ispovest
"Rodio sam se ovde, imam srpsko ime i nije dovoljno": Vojvođanin opleo po Srbima, 1 stvar mu je najgora
Među Vojvođanima se, prema poslednjem popisu iz 2022. godine, 11.483 lica izjasnilo da pripadaju Rusinima
Bogatstvo kulture, tradicije i čitava lepeza različitih običaja, izdvajaju Vojvodinu od ostatka Srbije, ali i ovog dela Evrope, zahvaljujući velikom broju nacionalnih manjina koje žive u zajedništvu sa našim narodom decenijama, a Srbiju smatraju svojim domom.
Među Vojvođanima se, prema poslednjem popisu iz 2022. godine, 11.483 lica izjasnilo da pripadaju Rusinima, odnosno rusinskoj nacionalnoj manjini, a jedan od njih nedavno je putem Reddita podelio svoje viđenje života kao pripadnika nacionalne manjine u Vojvodini.
"Rođen sam 2000. godine u Bačkoj Topoli, tako da sam odrastao u posleratnoj SR Jugoslaviji/Srbiji. Moj otac je Rusin, majka Mađarica, tako da sam mešanac dve nacionalne manjine. Sada mogu samo da govorim o onome što sam lično doživeo. Ne mogu baš da pričam o tome šta su moji roditelji doživeli tokom ratnih godina, pa ne pitajte ovo. Znam samo da su pobegli u Mađarsku 1991. jer je moj tata odbio da se bori za Miloševića.
Velika pozitiva je to što se naša rusinska kultura veoma poštuje, mnogo više iz radoznalosti jer smo najmanja etnička manjina u Vojvodini, pa čak i u celoj Srbiji (mislim). Još jedna velika pozitiva je to što vraćamo svoj identitet od kada je zbačen Milošević (bar prema mom tati i dedi). Imamo redovne festivale koje odobravaju rusinski domovi širom Vojvodine, što privlači mnoge posetioce da svedoče našu tradiciju koju ovde živimo stotinama godina", započeo je mladić.
U nastavku kaže da su ljudi koji su ga čuli da priča ruski jezik često zbunjeni jer zvuči kao Ukrajinac, a zbog sličnog imena naroda, svrstavaju ga, kaže i u Ruse.
"Neki misle da govorim ukrajinski dijalekt, a misle da sam Ukrajinac, ali pošto su naši potomci iz Zakarpatija, koje je danas u Ukrajini, shvatam zašto se neki ljudi zbunjuju. Takođe, mnogi stranci su mislili da sam Rus kada sam rekao da sam Rusin zbog veoma sličnog imena, pretpostavljam", objašnjava dalje mladić.
"Imam srpski pasoš, ceo život živim u Srbiji, ali izgleda da im to nije dovoljno"
U svojoj objavi ovaj Vojvođanin je hteo da skrene pažnju i na neke ne tako lepe strane života u Srbiji kao pripadnika nacionalne manjine, a jedna od njih odnosi se na ksenofobiju.
"Najveći negativ je, pogađate, ksenofobija. Iako sam imao sreće što nisam morao mnogo da se bavim time, retke su prilike da su mi neki rasisti govorili "marš iz Srbije", "Srbija Srbima" i tako dalje uprkos tome što imam srpski pasoš, jer sam celog života živeo u Srbiji i živim, govorim srpski kao glavni jezik, pored mađarskog, i imam srpsko ime ali izgleda da to nije dovoljan dokaz za ove majmune da se u potpunosti identifikujem sa Srbijom", dodaje on.
Pored neprijatnih iskustava na račun nacionalnosti, koja su srećom retka, ovaj mladić tvrdi da neki njegovi sugrađani nisu baš oduševljeni ni verom koju njegova porodica ispoveda.
"Zatim je tu i sektaštvo. Pošto su mi oba roditelja katolici (moj tata je grkokatolik, moja majka rimokatolik), ja i moja braća i sestre smo takođe katolici. I dok je normalnim ljudima to svejedno, ipak ima pravoslavnih ekstremista koji nas ponekad maltretiraju zbog naše vere. Kao da je postojao jedan slučaj kada je neko poprskao "smrt katolicima" po zidu naše kuće ili ukrao našu božićnu dekoraciju jer kako se usuđujemo da zapalimo dekoraciju 24. decembra", priseća se.
Na kraju dana, zahvalan je
Kako zaključuje ovaj Vojvođanin, sva neprijatna iskustva, ipak ne mogu da nadvladaju lep osećaj zbog poštovanja različitosti, to jest kulture i tradicije nacionalne manjine kojoj pripada.
"Veoma mi je drago što nas ovde poštuju i što se ovakve negativne stvari retko dešavaju. Nadam se samo da se naša kultura neće izgubiti i da će živeti kroz buduće generacije jer to smo mi. Ako se naša tradicija, kultura i jezik potpuno izgube, gubimo svoj identitet koji je ovde prisutan decenijama. Nadajmo se samo svetloj budućnosti i optimista sam da možemo ponovo da se oporavimo iako je trenutno to skoro nemoguće", zaključuje mladić.
Njegova objava na Reditu je dočekana sa oduševljenjem, a u komentarima su se javili korisnici koji ističu važnost poznavanja i poštovanja svojih korena.
Bonus video: