Šta će se desiti ako stanete pod hladan tuš? Zbog ovog je zanemela cela nauka, šokantno

Možda ste videli ljude kako skaču u hladno more ili ledene kupke, tvrdeći da je to dobro za zdravlje srca, oporavak mišića, stres i još mnogo toga.

Ova praksa je poznata kao uranjanje u hladnu vodu, vrsta krioterapije ili hladne terapije — koja se može koristiti u medicinske ili terapeutske svrhe na različite načine. Ovo se može uraditi korišćenjem leda, vode ili vazduha, uključujući kriohirurgiju za lezije, pakete leda za oticanje, ili kroz ledene kupke za različite svrhe, uključujući oporavak od fizičke aktivnosti ili smanjenje stresa.

Postoji duga istorija ljudi koji su uranjali u hladnu vodu zbog njenih navodnih zdravstvenih koristi, koja datira još iz antičke Grčke – a sa njom i veliki broj istraživanja ove vrste hladnoće. U modernim vremenima, neki ljudi se pitaju da li bi hladni tuševi, pristupačniji oblik ovog trenda, takođe mogao da funkcioniše.

„Istraživanje je veoma, veoma slabo na samim hladnim tuševima“, rekao je dr Kori Sajmon, vanredni profesor ortopedske hirurgije na Univerzitetu Djuk, te dodao:

„Postoji najmanje 100 studija, od kojih su neke stare decenijama ili imaju metodološke probleme, a većina takođe imaju mali broj učesnika, koji su tipično zdrave mlađe odrasle osobe“, rekao je Simon.

Ali stručnjaci imaju ideje o tome kako bi hladni tuševi mogli da funkcionišu, na osnovu naučnih i anegdotskih dokaza koji postoje.

Mentalno i srčano zdravlje

Sajmon veruje da većina prednosti uzimanja hladnog tuša dolazi iz psihološkog procesa prilagođavanja i prevazilaženja stresora – u ovom slučaju, hladne vode.

„Ljudi ne idu samo od nule do 60 pod hladnim tuševima. Obično moraju da im se prilagode, tako da postoji element u kome vaše telo može da kontroliše boravak u stresnom okruženju“, rekao je on.

Ova teorija je u skladu sa rezultatima nekih studija hladnog tuširanja. Učesnici koji su se tuširali pod temperaturom vode od oko 10 do 14 stepeni Celzijusa – do jednog minuta dnevno tokom dve nedelje – prijavili su niže nivoe stresa od kontrolne grupe, prema studiji iz 2022. objavljenoj u časopisu Current Psichology.

Prednosti su bile veće kada su se učesnici tuširali nakon nekoliko rundi tehnike disanja koja je uključivala duboko disanje, izdisanje i zadržavanje daha.

Sajmon se tušira ​​jednom ili dva puta nedeljno, što mu je, kako kaže, pomoglo da postane mentalno prisutniji uopšte, jer ga praksa primorava da procesuira „patnju“.

Hladan tuš takođe može poboljšati raspoloženje i energiju ili mentalnu budnost, kako je rekla dr Rejčel Rid, fiziolog za vežbanje u Atini, Džordžija.

„Osećate se malo ushićeno, a smatra se da je to barem delimično zbog povećanja (neurotransmitera) epinefrina, norepinefrina i dopamina“, objašnjava.

Ove psihološke prednosti takođe mogu biti primarni razlog zašto neki ljudi smatraju da hladni tuševi smanjuju bol, za koji je psihološki stres glavni prediktor.

Tokom terapije hladnom potapanjem, temperaturni šok može nakratko da stresira kardiovaskularni sistem, podiže krvni pritisak, otkucaje srca i disanje, kažu stručnjaci. Ali ova hiperaktivnost može dovesti do poboljšanja protoka krvi jer telo treba da radi da bi se vratilo u svoje normalno stanje i zagrejalo, rekao je Rid. Hladni tuševi bi teoretski mogli donekle proizvesti isti efekat.

Međutim, ljudi sa kardiovaskularnim problemima, problemima sa cirkulacijom, senzornim problemima – poput Rejnoove bolesti ili neuropatije – ili dijabetesa ne bi trebalo da se tuširaju hladno bez prethodnog razgovora sa lekarom, kažu stručnjaci. Isto važi i za trudnice, osobe koje su nedavno operisane ili su pod uticajem alkohola ili droga.

Podrška imunitetu

Hladni tuševi takođe mogu pomoći u jačanju imunološkog sistema. U studiji iz maja 2014, autori su testirali da li se imuni sistem male grupe holandskih muškaraca može poboljšati praktikovanjem meditacije, dubokog disanja i hladnih tuševa tokom 10 dana. Kada su autori primenili bakterijsku infekciju putem injekcije, učesnici studije koji su koristili vellness tehnike imali su manje simptoma. Ovi učesnici su takođe proizveli više antiinflamatornih hemikalija i manje inflamatornih proteina kao odgovor na infekciju.

Ali Sajmon nije siguran da je ovaj rezultat u potpunosti pozitivan, pošto su nedavna istraživanja počela da sugerišu da bi smanjenje inflamatornog odgovora na privremenu bolest moglo da produži ili spreči oporavak, rekao je on. Hronična upala, a ne akutna upala, je veći problem, rekao je Simon. Holandska studija takođe ne podržava individualnu efikasnost tri tehnike: meditacije, dubokog disanja i hladnog tuširanja.

Međutim, studija iz septembra 2016. godine u Holandiji otkrila je da su ljudi koji su proveli 30 do 90 sekundi pod hladnim tušem iskusili 29% manje vremena van posla zbog bolesti, prenosi n1info.hr.

(Espreso/danas/n1info/Prenela P.V)