majke. Iako je muž vikao na mene, moji sinovi nikad nisu povisili ton. Naučila sam ih da ne budu kao njihov tata i na to sam ponosna. Kad mi je umro muž, bila sam tužna, ali mislim da sam malo i odahnula.

Kako je ostala sa dvojicom sinova, koji su se spremali za fakultet, kaže da se toliko plašila da ne bude doveka sama da se ponovo udala kroz nekoliko godina.

- I to je bila greška. Umesto da sam uživala, malo se družila, ja sam se ponovo pretvorila u pralju. Prljave gaće i čarape pokojnog muža zamenila sam prljavim gaćama i čarapama ovog drugog. Posle se i on razboleo, i rekla sam sebi: "Eto, opet si ostala sama."

Ali ovaj put se nije plašila da bude sama.

Ovo je rečenica koju sam, inače, izgovorila više puta tokom poslednjih nekoliko meseci. Muškarci nekada misle da su mnogo posebni u našim životima, a zapravo, samo se nekada plašimo da budemo same...

"Pogledajte oko sebe, nema muškaraca"

Podelila sam s njom svoje misli i odmah je odmahnula rukom:

- Ma ajte molim vas! Nas tri na nudističkoj plaži i ovo je prava uživancija (to uživancija je rastegla malo svojim novosadskim naglaskom). A znate li zašto? Pa pogledajte oko sebe... Nema muškaraca! Poslušajte me, mlade ste, lepe ste, ali nemojte se udavati! Zabavljajte se, volite, ali nemojte da se zarobite!

Popila je kaficu s nama i rekla da žuri da se istušira i ide s drugaricom u pozorište. Muževi je nikad nisu vodili u pozorište, zato sada ide redovno s drugaricama.

Iako je bakica bila vrlo uverljiva, i dalje verujem da prava ljubav nije slabija od dubokousađenog patrijarhata u balkanskim brakovima.

Ali je definitivno nemoćna ako se pred vama nađe nevaspitani skot.

(Espreso/srećna republika/prenela PV)