OVE STVARI MORATE DA ZNATE PRE IZLASKA NAPOLJE PO VELIKIM VRUĆINAMA: Samo ovako ćete izbeći TOPLOTNI UDAR i kolaps

Očekuje se da će najkritičniji period biti od srede do subote, kada će čak i tokom noći temperatura biti iznad 20 stepeni. Ovo može da bude opasno po zdravlje, upozorava Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut". Nesvestica usled toplote, toplotni udar i dehidracija su uobičajeni leti i mogu da se dese svakom od nas. Šta tada raditi?

Nesvestica usled toplote - prva pomoć

Sinkopa je kratkotrajni, prolazni gubitak svesti. Ovo staje najčešće je uzrokovano iznenadnim stajanjem ili dužim boravkom u jednom položaju, što dovodi do pada krvnog pritiska. Do nesvestice dolazi i usled iscrpljenosti, dehidracije i pregrevanja kada je toplo i zagušljivo, odnosno, kada imamo osećaj da "ne možemo da dišemo", a ne možemo da promenimo položaj (npr. sednemo) i da se odmorimo. Takve situacije se najčešće dešavaju u javnom prevozu i na događajima gde ima mnogo ljudi, kada je i količina kiseonika ograničena.

Kada se osoba onesvesti, naša reakcija je obično trenutna i intuitivna. Trčimo do nje i pokušavamo da je probudimo. Ako je pri svesti, pomažemo joj da se prebaci na hladnije mesto i da se oporavi. To je dobro, ali je važno zapamtiti jedno pravilo. Ako vidimo da se neko onesvestio, uvek prvo treba da proverimo njegovo stanje. Ako je osoba u nesvesti, ali diše, trebalo bi da je stavimo u položaj za oporavak kako bismo obezbedili čist disajni put i pozvali hitnu pomoć. Kada osoba svesno razgovara sa nama, ali je letargična i umorna, možemo joj pomoći da legne i obezbediti joj uslove za odmor.

Nekada su ljudi učili da u slučaju nesvesti podignu noge kako bi više krvi dospelo u glavu. Ipak, brzi dotok krvi u mozak može da izazove porast pritiska, što za posledicu ima pucanje sudova i hemoragijski moždani udar. Nesvestica nije uvek posledica iscrpljenosti tela, čak i ako sve ukazuje na to. Takođe može da bude rezultat srčanih problema. Takođe je važno da osoba bude hidrirana. Ovo je važno jer će to povećati krvni pritisak. Ipak, stručnjaci napominju da to treba raditi pažljivo, tečnost treba davati u malim gutljajima i samo ako je osoba pri svesti. U suprotnom, može da se uguši vodom.

Ako primetite da vam se zbog vrućine pogoršava raspoloženje i da gubite snagu, treba da radite jednostavne vežbe koje će povećati krvni pritisak. Najbolje vežbe, koje preporučuje i Evropski savet za reanimaciju (ERC), jesu za donji deo tela poput čučnja. Radi se o zatezanju i opuštanju mišića kako bi se podržao proces pumpanja krvi. To će vam omogućiti da održite ravnotežu i vratite malo snage.

Dehidracija - voda nije dovoljna

Kada temperatura pređe 30 stepeni Celzijusa, telo vrlo lako dehidrira. Ovo stanje je opasno jer je gubitak energije postepen. Kako prepoznati da je telo dehidrirano? Najčešći simptomi dehidracije su:

• umor
• slabost
• glavobolja ili vrtoglavica
• poteškoće sa koncentracijom
• suva usta

Uobičajena pojava jeste da osetite pojačanu žeđ, ali to nije jedini simptom. Kada je stanje veoma ozbiljno, disanje i otkucaji srca mogu da se povećaju, a krvni pritisak može da padne. Koža postaje suva i naborana, a boja urina se menja, postaje tamnija. Posledice dehidracije su veoma ozbiljne. Ako se kombinuje sa pregrevanjem, može doći do toplotnog udara. Ovo je veoma opasno za decu, starije i one sa hroničnim bolestima, ali i zdravi odrasli treba da budu oprezni.

Kada su u pitanju "načini za rešavanje dehidracije", uvek je najbolja prevencija, odnosno, sprečavanje prevelikog gubitka tečnosti. Međutim, kada dođe do dehidracije, trebalo bi da hidrirate telo, ali tada obična voda nije dovoljna. Obezbeđivanje vode u telu je veoma važno jer treba da izjednačimo njegovu zapreminu, ali sama voda je štetna u velikim količinama. Može doći do hipotonične prehidratacije, odnosno tzv. intoksikacije vodom. Ovo nije ništa drugo do razblaživanja elektrolita, pre svega natrijuma, kalijuma i magnezijuma, koji su neophodni za provođenje električnih impulsa.

Mnogo bolja ideja je dodavanje elektrolita u prahu u vodu. Takvi preparati se izdaju bez recepta u apotekama. Mnogi od nas ga čak imaju kod kuće jer je to popularan lek koji se koristi za lečenje dijareje i dehidracije. A kada nemamo pri ruci apotekarske elektrolite, pomoć kod dehidracije možemo naći u kuhinji. Čak i obična kuhinjska so u čaši vode pomaže. Pošto nije baš ukusno, možemo da dodamo mentu, limun, med.

Toplotni udar - stanje opasno po život

Prvi je rezultat jakog izlaganja sunčevoj svetlosti. To može da dovede do pregrevanja i oticanja mozga. Ovo stanje može da ima fatalni ishod i predstavlja pregrevanje celog tela. Nastaje kada temperatura našeg tela pređe 40 stepeni Celzijusa. Toplotni udar je vrlo često uzrokovan visokim temperaturama, ali to nije uvek slučaj. Može se javiti i zimi, na primer pri prekomernom fizičkom vežbanju i to uglavnom kod mladih ljudi, na primer, kod onih koji učestvuju u maratonu.

Simptomi toplotnog udara su:

• vrtoglavica
• sve veća slabost
• poremećaji disanja
• pojava tzv. mrlje pred očima
• problemi sa govorom
• mučnina
• povraćanje

Toplotni udar može da dovede do nesvestice, gubitka svesti i srčanog zastoja, zbog čega se smatra stanjem opasnim po život. U takvoj situaciji neophodno je pružiti prvu pomoć. Osobu ohladite što je pre moguće. Prema smernicama ERC-a, osobu sa toplotnim udarom treba staviti, na primer, u kadu sa hladnom vodom (temperatura od 1 do 26 stepeni). Osoba mora da bude potopljena od stopala do vrata. Ako nemate ovu opciju, možete da koristite druge oblike aktivnog hlađenja: pomozite osobi da se istušira, a ako nemate pristup, na primer, stavite paket leda ili zamrznute boce u prepone i na pazuhe, pokrijte osobu peškirom ili čaršavom.

Bonus video:

(Espreso/T.M./Mondo/T.V.)