Petrovdan, Foto: Wikipedia

SPC

PREKOSUTRA JE PETROVDAN, JEDAN OD NAJVEĆIH PRAZNIKA: Ove stvari nikako, ali nikako ne valja raditi

Ovim praznikom se završava Petrovski post

Objavljeno: 10.07.2024. 10:19h

Vernici srpske pravoslavne crkve 12. jula slave Svete apostole Petra i Pavla, praznik koji je u narodu poznat kako Petrovdan.

Ovim praznikom se završava Petrovski post.

Sveti apostol Petar je bio jedan od najvećih propovednika hrišćanstva, a veruje se da je samo nakon jedne besede u Jerusalimu uspeo da prevede 3.000 ljudi u hrišćanstvo.

Isto tako se veruje da je njegova isceliteljska moć bila toliko jaka da je od teških bolesti lečio i one koji bi samo prešli preko njegove senke

Stradao je kao žrtva spletke Simona Volha koji ga je bacio u nemilost cara Nerona.Pogubljen je tako što je razapet na krst, po svojoj molbi sa glavom nadole,jer se smatrao nedostojnim da strada na isti način kao i njegov Gospod.

Mnogo je običaja i verovanja vezanih za ovaj praznik, a budući da se smatra da sveti Petar čuva decu u raju, onda im na ovaj veliki dan deli jabuke.

Zbog toga nijedna majka koja je izgubila dete na ovaj dan neće pojesti jabuku u strahu da njeno dete u raju tu jabuku neće dobiti.

Jabuke se na ovaj dan ne seku nožem, ne lupa se jabuka o jabuku niti se bacaju, jer na taj način može da se privuče veliko nevreme. Treba da se jedu, ali se grizu.

foto: Kurir/T.I.

U nekim selima južnog Banata na Petrovdan ujutru raznose jabuke prvim susedima za dušu umrlih, a ponegde se jabuke odnose u crkvu na osvećenje.

Na Petrovdan domaćice prave petrovdanski kolač sa jabukama poznat kao “petrovača”, a u pripremi ovog kolača treba da učestvuju i deca.

Običaji za Petrovdan

Stari običaj je i da se na ovaj dan pale Petrovdanske lile od sušene kore breze ili trešnje čime se priziva dobro zdravlje stoke i ljudi.

Na ovaj praznik ne ide se u polje i ne počinju teški poljoprivredni radovi, a naročito se ne uprežu konji u kola.

Još jedan od običaja jeste da uoči Petrovdana najstariji ukućanin ubere po jedan cvet petrovca za svakog u kući. Svaki cvet nameni po jednom ukućanu, te ih pobode u zemnju na mesto gde ih niko neće dirati.

Na sam dan praznika, u ranu zoru dok još niko nije ustao, domaćin odlazi da pogleda cvetove- čiji cvet stoji pravo- biće zdrav, kome je klonuo- biće bolešljiv, a ako je nekom e uvenuo- taj će umreti.

Veruje se da Sveti Petar drži ključeve od raja i da je postavio kovača na Mesec da ga okuje i sačuva za ljude. Nebeska slama (Mlečni put) i nebeski krst (sazvežđe Labuda) pripadaju njemu.

Nekada je narod ujutro na ovaj dan stoku prskao vodom da bi bila zdrava, a čobani su pleli vence i stavljali ih stoci na rogove.

Bonus video:

(Espreso / Nova / Milorad Milovanović / Prenela: A.P)