većina nas ni ne zna da postoji
"DA JE U ITALIJI, IŠLI BISTE DA SLIKATE...": Jedinstveno kameno selo u Srbiji o kom su pisali svetski mediji FOTO
Da Gostuša još nije dobila zasluženu pažnju govori netaknuta priroda (i nadamo se da će takva i ostati), iako je još u povoju, seoski turizam doprinosi tome da lokalna zajednica, koju čini mahom starije stanovništvo, bolje živi
Zavučena između Zavojskog jezera i visokih obronaka Stare planine, na samo tridesetak kilometara od Pirota, nalazi se - Gostuša, mesto na kojem se, kažu, "duša gosti", a oči ne znaju gde pre da pogledaju od lepote gotovo netaknute prirode.
Šta ovo seoce od svega sedamdesetak stanovnika čini posebnim od ostatka Srbije pa se za njega čulo i van granica naše zemlje?
Čime je zaslužilo da dobije čak dve prestižne nagrade, Europa Nostra i Gran pri nagradu Evropske unije za kulturno nasleđe?
Šta to u njemu ima pa privlači strane stručnjake i filmske ekipe koje ne pitaju za cenu da samo jednu scenu snime u njemu?
Kameno selo jedinstveno u svetu
Zbog svoje izolovanosti i nedostatka infrastrukture do sela, Gostuša je dugo bila skrivena od očiju javnosti što je doprinelo da kao celina ostane netaknuta, a ono što je toliko specifično u toj celini jeste duh davnih vremena koji je očuvan na jedinstven način.
Sve kuće i objekti u selu građeni su od kamena i prirodnih materijala, maltene od temelja do krova, te su u velikoj meri sačuvale svoj autentični izgled zbog čega je čitavo selo prozvano "kamenim".
Jedinstvena arhitektura koja je kroz vekove odolevala modernom načinu gradnje, pruža neobičan vizuelni doživljaj, a zajedno sa starim običajima i tradicionalnom kulturom koja živi u Gostuši, sve je privlačnija istraživačima i turistima.
Smeštenu između tri reke, na nadmorskoj visini od 700 metara, Gostušu odlikuje i obilje prirodnih resursa koje meštani koriste i koji su, na sreću, još uvek ostali nedirnuti.
U blizini sela nalaze se i ostaci utvrđenja iz perioda Rimskog carstva, što ovaj kraj čini još interesantnijim.
U selu je, kažu, nekada živelo oko 1.500 stanovnika, a popis iz 2011. godine zabeležio je njih jedva sedamdeset. Pokušaji da se neguje tradicija i očuvaju stari zanati živi su i danas i pružaju uvid u istoriju samog mesta i čine ga vrednim delom materijalne i nematerijalne baštine.
Da Gostuša još nije dobila zasluženu pažnju govori netaknuta priroda (i nadamo se da će takva i ostati), iako je još u povoju, seoski turizam doprinosi tome da lokalna zajednica, koju čini mahom starije stanovništvo, bolje živi.
Bonus video:
(Espreso/ Blic/ Prenela M.L.)