DANAS JE SPASOVDAN, CRVENO SLOVO, OVO NI U LUDILU NE SMETE DA RADITE! Veruje se da ćete navući ZLO i NESREĆU ako...

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave veliki hrišćanski praznik - Spasovdan.

Spasovdan je i krsna slava Beograda, obeležava vaznesenje Hristovo i za njega se vezuju brojni običaji.

Spasovdan je praznik posvećen Vaznesenju Gospodnjem - uzdizanju Isusa Hrista na nebo. Slavi se uvek 40 dana posle Vaskrsa. Ove godine, on se proslavlja 13. juna, a krsna je slava grada Beograda, kao i Banja Luke, Nevesinja, manastira Visoki Dečani.

Sve do ovog dana, pravoslavni vernici se pozdravljaju pozdravom "Hristos vaskrse", a na Spasovdan se, po običaju, ne rade teški poslovi.

Prema predanju, Hrist se ovog dana javio svojim učenicima i rekao im da idu po svetu i propovedaju Jevanđelje.

Zatim ih je blagoslovio, podignutih ruku i onda počeo uznositi na nebo. Tako se i predstavlja na freskama koje prikazuju završetak dela spasenja i njegov povratak na nebesa. Najstarija molitva koju je, po verovanju ostavio, je "Oče naš".

Običaj je da se na ovaj dan muškarci ne briju, žene ne umivaju, a deca ne kupaju. Kažu da na Spasovdan nipošto ne treba ni spavati preko dana. Ko to uradi, prema predanju, dremaće cele godine.

Običaj kaže da se na Spasovdan ne radi da grom ne udari, i da se time ne prizovu loše stvari. U pojedinim krajevima zemlje po njivama, baštama, torovima postavljaju se krstovi od leskvine ili leskov štap.

Pre zore na sam Spasovdan takozvane Krstonoše odlaze do zapisa odnosno osveštana stabla. Nose barjak i krst, a ljudi koji prate kite drvo cvećem i određenim đakonijama. Krstonoše idu u krug oko zapisa uz pesmu i molitivu, prisustvuje i sveštenik. Takav običaj odnosno litije donose boljitak porodici, ali i dobar prinos na njivama, kao i povoljne vremenske uslove da rod bude još bolji. Osveštena stabla smatraju se svetim i nikako ih ne treba seći.

Bonus video:

(Espreso/Lepa i Srećna/Prenela: N.J)