Meteorolog Sovilj za Espreso analizira snimak navodnog tornada kod Požege: Evo šta se zapravo juče pojavilo na nebu

Superćelijska oluja do nedavno je bila nepoznanica, a u poslednje vreme je pojam koji se olako i sve češće koristi. Ova pojava najpoznatija je po tome što može prouzrokovati tornado koji je destruktivan i često opasan po ljudske živote.

Iako se ova kovitaljuća olujna pojava najčešće dovodi u vezu sa Amerikom, u Evropi se svake godine, posebno leti, takođe dogodi veliki broj tornada. Tamo gde je razorna snaga tornada velika, on za sobom ostavlja porušene kuće, prevrnute automobile, počupane bandere i drveće, a ni ljudske žrtve nisu nepoznanica.

Ni Srbija nije izuzeta od ove atmosferske prilike, s tim što se jako retko dešava i manje je snage.

Usled nevremena koje je juče zadesilo pojedine delove Srbije, na nebu kod Požege, snimljena je pojava koja nalikuje tornadu. Kako se vidi na snimku, deo oblaka nalik na pijavicu spušta se ka zemlji. Prema pisanju Instagram stranice "Hailz Srbija" pojava je prijavljena u mestu Visibabe u 13.20 sati.

A da li je to zaista bio tornado?

Kontaktirali smo meteorologa Slobodana Sovilja, načelnika Nacionalnog centra za hidrometeorološki sistem, rane najave i upozorenja u RHMZ kako bismo saznali o čemu se na snimku zapravo radi.

"Atmosferski parametri 24. jula 2024. godine oko 13.20 časova po lokalnom vremenu nisu podržavali nastanak superćelijskih grmljavinskih oblaka, a kako jedino ovaj tip oluja može da proizvede klasičan tornado, najverovatnije je da vrtloženje sa snimka predstavlja zapravo drugi tip meteorološke pojave koji samo naliči slabijem tornadu, tipično razvija manje brzine i živi znatno kraće", kaže meteorolog analizirajući snimak zabeležen kod Požege i dodaje:

"Najverovatnije je u pitanju tromba (landspout). Oblast sa snimka u kojoj je osmotren vrtlog je značajnim delom zaklonjena drvećem i stambenim objektom. Sa snimka se takođe ne može utvrditi da li je vazdušni levak formiran od površine Zemlje naviše ili obrnuto. Baze oblaka jesu prognozirane relativno nisko (kao što se vidi na ESSL- RHMZ vizuelizaciji - nivo kondenzacije je mogao biti niži i od 400 m), ali polje i smicanje vetra koje je presudno za formiranje rotirajuće uzlazne struje u oblaku (mezociklona) i klasičnog tornada je bilo daleko ispod "praga" neophodnog za razvoj superćelijskih grmljavinskih oblaka", objašnjava za Espreso.

Povodom objavljenog snimka meteorolog Sovilj dodao je i da je Republički hidrometeorološki zavod Srbije jedina zvanična jedina zvanična i nadležna institucija za izdavanje upozorenja na meteorološke opasne pojave u našoj zemlji, kao i da je zabranjeno da tu ulogu preuzimaju drugi pojedinci i organi, pogotovo neimenovani izvori sa društvenih mreža, a prema Zakonu o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

Bonus video:

(Espreso)