Oni su izazvali potrese u Francuskoj, u igri tri ključna imena: Do pre mesec dana nisu ni postojali, a sada...

Pre mesec dana Novi narodni front (NFP) nije ni postojao. Sada je osvojio najviše mesta u francuskom parlamentu i mogao bi da obezbedi zemlji novog premijera.

U iznenađujućim rezultatima drugog kruga izbora u Francuskoj, NFP – grupa nekoliko partija u rasponu od krajnje levice Nepokorene Francuske do umerenijih Socijalista i Ekologa – osvojila je 182 mesta u Narodnoj skupštini, što je čini najvećom grupom ali ipak dobrano ispod 289 mesta koliko je potrebno za apsolutnu većinu. Centristička alijansa Ansambl predsednika Emanuela Makrona osvojila je 163 mesta, dok su krajnje desničarski Nacionalni skup (RN) Marin Le Pen i njegovi saveznici dobili 143 mesta. Snažan rezultat RN u prvom krugu izbora podstakao je strahove da bi Francuska mogla da dobije svoju prvu krajnje desničarsku vladu još od kolaboracionističkog režima Višijevske Francuske u Drugom svetskom ratu.

Sledi kohabitacija

Ali, rezultati izbora u nedelju pokazali su Francuzi žele da spreče krajnju desnicu da osvoji vlast. U zemlji su održavani protesti protiv desnice još nakon prvog kruga izbora.

CNN piše da su ulicama Pariza odjekivali radosni povici dok su projekcije ukazivale na pobedu levičara. Govoreći pred gomilom ekstatičnih pristalica, lider Nepokorene Francuske Žan-Lik Melanšon rekao je da su rezultati izbora “veliko olakšanje za ogromnu većinu ljudi u našoj zemlji”. U međuvremenu je lider desničarske RN Žordan Bardela rekao da je Francuska bačena u “neizvesnost i nestabilnost”. Premijer Gabrijel Atal objavio je da će podneti ostavku u ponedeljak ujutro, ali ostaje nejasno ko će biti njegov naslednik. Rezultati izbora u nedelju znače da se Makron suočava sa tim da imenuje osobu iz levičarske koalicije, u retkom aranžmanu poznatom kao “kohabitacija”.

Jer sada levičarska koalicija, koja nije ni postojala pre mesec dana, ima najviše mesta u parlamentu i mogla bi da iznedri novog premijera iz svojih redova.

Šta je NFP?

Levičarska koalicija izabrala je svoje ime u pokušaju da oživi originalni Narodni front koji je sprečio krajnju desnicu da dođe na vlast 1936.

Novi narodni front sačinjen je od nekoliko partija – krajnje leve Nepokorene Francuske, umerenije Socijalističke, zelene partije Ekologa, Francuske komunističke partije, centralno-levog Plas Publika (Javni trg) i drugih manjih stranki.

Oformio se svega nekoliko dana nakon što je Makron raspisao vanredne izbore, nakon ponižavajućeg poraza od Le Peninog RN na nacionalnim izborima za Evropski parlament u junu.

Ko će biti novi premijer?

Teško je reći.

Kako piše CNN, svaka stranka je slavila rezultate u svom sedištu i na odvojenim kampanjskim dešavanjima, umesto zajedno. Ulaskom u drugi krug izbora nije bilo jasno koga će koalicija nominovati za svog premijera.

Najistaknutija – a u jedno i najkontroverznija – figura je 72-godišnji Melanšon, dugogodišnji lider Nepokorene Francuske, najveće pojedinačne partije u koaliciji koja je u nedelju dobila 74 mesta, ispred Socijalista sa 59. Sa Francuskom koja je sada suočena sa paralizovanim, tzv. “obešenim” parlamentom u kojem nijedna partija nema dovoljno mesta da obezbedi ukupnu većinu. Ljudi iz Makronovog Ansambla su više puta govorili da bi odbili da rade sa Nepokorenom Francuskom, navodeći da je isto tako ekstremna kao RN i stoga nepodobna za vladanje.

- Nijednu apsolutnu većinu ne mogu da vode ekstremi. Dugujemo to francuskom duhu, tako duboko vezanom za republiku i njene vrednosti – rekao je Atal najavljujući svoju ostavku, očigledno se odnoseći na Nepokorenu Francusku.

Francuski ustav dozvoljava predsedniku da bira koga želi za premijera. U praksi, pošto parlament može da iznudi ostavku vlade, šef države uvek bira nekoga ko će biti prihvatljiv za Skupštinu, obično nekog iz najvećeg bloka u parlamentu. To je sada NFP, ali bi imenovanje radikalno levog premijera rizikovalo ponovljene glasove o nepoverenju koje podržavaju ne samo desni centar i krajnja desnica, već verovatno i predsednikov tabor.

Melanšonove tri predsedničke kampanje bile su opterećene optužbama za antisemitizam. Prema nedavnom istraživanju Ifopa među francuskim jevrejskim glasačima, 57 odsto njih je reklo da bi napustilo Francusku ako bi vladala njegova stranka.

Prihvatljivije lice koalicije bili bi Olivje Far iz redova Socijalista ili Rafel Gluksman, umereni lider Plas Publika i član Evropskog parlamenta.

Politike NFP

Što se tiče spoljne politike, NFP je obećao da će “odmah priznati” Palestinsku državu i da će zagovarati prekid vatre između Izraela i Hamasa u Gazi. NFP je vodio kampanju na ekspanzivnoj ekonomskoj platformi, obećavajući podizanje minimalnih mesečnih zarada na 1.600 evra i ograničavanje cene osnovnih namirnica, struje, goriva i gasa. Takođe su obećali da će ukinuti Makronovu omraženu penzionu reformu, nepopularnu politiku kojom je podignuta starosna granica za penziju u zemlji sa 62 na 64 godine (inače među najnižima na Zapadu).

Iako su ova obećanja bila popularna, ona su data u vreme kad bi Francuska mogla da uđe u period štednje, napominje CNN.

Francuska ima jedan od najvećih deficit u evrozoni a sada rizikuje da prekrši nova fiskalna pravila Evropske komisije, koja su suspendovana radi pomoći zemljama u oporavku od pandemije kovida i energetske krize. Otkako je Makron raspisao izbore, finansijska tržišta su se uspaničila – prvo zbog mogućnosti ekstremističke vlade a potom zbog ekonomske politike krajnje levice i desnice.

S obzirom da NFP nije osvojio dovoljno mesta da oformi apsolutnu većinu, moraće da uđe u drugu koaliciju – verovatno sa Ansamblom koji će možda pokušati da razvodni neke od radikalnijih politika potrošnje – kako bi usvojio zakone. Ovaj proces će verovatno biti frustrirajući, navodi CNN, jer nekoliko partija – ideološki veoma podeljenih – pokušavaju da nađu zajednički jezik.

Bonus video:

(Espreso/ Blic/ Prenela: T.M.)