Emanuel Makron, Foto: PRINTSCREEN/VIDEO PLUS

Izbori

KOGA ĆE MAKRON IMENOVATI KAO NOVOG PREMIJERA? Jedno ime se posebno izdvaja, zvanična odluka tek nakon NATO samita

Makron sutra ide u Vašington na samit NATO koji je posebno važan jer se na njemu obeležava 75 godina od formiranja Alijanse

Objavljeno: 08.07.2024. 08:30h

Francuska neće dobiti prvu ultradesničarsku vladu od nacističke okupacije u Drugom svetskom ratu, ali je nakon prevremenih parlamentarnih izbora neizvesno kada će nova upravna vlast biti formirana i ko će biti na njenom čelu.

U novom sazivu Nacionalne skupštine će, prema nezvaničnim rezultatima biti pred ovo glasanje na brzinu sklopljeni savez ultralevice, Zelenih i levice pod nazivom Novi narodni front sa 182 poslanika, što je apsolutno iznenađenje pošto je ovaj blok koji predvodi Žan-Lik Melanšon bio viđen kao trećeplasirana opcija.

Žan-Lik Melanšonfoto: Sameer Al-Doumy / AFP / Profimedia

Savez stranaka centra Zajedno na čelu sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom osvojio je takođe iznenađujućih 163 mesta u parlamentu, dok je ultradesničarska stranka Nacionalno okupljanje Žordana Bardele i Marin le Pen, favoriti iz prvog kruga, zaustavljena na 143 poslanika.

Ovo znači da nijedna od vodećih političkih opcija nije ni blizu parlamentarne većine od 289 poslanika u skupštini s ukupno 577 mesta, a nove izbore Makron prema francuskom ustavu ne može da raspiše u narednih godinu dana.

Emanuel Makronfoto: EPA-EFE/LUDOVIC MARIN / POOL MAXPPP OUT

Francuski mediji navode da će Makron po svemu sudeći sačekati s odlukom kome da poveri mandat za formiranje vlade nakon ovakvog ishoda izbora koje je raspisao nakon debakla njegove stranke Renesansa na glasanju za Evropski parlament i velikog trijumfa koji je tom prilikom ostvarilo Nacionalno okupljanje.

Makron sutra ide u Vašington na samit NATO koji je posebno važan jer se na njemu obeležava 75 godina od formiranja Alijanse, a u američkoj prestonici francuski predsednik će ostati fo četvrtka.

U međuvremenu će se delimično iskristalisati moguće opcije za formiranje vlade i to ko bi mogao da je vodi, a kao jedno od imena koje francuski mediji pominju je i Fransoa Oland, bivši socijalistički predsednik koji 2017. nije uspeo da osigura drugi mandat šefa države upravo zbog poraza od Makrona.

OIand je na ovim parlamentarnim izborima osvojio poslanički mandat na listi Novog narodnog fronta i vraća se u Nacionalnu skupštinu posle 12 godina.

Fransoa Olandfoto: Printscreen/Youtube/Ella oursa

Postavljenju Olanda za premijera sigurno će se suprotstaviti ultralevičar Melanšon koji je nakon trijumfa Novog narodnog fronta poručio da je spreman da vlada iako je taj savez skup stranaka ne baš sličnih opredeljenja i nije izvesno da li će potrajati ili će neke od članica sklopiti novu koaliciju sa Makronovom opcijom.

Ovo je pet scenarija nakon ovih izbora:

1. Vlada Novog narodnog fronta

Po Melanšonu predsednik Makron "ima obavezu" da ovaj izborni savez, koji je osvojioi najveći broj glasova, pozove da formira vladu. To bi ipak bila manjinska vlada koja bi lako mogla da bude smenjena na prvom glasanju o poverenju.

2. Vlada Makronovog saveza Zajedno i Republikanaca

Ova opcija bi omogućila Makronu da zadrži kontrolu nad vladom. Prema nezvaničnim izbornim rezultatima Zajedno, Republikanci i drugi poslanici desnog centra imaće ukupno 231 mesto u novom sazivu skupštine, ali bi i ova vlada bila manjinska i ranjiva kao i prethodna opcija,

3. Vladajuća koalicija u nemačkom stilu

Jedan od neimenovanih zvaničnika Makronove stranke Renesansa kazao je da u Francuskoj treba da bude formirana široka vladajuća koalicija u nemačkom stilu, ali da je za to "potrebno vremena". Takva opcija bi uključila Socijalističku partiju iz Novog narodnog fronta, Zajedno i Republikance i imama bi 296 poslanika, dakle bila bi jedva iznad neophodne parlamentarne većine.

4. Tehnička vlada

Ovu vladu bi činili stručnjaci iz raznih oblasti, a ne političke ličnosti, a oko imena premijera bi trebalo da se saglase sve stranke. Kao ni prethodna opcija široke koalicije u nemačkom stilu ni ovakva vlada nikada nije viđena u Francuskoj od formiranja Pete republike.

5. Institucionalna kriza

Ukoliko nijedna od prethodne četiri opcije ne uspe da se realizuje, Francuska će upasti u duboku insitucionalnu krizu, a novih izbora neće biti pre leta 2025.

Bonus video:

(Espreso/Kurir/BFMTV/Prenela T.Š.)