sjajna zarada
OVAJ POSAO MOŽE DA VAM OBEZBEDI DOBRU ZARADU: Nemate šefa da vam visi nad glavom, a evo kako se kreću cene
Poslednje dve godine u Srbiji gljive nisu imale uobičajen rod zbog čega, prema mišljenju gljivara, država izgubi svake godine 20 miliona evra.
Iz Mikološko-gljivarskog saveza poručuju da se u ovoj oblasti mora uvesti red i kontrola kako pečurke ne bi izvozili kao jeftinu sirovinu. Ni nestabilno vreme sa tropskim vrućinama i snažnim olujama ne može da pokoleba ljubitelje gljiva u pohodu na te šumske plodove.
"Bila je odlično krenula gljiva pre deset dana, petnaest, naravno ni šume koje su najvlažnije nisu mogle da izdrže toplotner udare, tako da je gljivarska ponuda manja sigurno za pedeset posto", kaže Vaso Pajović, predsednik Gljivarskog društva "Biserka" iz Požege.
Zoran Jelenković, predsednik Mikološko-gljivarskog saveza Srbije, rekao je da su se poslednjih godina pojavile takozvane "mediteranske" vrste koje su i po Srbiji počele da se pojavljuju. Navodi da je to znak globalnog otopljenja i klimatskih promena.
"Otkupna cena vrganja i lisičarke kod nas bude po 150, 200 ili 300 dinara. U isto vreme u Hrvatskoj te iste gljive, istog kvaliteta, koštaju od 25 do 30 evra, dok u Sloveniji to ide od 30 do 40 evra, a u Italiji 50. Devedeset posto gljiva i tartufa iz Srbije ide u sivoj zoni, pre svega zahvaljujući toj uredbi", ističe Janković.
Zbog toga, kako on kaže, Srbija godišnje izgubi oko 20 miliona evra. Novom uredbom bi trebalo da budu jasno definisane količine za ličnu ili komercijalnu upotrebu, a neophodna je i obuka berača, licence i sve mere kojima će se sačuvati to prirodno bogatstvo koje je ugroženo neregulisanom eksploatacijom.
"Kontrola ide da svaki šumar, svaki rendžer, svaki policajac na putu ako vas zaustavi, nađe u gepeku ili u korpama više od ta dva ili tri propisana kilograma vi ste u problemi. A kad kaznite dva čoveka u regionu više se niko neće šaliti sa time", dodaje Janković.
Za kraj, Janković je rekao da je potrebno očuvati obnovljivi prirodni resurs. Zbog toga gljivari smatraju da to bogatstvo srpskih šuma treba da se izvori samo kao prerađevina, a ne sirovina.
Bonus video:
(Espreso/ RTS/ Prenela M.L:)