EVO KAKO JE AUSTRALIJSKI PREMERIJER DOČEKAO ASANŽA!

Australijski premijer Entoni Albaneze izjavio je danas da želi da se Džulijan Asanž (52) vrati u Australiju što je pre moguće nakon što je osnivač Vikiliksa pušten iz zatvora i napustio Veliku Britaniju posle postizanja sporazuma s američkim vlastima o priznanju krivice o kršenju zakona o špijunaži.

Albaneze je rekao pred australijskim parlamentom da se slučaj protiv osnivača Vikiliksa dugo odugovlačio, da je sada oslobođen iz zatvora i da želi da se Asanž sada vrati kući u Australiju, preneo je Rojters.

Asanž je na putu ka okružnom sudu na američkom pacifičkom ostrvu Sajpan, na Marijanskim ostrvima, gde se očekuje da će se u sredu izjasniti krivim po jednoj tački optužnice u okviru sporazuma o priznanju krivice koji će omogućiti da bude na slobodi i da se vrati u svoj dom u Australiji posle 14-godišnjeg pravnog postupka protiv njega.

Američki tužioci su rekli da Asanž želi da se izjasni o krivici pred američkim sudom, ali ne u kontinentalnom delu SAD. Marijanska ostrva su deo SAD bez punog statusa države, a stanovnici su američki državljani.

Ostrvo Sajpan ima prednost što je relativno blizu Asanžovog doma u Australiji, otprilike 3.000 kilometara južno, dok su, na primer, Havaji više nego dvostruko udaljeniji, navodi Rojters.

Vikiliks je saopštio da je Asanž napustio zatvor Belmarš u Velikoj Britaniji, u kojem je proveo poslednjih pet godina.

Asanž je pristao da prizna krivicu po jednoj tački optužnice za udruživanje radi dobijanja i otkrivanja poverljivih dokumenata američke nacionalne odbrane.

On bi trebalo da bude osuđen na 62 meseca već odslužene kazne na saslušanju na ostrvu Saipan u 9 ujutro po lokalnom vremenu u sredu, a očekuje se da će se nakon tog ročišta vratiti kući, u Australiju.

Vikiliks je 2010. godine objavio stotine hiljada poverljivih američkih vojnih dokumenata o ratovima Vašingtona u Avganistanu i Iraku - što je najveći bezbednosni propust te vrste u istorijii američke vojske - zajedno s nizom diplomatskih depeša.

Asanž je optužen za vreme administracije bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa zbog Vikiliksovog masovnog objavljivanja tajnih američkih dokumenata, koje je otkrila Čelsi Mening, bivša analitičarka američke vojne obaveštajne službe koja je takođe bila procesuirana prema Zakonu o špijunaži.

Mnoštvo od više od 700.000 dokumenata uključivalo je diplomatske depeše i izveštaje sa ratišta, poput videosnimka američkog helikoptera Apač iz 2007. kako puca na osumnjičene pobunjenike u Iraku, ubivši desetak ljudi, uključujući dvoje novinara Rojtersa. Taj je video objavljen 2010.

Optužbe protiv Asanža izazvale su bes među njegovim brojnim globalnim pristalicama koji su dugo tvrdili da se on kao izdavač Vikiliksa ne bi trebalo da se suoči s optužbama koje se obično koriste protiv zvaničnika savezne vlade koji kradu ili puštaju informacije. Mnogi zagovornici slobode medija tvrdili su da kazneno optuživanje Asanža predstavlja pretnju slobodi govora.

Osnivač Vikiliksa je prvi put uhapšen u Britaniji 2010. na osnovu evropskog naloza za hapšenje nakon što su švedske vlasti rekle da žele da ga ispitaju zbog optužbi za seksualne zločine koje su kasnije odbačene.

Pobegao je u ambasadu Ekvadora, gde je ostao sedam godina, kako bi izbegao izručenje Švedskoj.

Izvučen je iz ambasade Ekvadora 2019. i zatvoren jer nije platio kauciju. Od tada je bip u londonskom zatvoru Belmarš s najstrožim osiguranjem, odakle se gotovo pet godina borio protiv izručenja u Sjedinjene Države.

Bonus video:

(Espreso/Telegraf/Prenela T.Š.)