Zrikavci, Foto: Printscreen/Youtube/Dalmacija Danas

SVUDA SU!

VELIKA NAJEZDA ZRIKAVACA NA POZNATOM LETOVALIŠTU: Komšije se bore sa VELIKIM problemom - STRUČNJAK IMA JEDAN SAVET

Nisu otrovni, štetni ili agresivni tako da nema opasnosti, ali ipak treba paziti kad ih dirate jer mogu dosta snažno da ugizu, kaže stručnjak Niko Kasalo

Objavljeno: 23.06.2024. 10:36h

Stanovnici sela Žedno na ostrvu Čiovo bore se s neočekivanim problemom - najezdom zrikavaca.

Na video-zapisu jedan od meštana je pokazao s čime se svaki dan bori, a količina ovih insekata mnoge je mogla ostaviti u šoku.

Niko Kasalo, asistent u laboratoriji za evolucijsku genetiku na Institutu Ruđer Bošković, koji se bavi evolucijom genoma kroz istoriju života na Zemlji, a uz to istražuje skakavce i zrikavce u Hrvatskoj i svetu. Ove godine s kolegama je objavio rad o najezdama skakavaca i zrikavaca u Hrvatskoj od 1900-ih do 2023. godine.

Je li ovo normalan događaj i zašto do njega dolazi?

"U videu se vidi veliki broj jedinki vrste Decticus albifrons, koja je kod nas poznata i kao veliki primorski konjic", kazao je Kasalo.

"Moram da naglasim da se ovde radi o zrikavcu, ne skakavcu. U medijima, ali i u nekim zvaničnim dokumentima, često se govori o najezdama skakavaca iako su za deo njih zapravo zaslužni zrikavci", nastavlja.

Naglašava da je važno razlikovati ove dve grupe jer je biološka podloga najezda koje one uzrokuju potpuno drukčija, te su najezde skakavaca znatno štetnije.

"Postoje zapisi da je najezda skakavaca 1946. godine u Istri opustošila oko 600 hektara obradivih površina, dok nešto slično nikad nije zabeleženo kad su u pitanju zrikavci. Ove dve grupe su na prvi pogled dosta slične, ali najlakše ih je razlikovati po tome što su zrikavci često puno veći od skakavaca, imaju jako duge antene i ženke imaju dugačku "bodlju" (tj. leglicu) na zadku", objasnio je.

Kazao je i da masovna pojava zrikavaca na Čiovu nije prva ove godine.

"Pre par dana sam dobio par dojava o većem broju jedinki iste ove vrste u Splitu, a prošle godine smo imali masovne pojave u Omišu, Splitu i Kaštelima. Imamo i jednu zabeleženu masovnu pojavu vrste D. albifrons u Sinju 1923. godine. Sigurno ih je bilo i više, ali ove stvari se retko beleže", kazao je.

"Odrasle jedinke ove vrste žive tokom leta i jeseni, u jesen u zemlju polažu jaja koja prezimljuju, a mladi zrikavci se izležu tokom maja ili juna. U videu se vidi da većina jedinki nije odrasla, dakle radi se o nedavno izleženim životinjama. Ovo je potpuno normalna pojava u primorju, ali je brojnost jedinki primetno viša poslednje dve godine. O ekologiji ove vrste se ne zna puno, ali neka istraživanja ovog roda su pokazala da povišene temperature pogoduju njihovom razmnožavanju. To naravno nije cela priča, ali ova i prethodna godina su osetno toplije od nekoliko prethodnih i to je sigurno imalo uticaja", kaže on.

"Kroz mesec dana bi trebalo da ih bude manje, ali verovatno će ih svejedno biti svuda u primorju toekom celog leta. Nisu otrovni, štetni ili agresivni tako da nema opasnosti, ali ipak treba paziti kad ih dirate jer mogu dosta snažno da ugrizu. S obzirom na klimatske promene, možemo očekivati da će ovakve situacije biti češće nego ranije", rekao je stručnjak.

Bonus video:

(Espreso/Kurir/DalmacijaDanas/Prenela T.Š.)