NASA
Prevruća je za život, smrdi kao trula jaja, ali je veoma bitna za nas: Ova planeta svašta može da promeni
Ova planeta je 170 puta bliža svojoj matičnoj zvezdi nego što je Jupiter Suncu
Planeta HD 189733b, otkrivena 2005, već je bila poznata kao poprilično ekstremno mesto: gasoviti džin, nešto veći od Jupitera, kobaltno plave boje s kišama od rastaljenog stakla koje zbog snažnih atmosferskih vetrova lete vodoravno.
Kako to nadmašiti? Dodajte sumpor-vodonik, hemijski spoj zaslužan za smrad trulih jaja. Naučnici su rekli da su novi podaci svemirskog teleskopa Džejms Veb pružili potpuniju sliku planete HD 189733b, koja već pripada među najistraživanije planete izvan Sunčevog sistema. Sumpor-vodonik je u tragovima otkriven u njegovoj atmosferi, što dosad nije zabeleženo ni na jednoj planeti izvan Sunčevog sistema.
„Da, smrad svakako doprinosi njegovom već zloglasnom ugledu. To nije planeta koji mi ljudi želimo posetiti, već vredna meta za produbljivanje našeg razumevanja planetarne nauke“, rekao je astrofizičar Guangvej Fu sa univerziteta Džons Hopkins u Baltimoru, voditelj istraživanja objavljenog u časopisu Nature.
Reč je o vrsti nazvanoj „vrući Jupiter“, a pripadaju joj gasoviti džinovi slični najvećoj planeti našeg Sunčevog sistema koji su znatno topliji zbog svoje blizine matičnim zvezdama. Ova planeta je 170 puta bliža svojoj matičnoj zvezdi nego što je Jupiter Suncu.
Temperatura na strani planete okrenutoj prema zvezdi iznosi oko 930 Celzijusovih stepeni.
„Poprilično su retki. Nalaze se u nešto manje od jednog solarnog sistema na 100 njih“, rekao je Fu o vrućim Jupiterima.
Ova se planeta nalazi 64 svetlosne godine od Zemlje, unutar naše galaksije Mlečnog puta, u sazvežđu Lisica.
„Bliska udaljenost ga čini svetlim i prikladnim za detaljne studije. Na primer, otkriće sumpor-vodonika koje je tamo zabeleženo bi bilo znatno teže na drugim, udaljenijim planetama“, pojasnio je Fu.
„Iako ne tražimo život na HD 189733b-u, prevruć je, sastavljen uglavnom od vodonika i helijuma, nije poput Zemlje, razumevanje njegove atmosfere nam omogava da razumemo kako se fizika i hemija ponašaju u različitim okolinama i počnemo da sastavljamo ‘recept’ za formiranje planete“, kazao je.
Bonus video:
(Espreso/N1/Prenela T.Š.)