intervju
BUDITE PONOSNI NA NOVAKA I JOKIĆA: Velika muzička zvezda stiže u Beograd, otkrio nam je šta najviše voli kod SRBIJE
Nagradu Gremi je osvojio 1988. kao najbolji muški vokalni izvođač r’n’b žanra
Po prvi put u Beogradu, velika muzička zvezda Sananda Maitreya, održaće koncert 26. juna od 20.30 u Botaničkoj bašti "Jevremovac" .
Sananda Maitreya je bogatu karijeru započeo 1987. kada mu je debitantski album „Introducing the Hardline” doneo međunarodni uspeh i prepoznatljivost širom sveta.
Poznat je po vanvremenskim hitovima kao što su : „Sign your name“, „Rain“, „Wishing well“, „Delicate“ sa pevačicom Des’ree, „Holding on to you“, „Dance little sister“, „If you let me stay“.
Nagradu Gremi je osvojio 1988. kao najbolji muški vokalni izvođač r’n’b žanra.
Veliko nam je zadovoljstvo razgovarati sa vama. Kako se sada osećate kada ste se ponovo vratili u našu zemlju?
"Pre svega, želim da kažem da mi je veliko zadovoljstvo da razgovaram sa vama. Ovo je ogromna prilika da razgovaram sa vašim čitaocima u Srbiji, i zaista sam uzbuđen što imam priliku da se vratim posle toliko vremena. I samo želim da svi znaju koliko sam zahvalan što sam pozvan i koliko se radujem tom iskustvu."
Vaš muzički put je antologijski i veoma opsežan. Kada ste 1987. objavili prvi album "Introducing the Hardline", postali ste svetska zvezda, upoređivali su vas sa Prinsom, hvalio vas je Stivi Vonder, kako sada gledate na taj period?
"Gledam na taj period kao na početke umetnikovog putovanja, putovanja u koje imam veliku sreću što sam još uvek strastveno uključen. I, znate, kada se uporedite sa nekim od vaših idola i heroja, to je veoma, veoma ohrabrujuće, ali može biti i veoma zastrašujuće jer, znate, vi se nalazite na nivou koji su vaši idoli i heroji već dostigli. Za mene je, dakle, bio izazov da dokažem da sam možda dostojan da budem pomenut u istom dahu kao i oni ljudi sa kojima su me poredili."
Odakle crpite inspiraciju za svoju muziku? Ko su vam bili muzički uzori kada ste se usavršavali kao muzičar?
"Inspiraciju crpim direktno iz same muzike. Uvek sam verovao da imam posebnu vezu sa muzikom, poseban odnos prema duhu muzike. Verujem da su moj duh i duh muzike jedno. Dakle, moj odnos prema muzici je jednako prirodan kao i naš ljudski odnos prema mislima. Naš ljudski odnos prema mislima ili razmišljanju. Što se mojih heroja tiče, bilo ih je dosta, ali glavni su bili Bitlsi, Rolingstonsi, Vho, Džimi Hendriks, Džejms Braun, Sem Kuk, Rod Stjuart, Bič Bojsi, Stili Dan, Areta Frenklin , Džekson 5 i Majkl Džekson, Stivi Vonder, Frenk Sinatra, Bob Dilan, Brus Springstin, naravno, i Prins između ostalih. Postoje i ljudi kao što su Henk Vilijams, Bert Baharah, samo ljudi čija muzika prevazilazi kategorije ili način na koji volimo da ljude stavljamo u različite kategorije i žanrove. Uvek sam se divio umetnicima čija umetnost prevazilazi samo jedno nazivanje i svim onim ljudima koje sam spomenuo, uključujući ljude kao što su Steli Dan, Led Cepelin. To su bili ljudi koji su imali ogroman uticaj na to kako vidim i čujem muziku. Znate, ima i ljudi kao što je Marvin Gej, Al Grin je imao veliki uticaj, a tu su i neki kantri umetnici, znate, takođe, Vili Nelson, Vejlon Dženings, Petsi Klajn, a onda je bio džez, Djuk Elington, Telonius Monk , Majls Dejvis, Bil Evans, i naravno, tu su Bah, Mocart, Betoven. Svi ovi ljudi su imali dubok uticaj na način na koji vidim i čujem muziku. Kejt Buš je imala veliki uticaj na mene."
Recite nam nešto više o svom životu u Italiji i sadašnjem radu?
"Moj život u Italiji je veoma italijanski. Kao što možete zamisliti, svakako više Italijan nego Francuz. Ali, ja sam u stanju da živim samo ono što mi je suđeno da budem, život umetnika. Živim sa suprugom i krajem ovog meseca, 30. juna, bićemo u braku 21 godinu. Poznajemo se više od 27 godina. Imamo dva sina, Frančesko Mingus, naš najstariji, ima 14 godina. A naš najmlađi, Federiko Elvis, uskoro treba da napuni 12 godina. Tako da me drže na nogama. Oni me drže veoma, veoma aktivnim. A time što sam aktivan i ne mogu previše da se odmaram u jednoj pozi, na neki način me održavaju mladim. Ali moj izlaz i moja uteha je uvek bila muzika. A ovo je ono na šta provodim većinu svog vremena, a to je da se bavim svojom ljubavlju prema umetnosti u svim različitim oblicima. Volim umetnost. I u suštini, samo pokušavam da budem najbolji otac koji mogu da budem i da pokušam da budem muž kakav moja žena zaslužuje."
Šta vam se najviše dopada u Srbiji?
"Sviđa mi se kako stvarate sjajne košarkaše. Ja sam veliki ljubitelj sporta. Moj omiljeni sport je bejzbol. Ali uvek sam voleo košarku. I zaista se divim, i pre nego što ste bili Srbija, kada sam bio, kao klinac, shvatio sam koliko je jugoslovenski tim, košarkaški tim, uvek bio tako moćan tim. Tako da veoma cenim atletsku izvrsnost koju vaša zemlja proizvodi i čvrstinu koju oni proizvode i kod ovih sportista. I takođe, mora se pomenuti, naravno, bilo bi pogrešno da ne pomenem briljantnog i velikog Novaka Đokovića. Iako moram da priznam da sam bio tip Rodžera Federera, ne možete poreći činjenicu da je ovo, ono što je Đoković uradio, izuzetno retko. I bili smo blagosloveni što smo u jednom trenutku imali tri tako velika genija kao što su Federer, Nadal i Đoković. Bili smo, kao ljubitelji sporta, bili smo razmaženi da živimo u takvoj eri takve genijalnosti, ali moramo odati priznanje Novaku što je upravo izdržao takav sjaj tako jako, jako dugo vremena. Dakle, vama momci ide zaista, jako dobro širom sveta, i s pravom bi trebalo da budete veoma, veoma ponosni. I treba da budete veoma ponosni na Đokovića, Jokića iz Denver Nagetsa. I radujem se što ću biti sa vama i vašim ljudima, i nadam se da će oni veoma uživati sa nama isto koliko i mi planiramo da uživamo sa vama. Vidimo se za dve nedelje u Beogradu na koncertu!!"
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
Bonus video:
(Espreso/Miloš Dojčinović)