10 godina od ubistva Tijane Jurić: Igorove reči kidaju srce i dušu

Deset godina je prošlo od kada je ubijena Tijana Jurić. Decenija od momenta kada je počela potraga građana jer policija nije kretala u potragu dok ne prođe 48 sati. Da je zakon bio ovakav kakav je sada, Tijana bi možda bila pronađena živa. Upravo zahvaljujući njoj zakon je poboljšan i druga deca imaju šansu da budu pronađena.

- Tijana je od samog rođenja bila devojčica na koju se posebno obraćala pažnja. Vodilo se računa o njoj jer je bila devojčica koja je bila jako krhka, jako nežna. Tijanina majka Mirjana je posebno vodila računa o njoj, svi su često govorili i više nego što je trebalo. Neću reći da je imala predosećaj, ali se plašila za Tijanu i svako ko poznaje našu porodicu zna da je ona Tijanu do poslednjeg dana pratila do muzičke škole, da nikada nije išla sama. Kasnije se pokazalo da je to bilo opravdano i da je na neki način bilo razloga za strahovanje - priča za Telegraf.rs Tijanin otac Igor Jurić.

Kako objašnjava, kao roditelj nikada ne pomisliš da bi ti mogao da budeš taj koji gubi dete, uvek je to neko drugi, neki manje srećni ljudi.

- Ja sam bio jako srećan otac sa dve devojčice i zaista nikad nisam ni pomišljao da može da se desi nešto nalik tome, da će neko od moje dece otići pre mene. Nisam o tome ni razmišljao. Osećao sam se srećno i zadovoljno u svojoj porodici, imao sam dve devojčice koje su bile zdrave i mentalno i na svaki drugi način i nisam mogao ni da pomislim da nešto loše može da se desi. A onda, kada se desi nešto loše, želeo sam da kažem ljudima kakav je to osećaj. Ako možete sebe da stavite u ulogu čoveka kome se amputira noga, ko ostane bez očiju, bez ruku, takav je osećaj kad izgubiš svoje dete - dodaje.

Jurić ističe da je u pitanju "osećaj tuge u kom ne možeš da čekaš izlečenje, jer izlečenja nema".

- Možeš samo da nekim lekovima održavaš svoj život i da tako funkcionišeš. Ti lekovi su za mene sve ono što danas radi organizacija koju vodim. To je nešto što čoveka odražava u životu i to je danas način života bez kog ja ne bih mogao da zamislim da živim - napominje.

Društvo surovo prema roditeljima koji izgube decu

- Naše društvo je često surovo prema roditeljima koji izgube decu. Ja nikoga ne krivim i ne osuđujem, ali često je društvo vrlo surovo u nekim epitetima koje dobijaju roditelji stradale dece, od toga da svako bolje zna od samog roditelja stradalog deteta koliko je zapravo taj roditelj tužan, do toga da li se neko ponaša i živi po pravilima za koja neki ljudi smatraju da jedina prava - objašnjava Tijanin otac.

Kako dodaje, roditelji ubijene dece su često pod lupom javnosti i ljudi ih lako osude. Tako je bilo i u njegovom slučaju. I dok je on uspeo da se izbori, veliki broj roditelja sa sličnom sudbinom ne uspeva i to im dodatno otežava život.

- Moraš mnogo da radiš na sebi. Ja sam zaista, osim nekog ličnog umeća, radio na sebi, učeći da nosim tu tugu na najbolji mogući, dostojanstven način. Ne samo zbog sebe, nego je meni uvek u glavi pitanje: "Da li ću ja svojim ponašanjem i delovanjem osramotiti svoje dete?" Imam sreću što radim u organizaciji sa jako stručnim ljudima, sa psiholozima, od kojih sam mnogo toga naučio. To je nešto što je takođe jedan vid lečenja. Uvek kažem da, bez obzira na to što veliki broj roditelja misli da su dovoljno jaki da mogu svoju tugu i bol da nose sami i da je ne dele ni sa kim, ja se sa tim ne bih složio. Važno je primiti pomoć. Ja sam razmišljao o tome da, ukoliko ja nisam dovoljno zdrav da pomognem sebi, onda ne mogu da pomažem drugima. To je na neki način bio i moj motiv - kaže Jurić.

"Imam obavezu prema Tijani"

Kada se tdesi takva trauma kako što je ubistvo bližnje osobe, naročito ako je to dete, jedan period tugovanja mora da prođe. Kako ističe Igor Jurić, "neke stvari moraš da raščistiš sa sobom". Ipak, neke ostaju i nastavljaju da nas proganjaju.

- Ja nikada sa sobom nisam raščistio tu grižu savesti. Stalno o njoj govorim. Ona mene zaista mnogo jede, mnogo mi teško pada. To su stvari koje danas pokušavam da nadomestim time što ću neke stvari koje sam manje radio sa Tijanom danas raditi sa drugom decom. Uvek kažem ljudima koji dožive nešto slično, pa mi se obrate za savet ili pomoć u vezi sa tim kako se boriti dalje, da jedan period mora da prođe da se osamiš, malo razmisliš, odtuguješ tu gde je rana potpuno otvorena i da onda vidiš kako je dalje - dodaje.

Objašnjava da ni sa njim nije bilo drugačije. Nakon saznanja da mu je ćerka mrtva imao je težak period. Ubap je u depresiju, bio očajan, izgubljen. Ipak, ističe da svaki roditelj koji izgubi dete ima veliku odgovornost prema tom detetu.

- Nemamo pravo da kažemo da smo slabi, da želimo da odustanemo, da nema smisla. Naprotiv, život je meni tek sad dobio pravi smisao. Ja imam obavezu prema njoj - da pomažem, pre svega, drugoj deci, ali i sebi. Imam obavezu da živim dostojanstveno i imam obavezu da je nikada ne osramotim. To je ogromna obaveza i odgovornost, a time što bih odustao, što bih poklekao, ja bih svu tu obavezu prema njoj napustio, a to sebi ne smem da dozvolim - istuče Jurić.

"Radujem se Tijaninim uspesima"

Najveći broj roditelja se raduje životima svoje dece, uspesima, odrastanjem, deci njihove dece. Igor Jurić, kao i mnogi roditelji, to ne može. Nema mogućnost da se raduje Tijaninoj deci, njenim uspesima, novim zaljubljivanjima.

- A toliko sam želeo da ne izgubim taj osećaj i zato je danas svaki dodir sa nekim zlostavljanim detetom, svaka pomoć porodici zlostavljanog deteta, svaki uspeh u izmeni nekog zakona za mene Tijanin uspeh. Ja se ne radujem njenom završenom fakultetu, ali se radujem njenom izmenjenom zakonu, ne radujem se što je ona završila neko takmičenje sa uspehom, ali se radujem što je ona uspela da implementira sistem "Pronađi me". To su neki Tijanini uspesi kojima se ja danas radujem i upravo je kroz ovo što radimo doživljavamo kao da je tu, kao da je živa - ističe Tijanin otac.

On dodaje da su to "sve Tijanini uspesi" i da ona "svojim bitisanjem ovde radi velike stvari i menja društvo na bolje", te se njeno fizičko nepsisustvo ne oseća toliko zato što je ona tu i "živeće mnogo duže nego bilo ko od nas jer je imala uspehe za koje je podnela najveću moguću žrtvu".

Tijana je promenila zakon

Gubitak Tijane bio je težak, ali iz njega su proizašle velike stvari koje pomažu u tome da druga deca imaju veće šanse da prežive nego što ih je imala Tijana. Već naredne, 2015. godine, izmenjen je Zakon o policiji, pristigao je takozvani "Tijanin zakon".

- Nakon donošenja tog zakona policija je u obavezi da, odmah nakon alarmiranja da je nestala maloletna osoba, krene u potragu. To je velika promena. Do te 2015. godine to nije bilo tako. Da je bilo, možda bi Tijana bila spasena. Drugi veliki korak bila je izmena Krivičnog zakonika 2019. godine kada je uvedena kazna doživotnog zatvora. Prikupili smo 160.000 potpisa - kaže Jurić.

Centar za nestalu i zlostavljanu decu danas ima svoje kancelarije u Subotici, Novom Sadu i Vlasotincu, a uskoro će biti otvorena i u Beogradu. Na inicijativu Centra, u Subotici i Vlasotincu uvedena su koordinaciona tela za borbu protiv nasilja.

- Prošle godine je uveden sistem "Pronađi me". Realizovali smo više od 800 radionica na teritoriji cele Srbije sa učenicima i roditeljima na temu njihove bezbednosti. Naš centar vodi Registar nestalih lica Srbije i platformu Net patrola. Od ove godine pokrenuli smo program "Uključi se", gde ćemo, po posebnom modelu rada, raditi sa decom sa problemom u ponašanju - dodaje.

Pravni tim Centra za nestalu i zlostavljanu decu svake godine besplatno pofdži veliki broj zlostavljane dece i upravo uz tu podršku tri čoveka su, za 10 godina koliko je prošlo od Tijaninog ubistva, osuđena na maksimalne kazne zatvora. Kada se saberu sve kazne za zlostavljače u kojima je učestvovao njihov pravni tim, one iznose gotovo 500 godina zatvorskih kazni.

- U naša savetovališta u Novom Sadu, Subotici i Vlasotincu gotovo svakodnevno dolaze zlostavljana deca i njihovi roditelji i dobijaju podršku. Brojne stvari su tek pred nama. Danas imamo 14 stalno zaposlenih stručnjaka u našoj organizaciji. To su psiholozi, pedagozi, socijalni radnici, defektolozi, pravnici . To je sve zahvaljujući Tijani. Sada je sistem "Pronađi me" najsvežiji, ali je urađeno mnogo više. Kada neko dođe u naš Centar iznenadi se šta naš tim sve radi na svakodnevnom nivou - kaže Jurić.

Ističe da ništa od toga ne bi uspelo da nije bilo Tijane.

- Ona je ta koja otvara vrata kod donosioca odluka. Ona je ta koja ima jako veliku snagu, a ja sam samo čovek koji sada ima mogućnost da uz tu njenu snagu nešto menja. Da nije bilo nje, toga ne bi bilo. Ono što će zauvek ostati činjenica je da smo svi mi prolazni, ali Tijana će zauvek ostati anđeo čuvar svakog deteta u Srbiji i siguran sam da će, videlo se to ili ne, spasiti na desetine pa čak i stotine dece u našoj zemlji - zaključuje Tijanin otac.

Bonus video:

(Espreso/Telegraf.rs/Jelena Ostojić/Preneo D.M.)