Jedan od najbrutalnijih napada u istoriji čovečanstva se odigrao na današnji dan: Stradalo je najmanje 74.000 ljudi

Neposredno nakon opsežnih testova nuklearnih bombi koje su Sjedinjene Američke Države sprovele, gradovi Hirošima i Nagasaki poslužili su Vašingtonu kao probne mete koje su usmrtile stotine hiljada ljudi.

Nagasaki, drugi japanski grad na koji su Sjedinjene Američke Države bacile atomsku bombu samo tri dana od napada na Hirošimu, nije bio planirana meta od početka.

Tog dana, 9. avgusta 1945, poginulo je najmanje 74.000 ljudi, dok je eksplozija do tada neviđenih razmera usmrtila više od 140.000 građana Hirošime.

Šest dana kasnije, 15. avgusta, Japan je kapitulirao, čime je Drugi svetski rat okončan.

"Debeli čovek" koji je uništio skoro ceo grad

Američki bombarder bacio je na Nagasaki 9. avgusta bombu nazvanu “Debeli čovek”, tešku oko četiri i po tone, sa visine od 9.600 metara, a ona je eksplodirala posle 30 sekundi, 50 metara iznad jednog teniskog terena.

Uništeno je 70 odsto grada, “pečurka” koja se formirala posle eksplozije dostigla je visinu od 16.000 metara, a posle 20 minuta počela je da pada “crna kiša” radioaktivnih čestica.

Nagasaki nije bio inicijalni cilj, ali je sticajem neobičnih okolnosti postao simbol stradanja i borbe za svet bez atomskog oružja.

Kako je Nagasaki neplanirano uništen

Pre nego što je izvela napade na Hirošimu i Nagasaki u leto 1945, američka vojska je razmatrala koji gradovi će biti bombardovani, a osnovni preduslovi bili su da ciljevi moraju imati vojnu važnost, da gradovi moraju da budu veliki i da do tada nisu značajno oštećeni u ratu, pošto bi se na netaknutom gradu bolje demonstrirala razorna sposobnost atomske bombe.

Od 66 velikih gradova Japana, 59 ih je već bilo razrušeno u ranijim napadima, pa je tako izbor spao na četiri grada – Hirošimu, Kokuru, Nigatu i Kjoto, gradove koji su u velikoj meri bili pošteđeni razaranja.

Priča se da je tada, iako ovi navodi nikad nisu potvrđeni, reagovao američki ratni sekretar Henri Stimons, koji je želeo da se Kjoto ukloni sa liste jer je posetio taj grad i spoznao da je on od prevelike kulturne važnosti za Japance da bi bio uništen.

Tako se 24. jula Nagasaki na listi pojavio napisan rukom, da bi već sledećeg dana bio zvanično dodat na spisak, na kom se nalazio na dnu, na četvrtom mestu.

Prva na listi bila je Kokura, stari grad u prefekturi Fukuoka, ali su neočekivane vremenske prilike promenile planove američke vojske.

Mesta na koja će atomske bombe pasti trebalo je da budu vidljiva, a ne da se za to oslanja na radar, zbog čega je bilo neophodno da nebo bude vedro.

Posle bombardovanja Hirošime 6. avgusta 1945, SAD su planirale da bace sledeće atomsko oružje 10. avgusta, ali proširena oblačna prognoza značila je da će morati brže da se kreću.

Napad je pomeren na 9. avgust i bombarder je tog dana poleteo sa ostrva Tinijan prema Kokuri, planiranom cilju. Međutim, Kokura je bila sva u oblacima, toliko gustim da grad ispod nije mogao jasno da se vidi. Zato su naprasno odustali od Kokure i nastavili prema Nagasakiju.

Nakon ovog događaja narod je počeo da neobično spasenje iz opasnosti naziva “Kokurina sreća”, što i danas čini.

Geografska blizina kao usud

Nagasaki, jedan od najstarijih lučkih gradova Japana, smešten je između dve planine na zapadnoj obali Kjušua, jednog od pet glavnih ostrva države.

Zbog odlične luke i uspešne istorije otvorene trgovine razvio je snažnu industriju brodogradnje i postao trgovinski centar. Tokom Drugog svetskog rata proizvodio je oružje za japansku vojsku u svoje dve velike fabrike municije - “Mitsubishi Steel and Arms Works” i “Mitsubishi-Urakami Torpedo Works”.

Kokura se takođe nalazi na ostrvu Kjušu, jer je ono bilo određeno kao mesto za masovni arsenal japanske carske vojske.

Kako je Nagasaki od Kokure udaljen samo 130 kilometara, bio je logičan izbor pilota, koji je avionom od prvobitne mete do konačnog cilja stigao za 17 minuta.

Nesagledivi broj žrtava

Tim je napustio Kokuru u 10.45 i odleteo na jug, a u 11.02 bomba je bačena na Nagasaki i ubila je skoro odmah 70.000 ljudi.

Atomska bomba bačena na ovaj grad imala je jaču razarajuću moć nego ona koja je pala na Hirošimu. Nazvali su je “Debeli čovek”, a prilikom eksplozije proizvela je temperaturu od oko 3.900 stepeni celzijusa, dok je udarni talas vazduha putovao brzinom većom od 1.000 kilometara na čas.

Poginulo je najmanje 74.000 ljudi, dok su hiljade umrle u narednih nekoliko godina od posledica radijacije. Mnogi preživeli su oboleli od kancerogenih i drugih bolesti jer su bili izloženi radijaciji i lošim uslovima života u razorenom, posleratnom Japanu. Ubijeno je i najmanje osam savezničkih vojnika koji su bili u zarobljeništvu u Nagasakiju.

U avgustu 2014. godine objavljena je lista sa više od 450.000 imena ljudi koji su preminuli bilo u napadu, bilo od posledica napada – 292.325 u Hirošimi i 165.409 u Nagasakiju.

Bonus video:

(Espreso/ 24 sedam/ Prenela: T.M.)