3 simptoma raka pluća nisu mnogo poznata, a ukazuju na bolest: Prof. Bursać o lečenju najčešćeg karcinoma!

Svakoga dana, rak pluća dijagnostikuje se kod 19 osoba u Srbiji, dok nažalost, svaka dva sata neko izgubi bitku sa ovom teškom bolešću. Rak pluća je najčešći i najsmrtonosniji karcinom, a glavni razlog tome su nespecifični simptomi, koji pacijenta kasno dovode do lekara.

Istraživanja uglavnom pokazuju da se kod više od 70 odsto pacijenata rak pluća (bronha) otkrije tek u poslednjem stadijumu.

Karcinom bronha je podmukla bolest, koja kod određenog broja bolesnika može u početku bolesti biti bez simptoma ili sa minimalnim simptomima - počinje razgovor za "Blic zdravlje" profesorka doktorka Daliborka Bursać, načelnica Dnevne bolnice za hemioterapiju karcinoma bronha u Institutu za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici i vanredna profesorka na Katedri za intermu medicinu Medicinskog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu.

Tipični simptomi raka pluća

Prema rečima prof. dr Bursać, u grupu najčešćih simptoma raka pluća spadaju:

kašalj

iskašljavanje krvi

otežano disanje

bol u grudima

- Ono što može da zbuni naše bolesnike je da se ne javljaju svi simptomi kod svih bolesnika, što može biti razlog odlaganja posete lekaru - ističe prof. dr Bursać.

Netipični simptomi raka pluća

Sa druge strane, mogu da se jave i nespecifični simptomi, kao što su:

umor

malaksalost

gubitak apetita ili gubitak na telesnoj masi

Važno je napomenuti da ovi simptomi nisu specifični samo za karcinom bronha i mogu da se jave i kod drugih bolesti. Ako neko primeti bilo koji od ovih simptoma, posebno ako su persistentni ili se pogoršavaju, važno je da se obrati lekaru kako bi se utvrdio uzrok i eventualno započelo odgovarajuće lečenje - poručuje prof. dr Bursać.

Faktori rizika za rak pluća

Profesorka Bursać naglašava da je karcinom pluća kompleksna bolest, koja nastaje kao rezultat kombinovanja različitih faktora, kao što su:

pušenje cigareta

faktori životne sredine (aerozagađenje)

uticaj radne sredine (izloženost azbestu ili radonu)

genetski faktori

postojeće bolesti pluća (hronična opstruktivna bolest pluća, tuberkuloza).

Sveobuhvatni pristup u lečenju raka pluća

Profesorka Bursać naglašava da lečenje karcinoma pluća zavisi od tipa tumora, stadijuma bolesti, zdravstvenog stanja bolesnka i drugih faktora. Kako kaže, poslednjih godina primenjuje se takozvano multimodalno lečenje karcinoma bronha, što znači da su u lečenje uključeni svi terapijski oblici, a to su:

operativno lečenje

primena sistemske terapije (hemioterapija, imunoterapija, ciljana terapija)

zračna ili radioterapija.

- Kao i za ostale maligne bolesti, hirurško lečenje predstavlja najbolji oblik lečenja sa najvećim šansama za potpuno izlečenje, ukoliko se radi o ranim stadijumima karcinoma - naglašava sagovornica "Blic zdravlja".

Kako dodaje, napredak u hirurškim tehnikama i tehnologijama, kao što su minimalno invazivne hirurške procedure, može da poboljša ishode i smanji komplikacije.

Hemioterapija je najstariji oblik lečenja, kojim se određenim lekovima-citostaticima, ubijaju maligne ćelije ili se sprečava njhov rast. I dalje ima svoje mesto u lečenju određenih bolesnika, uz napomenu da se trudimo da smanjimo neželjene efekte i poboljšamo efikasnost ovog oblika lečenja - kaže prof. dr Bursać, te nastavlja:

- Radioterapija se koristi za uništavanje kancerogenih ćelija uz pomoć visokoenergetskih zraka. Napredak u tehnologiji omogućio je preciznije usmeravanje zraka na tumor, smanjujući oštećenje okolnih zdravih tkiva i poboljšavajući toleranciju kod bolesnika.

Revolucija u razvoju plućne onkologije

Prema rečima profesorke Bursać, u poslednjih 10 do 15 godina onkologija je doživela pravu revoluciju uvođenjem, kako se popularno kaže, inovativnih terapija, a to su imunoterapija i ciljana terapija.

- Imunoterapija koristi lekove koji stimulišu imunološki sistem da prepozna i uništi kancerogene ćelije. Ova terapija je pokazala veliki potencijal u lečenju određenih tipova karcinoma bronha, posebno adenokarcinoma, i može dovesti do dugoročnih rezultata kod određenih bolesnika - ukazuje prof. dr Bursać i dodaje:

- Ciljana ili target terapija predstavlja grupu lekova koji ciljaju specifične genetske mutacije prisutne u kancerogenim ćelijama. Ova terapija je posebno efikasna kod pacijenata s aktivirajućim mutacijama kao što su EGFR, ALK i ROS1, i može poboljšati ishode lečenja.

Onkologija, posebno plućna onkologija, je nauka koja se intenzivno razvija poslednjih decenija i što se tiče efekata lečenja možemo reći da postoji sve više optimizma. Postoji kontinuirano istraživanje i razvoj novih terapijskih strategija, kao i pristupa lečenju, što dovodi do poboljšanja dugoročnih ishoda za određene podgrupe bolesnika.

Od čega zavisi ishod lečenja

Karcinom bronha je, u odnosu na svoj lokalni rast i proširenost po ostalim organima, podeljen u četiri stadijuma.

- Ti stadijumi osim što nam govore o tome koliko je bolest odmakla, govore i o prognozi, a samim tim i o sudbini bolesnika. Naša stremljenja su da se što veći broj bolesnika detektuje u ranim stadijuma bolesti, a to su pre svega prvi i drugi, kada su šanse za potpuno izlečenje najveće - naglašava prof. dr Daliborka Bursać.

Pitamo našu sagovornicu i šta pokazuje praksa, primećuju li lekari razlike u odnosu na ranije godine u smislu agresivnosti, veličine tumora kod pacijenata?

- Ovde bi bilo bitno naglasiti da smo manje primetili pojačanu agresivnost tumora, dok smo više obratili pažnju na jasno definisanje vrste tumora, patohistološkog tipa, genetskih karakteritiska i molekularnih subtipova. Međutim, prognoza i izlečenje karcinoma bronha i dalje zavise od mnogih faktora, uključujući stadijum bolesti, prisustvo genetskih mutacija, opšte zdravstveno stanje bolesnika i odgovor na terapiju. Važno je da svaki bolesnik dobije individualizovani pristup lečenju koji uzima u obzir sve ove faktore - naglašava prof. dr Bursać.

Tri ključna koraka u prevenciji raka pluća

Preventivni pregledi pluća obično se preporučuju godišnje ili prema preporuci lekara, ali ovo može da varira u zavisnosti od individualnih faktora rizika.

- Važno je napomenuti da prisustvo jednog ili više prethodno navedenih faktora rizika ne garantuje da će osoba dobiti karcinom bronha, ali može povećati šanse - napominje prof. dr Bursać i navodi nekoliko koraka koji se mogu preduzeti radi očuvanja zdravlja pluća:

održavanje zdravog stila života (redovno vežbanje, zdrava ishrana, izbegavanje duvana i ograničavanje izloženosti zagađenju vazduha)

redovne zdravstvene kontrole i provere (redovni lekarski pregledi mogu pomoći u ranoj detekciji eventualnih problema s plućima ili drugim zdravstvenim stanjima),

znanje o simptomima (kao što su promene u disanju, hronični kašalj ili bol u grudima, koji će dovesti do toga da se osoba odmah obrati lekaru).

1. avgust - Svetski dan borbe protiv raka pluća

Širom sveta, danas se obeležava Svetski dan borbe protiv raka pluća, u cilju podizanja svesti o važnosti prevencije i lečenja ove bolesti.

Rak pluća je najčešći i najsmrtonosniji karcinom u Srbiji i uopšte u svetu, od kojeg godišnje u našoj zemlji oboli više od 7.000, a premine oko 5.000 pacijenata. Alarmantna statistika u Srbiji govori u prilog neophodnosti uvođenja nacionalnog skrininga na rano otkrivanje raka pluća, a takav skrining bi, prema najavama zvaničnika, uskoro mogao da zaživi u celoj Srbiji.

Inače, skrining na rano otkrivanje karcinoma pluća u Srbiji se sprovodi jedino u Institutu za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici, i to već tri godine. Profesorka Bursać dodaje da je u toku ove godine u program skrininga na rano otkrivanje karcinoma pluća uključeno i područje Subotice, a očekuje se početak skrininga i u Vrbasu.

Mi u Instititu za plućne bolesti Vojvodine smo izuzetno ponosni na naše rezultate, a istovremeno smo spremni da pomognemo u svakom smislu da skrining postane nacionalni i da što više osoba dobije šansu da se pregleda na ovaj način - zaključuje za "Blic zdravlje" prof. dr Daliborka Bursać.

Bonus video:

(Espreso/Blic/Preneo D.M.)