Kardiolog dr Milijana Balević, Foto: Printscreen/Youzibe/Novo jutro

korisno

Doktorka otkriva ko najteže podnosi nagli pad temperature: Evo šta prvo treba da uradite kad osetite teskobu

Kardiolog savetuje kako da preživimo nagle promene vremena, posebno hronični bolesnici kojima to najviše smeta

Objavljeno: 03.07.2024. 18:43h

Nagle promene u temperaturi vazduha, koje variraju oko 15 stepeni od jednog do drugog dana ne prijaju ni starima ni mladima. Mnogi ljudi osećaju zdravstvene tegobe, poput variranja pritiska, glavobolje, bola u zglobovima, ali i neraspoloženje, nesanicu, nervozu.

Srčani bolesnici i astmatičari najugroženiji

„Biometeorološke prilike utiču nepovoljno na sve osetljive osobe, naročito na srčane bolesnike, astmatičare, hipertoničare i nervno labilne osobe. Od meteoropatskih reakcija mogu se javiti glavobolja, zamaranje i smanjena koncentracija.

- Biometeorološke prilike utiču nepovoljno na sve osetljive osobe, naročito na srčane bolesnikefoto: Profimedia

Poseban oprez savetuje se kardio i cerebrovaskularnim bolesnicima i osobama sa psihičkim tegobama. Preporučuje se adekvatno odevanje u skladu sa očekivanim dnevnim temperaturama, kao i dodatna pažnja u saobraćaju", navodi se na sajtu Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ).

Terapija mora redovno da se pije

Meteoropate i hronični bolesnici neophodno je da se pridržavaju saveta lekarafoto: Wavebreak Media LTD / Wavebreak / Profimedia

Meteoropate i hronični bolesnici neophodno je da se pridržavaju saveta lekara. Kako je dr Milijana Balević, kardiolog iz Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje”, objasnila za „Politiku“, nagle promene vremena, posebno kod hroničnih bolesnika koji zaborave da popiju terapiju i ne idu na redovne kontrole kod lekara, dovode do pogoršanja zdravstvenog stanja zbog čega im je potrebna lekarska pomoć.

Dodaje da je bitno da pacijenti idu na redovne kontrole, da vode računa o ishrani i fizičkoj aktivnosti i idu u šetnje, ali i da dovoljno spavaju. Tako će lakše prebroditi vremenske oscilacije. Posebnu pažnju treba obratiti na psihijatrijske bolesnike, jer oni često zbog lupanja srca odu kod kardiologa, navela je dr Balević.

Bonus video:

(Espreso / Naj žena / Prenela: I.O.)