šta će se sada dogoditi?
Ovo su odgovori na 5 ključnih pitanja nakon izbora u Francuskoj: Makronu se ovo kockanje nikako nije isplatilo!
Izbori su doneli haotičan rezultat jer nijedna od tri opcije nije osvojila dovoljnu većinu u parlamentu, što je gurnulo francusku političku scenu u previranje koje bi moglo da traje mesecima
Šta će se sada dogoditi? Da li je uspelo Makronovi kockanje sa vanrednim parlamentarnim izborima? Da li je ovo kraj karijere Marin Le Pen? Ovo su, kako prenosi Politico, samo neka od najčešćih pitanja koja se postavljaju nakon nedeljnog glasanja u Francuskoj.
Birači su se još jednom mobilisali u velikom broju da se zaustavi pohod na vlast ekstremne desnice i Marin Le Pen. Ali rezultat mobilizacije ostavio je ukus ružne pobede.
Izbori su doneli haotičan rezultat jer nijedna od tri opcije nije osvojila dovoljnu većinu u parlamentu, što je gurnulo francusku političku scenu u previranje koje bi moglo da traje mesecima.
Makron je raspisao vanredne izbore u junu u pokušaju da zaustavi Le Penov ekstremno desničarsko Nacionalno okupljanje. Ali njena stranka je poboljšala svoj rezultat i osvojila 50 mesta više nego 2022. godine.
Gubitnik je predsednikova liberalna centristička koalicija. Makronov premijer Gabrijel Atal rekao je da će ponuditi ostavku, ali je još suviše rano govoriti o tome ko bi mogao da ga nasledi.
Ništa od ovoga očigledno nije pokvarilo raspoloženje francuskog predsednika. Na privatnom skupu sa svojim saveznicima u nedelju uveče, Makron je bio optimističan:
"Naše ideje su još žive i mi nismo izgubili glasače", rekao je on.
Sa francuskom politikom u haosu, evo šta treba da znate o tome i šta sve to znači.
Vladanje Francuskom sada će biti pakleno teško
Nacionalna skupština, donji dom parlamenta Francuske ima 577 poslaničkih mesta. Raskol između levice, centra i ekstremne desnice je takav da nijedna grupa nema ni približan broj za većinu u parlamentu. Svi su kratki za oko 200 poslanika
"Nije moguće vladati Francuskom ako nemate između 240 i 250 poslanika. Bio sam predsednik stranačke grupe u parlamentu i to je bilo vrlo komplikovano", kaže Silvan Mailard, iz makronove stranke Preporod.
Čak i da Makronovi liberalni centristi postignu sporazum sa levicom i taktički glasaju da bi zaustavili Nacionalno okupljanje, dublja koalicija između ove dve struje je malo verovatna.
Vetaran levice Žan Luk Melenšon, lider koalicije levice, odbacio je mogućnost vladanja sa predsednikovim liberalima. Isti stav ima i Gabrijel Atal, Makronov odlazeći premijer, koji je rekao da njegova stranka nikad neće deliti vlast sa Melenšonom.
U nedelju uveče Atal je "ostavio vrata otvorenim" da se obezbedi stabilnost vlasti dokom Olimpijskih igara koje počinju u Parizu kasnije ovog meseca.
Bez obzira kakav sporazum bude postignut, malo je verovatno da će stabilnost potrajati. Razgovori o budžetu ove jeseni, biće prva potancijalna stepenica za saplitanje.
Francuska je pod velikim pritiskom da smanji svoj deficit. Previše je pitanja o kojima levica, liberali i ekstremna desnica ne mogu da se dogovore. Fiskalna politika je u vrhu te liste.
Marin Le Pen je pobeđena, ali nije izbačena iz igre
Posle prvog kruga glasanja 30. juna, Nacionalno okupljanje i Marin Le Pen bili su na putu da ostvare prvu pobedu u istoriji. Taj san se raspao u nedelju uveče, pošto je saradnja Makronovih liberala i levice sprečila ekstremnu desnicu da pobedi.
Sumorno raspoloženje bilo je u izbornoj noći u sedištu Nacionalnog okupljanja, dok su aktivisti izviždali Žan Luka Melanšona. Predsednik stranke Žordan Bardela osudio je "neprirodan savez" centra i levice kao establišment.
Uz svu gorčinu, stranka je dramatično povećala broj svojih poslanika u Narodnoj skupštini. Koliko još establišment može da ih drži van vlasti?
"To je politički preokret, čak i ako Nacionalno okupljanje na kraju ne bude na čelu države. Le Penov pokret je najveći pobednik izbora", kaže Benjamin Morel, politički analitičar sa Univerziteta Panteon-Assas u Parizu i dodao:
"Milioni glasova će se pretvoriti u veliku finansijsku dobit", rekao je misleći na državno finansiranje koje će uslediti nakon izbora.
To Marin Le Pen stavlja u moćnu poziciju. Sa savršenom prilikom koju treba iskoristiti, ispred njene verovatne kampanje za francusko predsedništvo kada Makron odstupi 2027.
"Oni imaju sjajan narativ uoči 2027: Oni mogu da kažu da im je pobeda ukradena, i oni su prava alternativa", smatra Morel.
Makronu se nije isplatilo kockanje, ali moglo je da bude i gora
Pre nedelju dana izgledalo je kao da Makron ide ka katastrofi kada je posle poraza na izborima za Evropski parlament odlučio da raspiše vanredne paralmentarne izbore u Francuskoj. Marin Le Pen je bila na korak od vlasti posle prvog kruga glasanja.
Ali u nedelju uveče njegova centristička koalicija je izbegla najgore. Preživela je u parlamentu, iako je izgubla dobar broj poslaničkih mesta, dok je Nacionalno okupljanje ostlao bez većine neophodne za formiranje vlasti.
Pre vanrednih izbora, predsednik je komandovao najvećom grupom u parlamentu. Sada će verovatno morati da radi sa premijerom koji će biti iz opozicije. Predsednikov autoritet u zemlji i kredibilitet u inostranstvu su narušeni.
Ali prema Albertu Alemannu, profesoru na Poslovnoj školi u Parizu, Makron je bio u pravu što je raspisao vanredne izbore iako su oni doneli zbrku:
"Vidim mnogo latentnih tenzija u Francuskoj, mnogo pitanja koja nisu rešena. Otvorio je Pandorinu kutiju, zemlja nije zadovoljna Makronizmom i vrišti za novim osećajem političke pripadnosti", rekao je on.
Melenšon neće voditi glavnu reč
Ako bismo mogli da govorimo o jednom pobedniku izbora. to bi svakako bio radikalni levičar Žan Luk Melenšon. Njegova politička opcija sada može da traži mesto premijera što će levicu defakto postaviti na vlast.
"Mi smo spremni", rekao je Melenšon, koji je u tri navrata bio kandidat za predsednika Francuske.
On je pak najavio da ne želi da bude premijer. Opasnost je otrov za mnoge političare na prvoj liniji sa svojom fascinacijom za lationoameričke moćnike i izlivima besa i žestokim napadima na protivnike.
Nedavno su kritičari optužili Melenšona da flertuje sa antisemitizmom kada je izgledalo kao da umanjuje značaj napada na Jevreje u Francuskoj. Melenšon ne može da ubedi druge stranke unutar koalicije levice da ga podrže da bude premijer.
Šira levičarska koalicija, pod zastavom Novog narodnog fronta, već se raspada. Njeni lideri su u nedelju uveče slali oprečne poruke o svojim ciljevima.
Melanšon je rekao da će levica primeniti "naš manifest i ništa osim našeg manifesta", a evropski poslanik Rafael Gluksman, lider manje stranke u alijansi, delovao je pomirljivije, nudeći "razgovore, debatu i promenu političke kulture".
Šta bi moglo da se izrodi iz haosa?
Nema lakog odgovora na ovo pitanje. Pošto nijedna opcija nema većinu, moguće je da bi predsednik mogao da se odluči za period mora i strankama da vremena da se dogovore o koaliciji.
Makron bi tada mogao da pozove levicu da formira vladu, s obzirom na to da se levica pojavila kao najveća grupa u parlamentu. Socijalistička partija nije u potpunosti isključila stvaranje šire koalicije, ali je malo verovatno da bi Melanšonova Nepokorena Francuska pristala na razvodnjavanje svog manifesta.
Alternativno, Makron bi mogao da imenuje čuvara vlade, zadržavajući Atala kao premijera. Mogao je čak da usvoji italijanski model i da imenuje tehnokratski tim stručnjaka pod konsenzusom. Takva administracija bi se uzdržala od pravljenja ambicioznih planova i fokusirala bi se na funkcionisanje države.
Ovako ograničena administracija počivala bi na prećutnom sporazumu između dijametralno suprotnih strana da se uzdrže od njegovog rušenja, makar samo da bi uverila tržišta i međunarodne partnere.
"Ali vlada koja vodi brigu o radu ili vlada stručnjaka rizikuje da bude veoma frustrirajuća demokratski", upozorio je Morel, politički analitičar i zaključio:
"Francuzi su masovno glasali, centar je poražen, a ako se završi tako što Atal ostane na mestu premijera, to nije dobra stvar za francusku demokratiju".
Bonus video: