EVO KAKO SEKTE VRBUJU I UNIŠTAVAJU MLADE: Okupljaju se po GROBLJIMA, a kad ih uvedu NE DAJU IM DA JE IZAĐU IZ KULTA

Na međunarodnom nivou ne postoji nijedan akt niti sudska institucija koja bi reagovala na delovanje destruktivnih sekti i kultova, već je to prepušteno isključivo zakonodavcima u okviru nacionalnih pravnih sistema, rečeno je na konferenciji Udruženja za međunarodno krivično pravo, koja je održana prošlog vikenda na Paliću.

"Postoji Evropska federacija za borbu protiv sekti (FECRIS), koja je osnovana 1994. godine, a njeni ciljevi su zaštita porodice, pojedinaca i demokratskog društva od sektnog delovanja. Ona predstavlja krovnu organizaciju za brojna udruženja koja se bore protiv sektnog delovanja i pomažu žrtvama sekti. Međutim, ove aktivnosti se svode na vaninstitucionalnu zaštitu i nemaju nikakvu formalnu snagu. Većinska sredstva za svoje delovanje, čak 92 odsto, ova organizacija dobija od francuske vlade, a Francuska se inače smatra pionirom aktivnosti za borbu protiv sekti", rekao je Milić Banovac, sudijski pripravnik u Prvom osnovnom sudu u Beogradu, koji je govorio na Paliću o krivičnopravnom aspektu delovanja satanističkih sekti.

Istakao je da se najpre mora obratiti pažnja na uzrast članova satanističkih sekti, jer one okupljaju prevashodno mlađe članstvo, a pre svega tinejdžere.

Satanosluženja se obavljaju na mestima koja su daleko od očiju javnosti, podrumima, tavanima, grobljima i napuštenim kućama. Obredi se razlikuju od sekte do sekte, a zajedničko im je to da nanose štetu svojim članovima. Prisutna je „antihrišćanska” ikonografija – improvizovani oltar, relikvije u vidu pentagrama, naopako okrenuti krstovi, crvene zavese i crne odežde sa kapuljačama.

Banovac je detaljno opisao koja se sve krivična dela pojavljuju u praksi kao posledica delovanja satanističkih sekti. Pre svega, to su krivična dela protiv zdravlja ljudi, među kojima je najčešća zloupotreba opojnih droga. "Redovna je pojava upotreba narkotika prilikom inicijacije članova, a zatim i prilikom kasnijih satanosluženja, gde članovi ovih sekti koriste narkotike i zatim padaju u trans prilikom prizivanja satane uz slušanje psihodelične muzike i plesanje po pentagramu, na osnovu čega se kasnije određuje koji će član izvršiti ritualno samoubistvo ili, eventualno, ubistvo. U takvim slučajevima postavlja se pitanje da li su izvršena krivična dela navođenje na samoubistvo i pomaganje u samoubistvu ili se to može podvesti pod najteži vid omogućavanja uživanja opojnih droga". rekao je Banovac.

Sastavni deo satanističkih rituala su se*sualni odnosi, u kojima članovi sekte najčešće učestvuju pod dejstvom alkohola i droga, ali i usled podređenosti „vođi”. Zbog toga dolazi do krivičnih dela koja su kvalifikovana kao „obljuba nad nemoćnim licem”, „obljuba zloupotrebom položaja”, pa čak i „obljuba sa detetom”, a postoji dilema da li se može govoriti o silovanju kada su u pitanju članovi sekte, jer je teško dokazati da li su bili sposobni da daju pristanak na se*sualni odnos.

"Sledeće krivično delo od značaja za krivičnopravnu obradu rituala satanističkih sekti je „ubijanje i zlostavljanje životinja”, zato što satanisti prilikom vršenja magijskih radnji najčešće koriste krv životinja – za „pričešće”. To je najčešće krv pasa, mačaka i zečeva. Neki satanisti koriste i metode samopovređivanja. Zabeležen je 1994. godine slučaj mladića od 17 godina iz Novog Beograda, koji je pucao iz pištolja u sopstvenu nogu i prelio svoju krv preko žu-žu peciva pripremljenog za potrebe „pričešća”", naveo je sudijski saradnik Milić Banovac.

Imajući u vidu da se rituali satanista sprovode na napuštenim mestima – tavanima, podrumima, ali i grobljima, u praksi dolazi i do još jednog krivičnog dela – „povreda groba” iz člana 354 Krivičnog zakonika, a čini ga onaj „ko neovlašćeno prekopa, razruši, ošteti ili grubo povredi grob ili drugo mesto u kojem se umrli sahranjuje”. Takvi slučajevi zabeleženi su od strane satanističkih grupa „Satanina deca” i „Vrata pakla” na beogradskim grobljima Bežanija i Lešće.

Oni koji žele da se otrgnu iz kandži sekti – izloženi su konstantnom praćenju i telefonskim pozivima i porukama, u kojima se preti. Ovakve slučajeve KZ inkriminiše kroz krivična dela „ugrožavanje sigurnosti” i „proganjanje”. Banovac kaže da „otpadnici” od sekti, kojima je prećeno ili su proganjani mogu pod pritiskom izvršiti samoubistvo ili postati žrtve ubistva.

"Zavrbovani članovi sekte prate svoju „sabraću” kako im ne bi dozvolili da „skrenu sa pravog puta”, sa njihove tačke gledišta. Pojavljuju se ispred njihovih škola, radnih mesta i mesta stanovanja i tako u velikoj meri utiču na njihov svakodnevni život, ali oni imaju mogućnost", istakao je Banovac, da ih prijave za proganjanje i za pretnje.

"Ipak, teški zločini sa izraženim ritualnim elementima ne moraju uvek biti „delo” sekti koje su „uplele svoje prste”. Ako bi mediji pripisivali sektama svako izvršeno krivično delo sumanutog izvršioca koji je mučio žrtve i ostavljao neobične tragove, takav pristup može imati i elemente krivičnog dela izazivanja panike i nereda" – napomenuo je Banovac. Izvršilac zločina često može imati iskrivljenu percepciju i sistem vrednosti, koji mediji pripisuju natprirodnim silama, demonima, satanama i vračevima.

U nekim slučajevima, međutim, bilo je jasno da je reč o ritualnim ubistvima, pa i samoubistvima. Neka od njih zabeležena su i u našoj zemlji, a najdrastičniji primer je masovno samoubistvo pripadnika reda Sunčevog hrama u Švajcarskoj i Kanadi 1994. godine.

Bonus video:

(Espreso/Mondo/Politika/Prenela T.Š.)