DOKTOR DRINOVEC OTKRIO KAKO JE NASTUPILA TITOVA SMRT: Istina se tek sad SAZNALA, datum je TAČAN, ali OVO...

Kada se početkom 1980. godine Josipu Brozu Titu pogoršalo zdravlje, lekari su odlučili da je neophodno bolničko lečenje. Iako je za njega uvek bio spreman stan na beogradskoj VMA, Tito je 3. januara smešten u Klinički centar u Ljubljani. Gotovo od dana kada je svoju predsedničku kancelariju zamenio bolničkom sobom, mediji su svakodnevno objavljivali vesti o Brozovom zdravlju tokom četvoromesečnog lečenja.

Međutim, izjave lekarskog konzilijuma bile su toliko kratke da se ni između redova nije moglo „pročitati“ šta se zaista dešavalo u četiri zida Titove bolničke sobe. Spekulisalo se, pretpostavljalo, spekulisalo... I dok su jedni bili uvereni da će Tito ozdraviti, drugi su sumnjali da tadašnji predsednik Jugoslavije više nije među živima. Vreme je pokazalo šta je tačno, negirajući i jedno i drugo.

„Datum smrti je tačan, ali je Tito bio klinički mrtav 75 ​​dana. „Godinama se spekulisalo da je Tito umro mnogo pre 4. maja 1980. godine, ali sa medicinske tačke gledišta to nije tačno! Tog dana, kada je umro, bio sam kod njega pre podne. Previo sam ga i uradio uobičajene stvari i otišao. Tokom dana sam saznao da je umro. Dakle, dan smrti je svakako tačan, a što se tiče vremena kada je objavljeno da je smrt nastupila u 15.05 časova, može doći do neslaganja“, tvrdi doc. dr Jože Drinovec za Večernji list. Prisetio se kako je morao da prekine odmor i skijanje sa porodicom da bi ušao u tadašnji lekarski konzilijum. 17. februara 1980. sreo se sa predsednikom Jugoslavije, kratko su razgovarali, ali je već sledećeg dana Tito izgubio svest i više se nije probudio. Šta se krilo u pozadini zvaničnih saopštenja saveta?

„Krajem januara 1980. godine sa porodicom sam bio na skijanju u Austriji. Pozvali su me jer su Titi počeli da otkazuju bubrezi i odlučeno je da se moja ekipa iz Centra za dijalizu uključi u lekarski konzilijum. Kada sam se prvi put upoznao sa Titom, nasmejao se i rekao 'Ovaj je mlad!' Tada sam kratko razgovarao s njim, a već sutradan više nije bio pri svesti“, priseća se dr Drinovec, koji je tada bio načelnik Centra za dijalizu. On je dodao da su u noći sa 17. na 18. februar on i dr Radovan Kveder napravili otvor na Brozovoj podlaktici za dovoljan protok krvi. Iako u saopštenju nije bilo takvih informacija, već 18. februara, u prepodnevnim satima, Tito je priključen na aparate – prvo na aparat za dijalizu, a potom i na aparat za disanje. Prema rečima lekara, uređaji su ga održavali u životu do smrti 4. maja 1980. godine.

"Bio je klinički mrtav 75 ​​dana"

„Titova stalna zavisnost od aparata za disanje i svakodnevna dijaliza, odnosno stalno povezivanje sa veštačkim bubrezima, govore sami za sebe da je to bilo veoma zahtevno stanje. Broz je bio klinički mrtav i uz pomoć aparata mu je život veštački održavan punih 75 dana“, objasnio je dr Drinovec. Prisjetio se i kako su ga često pitali da li je Josip Broz zaista umro prije mjesec, pa čak i dva mjeseca, a vrijeme, do objave smrti, proveo u frižideru, jer je iz političkih i bezbjednosnih razloga moralo biti čuvao tajnu.

(Espreso/Večernji.hr /Prenela P.V.)