ZA OVO ČUDO U SRBIJI RETKO KO JE ČUO: Lepota kao iz bajke, a tu je i crkva u koju idu parovi sa jednim problemom

Možda je i suvišno govoriti o neiskorišćenom potencijalu Srbije kada je reč o turizmu, jer ili smo toga u potpunosti svesni, a ne radimo ništa po tom pitanju, ili nemamo predstavu šta imamo i koliko dobrobiti svaki kraj Srbije može da ima od toga.

Pomalo je tužno što je na neki način samo zapad zemlje iskorišćen, i to u nekim delovima i preterano, dok ostali krajevi kupe mrvce ili bivaju u potpunosti zaboravljeni.

U prilog tome govori i slika jugoistoka, jednog prelepog dela Srbije, koji se uopšte ne nalazi na turističkoj mapi. A trebalo bi, iz mnogo razloga, a da je zaista tako, pokazuju i prizori besprekorne prirode koju smo zatekli na putu ka Trgovištu.

Naime, ovog vikenda smo obišli Vražji kamen.

Reč je o prirodnom fenomenu koji je nastao erozijom stena. Nalazi se u blizini Trgovišta na oko 800mnv. Reka Pčinja je nekada davno presekla stenu, a stubove visoke do 60m je stvorila denudacija.

Na vrhu brdašca se nalazi crkva Presvete Bogorodice koja se može videti i sa puta. Prema nekim podacima, crkva je građena u 14. veku, a za nju su vezane brojne legende. Jedna od njih glasi da su Pčinjani godinama zidali crkvu pored reke, a ono što bi preko dana sagradili, đavoli bi noću odnosili na Vražji kamen. Tako je nastala crkva na samoj kupi visokoj 60 metara.

Jedan od meštana nam je ispričao kako se narod okuplja u crkvi kada su veliki praznici, kao što je Veliki petak i da pogotovo dolaze parovi koji ne mogu da imaju decu, a postoje i brojne legnde koje su vezane i za Vražji kamen i za samu crkvu.

Jedna od legendi kaže da su se tu u davna vremena zavoleli momak i devojka iz sela Donja Trnica. On je bio jedinac iz najbogatije kuće u selu, ona lepotica iz najsiromašnije.

Njihovi roditelji nisu prihvatali tu ljubav. Uprkos tome, njih dvoje su rešili da se venčaju. Venčanje se održalo u crkvi Presvete Bogorodice.

Kad su izašli iz crkve mlada i mladoženja su uzjahali, prema običaju, okićene konje. Međutim, njegov konj, uplašen od vike i dešavanja svatova, pojurio je prema provaliji i survao se, zajedno sa mladoženjom na leđima. Videvši to, mlada je skočila sa svog konja, potrčala prema litici i bez razmišljanja skočila. Tako se veselje nažalost pretvorilo u žalost.

Od tada se, tvrde Pčinjani, u ovoj crkvi više niko nikada nije venčao, niti je neko dete kršteno.

Legende o Vražjem kamenu

Prema predanju, đavoli su nameravali da preokrenu tok Pčinje da teče prema Bugarskoj, pa su pokušali da spoje obale ove reke.

Kidali su čitave stene sa okolnih brda, ali ćudljivu reku nisu uspeli da ukrote. Videvši da su čak i oni nemoćni, a i kamenja im je ponestajalo, uputili su se prema kosovskom Pomoravlju, u Končuljsku klisuru. I baš tu su naišli na najveću stenu. Uprtili su je na leđa i vratili se da još jednom pokušaju da pobede prirodu.

Usput su često zastajali i odmarali se, jer je stena bila preteška i za njih. Kad su stigli do sela Klinovac začuli su se prvi petlovi. Uplašeni da ljudi ne otkriju njihove namere, bacili su stenu pored neke vodenice. Tako je, prema predanju jednom, nastao Vražji kamen.

Druga legenda, pripoveda o tome da su Pčinjani godinama zidali crkvu pored reke. Sve što bi oni tokom dana sagradili, đavoli bi tokom noći odnosili i ostavljali na Vražjem kamenu.

Navodno su bili ljuti na seljane jer ih nisu dovoljno poštovali. I tako je postala crkva na Vražjem kamenu. Inače, i danas se može čuti o tome kako da su seljaci u Šajincu bili u zavadi sa ovim demonima.

Da bi se osvetili Šajinčanima, đavoli su pokušali kamenom da pregrade Pčinju. Stenovit blok su nosili u cedilu, ali su se razbežali u zoru, kad je zakukurikao petao. Najpoznatiji đavoli su: Džudža Budža, Kumbara Kljeka, Filanko Šilja i Muja, navodi Vikipedija.

Bonus video:

(Espreso/Žena Blic/Iris Krdžić/Preneo D.M.)