BEOGRAĐANKA SARA TRAŽI SESTRU: Mami su u porodilištu rekli daje beba umrla, 20 godina kasnije saznali su ISTINU!

Sara Gojić (27) od kada zna za sebe, zna da ima stariju sestru. Ipak, nikada je nije upoznala, držala za ruku ili naučila od nje kako da se šminka, oblači i koju muziku da sluša.

Sara nikada nije osetila topli sestrinski zagrljaj jer je majci rečeno da je beba preminula u porodilištu. Ipak, 20 godina kasnije Sara i njena majka otkrile su niz nepravilnosti koje su usledile nakon rođenja bebe, što ih je navelo da krenu u potragu za devojkom koja bi danas imala 28 godina.

Kako Sara objašnjava, njena majka porodila se 23. septembra 1995. godine u beogradskom porodilištu. Porođaj je protekao normalno, a beba je došla na svet oko 4 sata ujutru. Sve je bilo u redu i devojčica je zaplakala na vreme.

Dan nakon porođaja medicinska sestra saopštava da je beba umrla

Ipak, u to vreme bebe nisu bile u istim sobama sa porodiljama, te je Sarina majka uspela da vidi svoju ćerku tek sledećeg dana oko 10 sati ujutru. Nažalost, to je bio i poslednji put da ju je videla.

- Medicinska sestra je iznela bebu, ona ju je videla i pitala je kada će je dobiti na dojenje. Odgovorila joj je da je ona prvorotka, i da će morati da sačeka dok ne dobije mleko i da se ništa ne brine, jer oni prehranjuju bebe. Takođe, spomenula joj je da će možda svoju bebu videti posle ručka. To je bio 24. septembra 1995. godine - počinje priču Sara.

Kako dalje nastavlja da prepričava sled događaja, majka se vratila u sobu da bi negde oko 11 časova došla sestra i tražila joj zdravstvenu knjižicu.

- Moja majka je u to vreme bila izbeglica i imala je izbeglički karton na osnovu kog se lečila u Srbiji, jer smo mi poreklom iz Republike Srpske, tačnije iz Doboja. Zatim je oko 11:30 doktorka ušla u sobu i na najbrutalniji način saopštila mojoj majci da je njena beba preminula. Majka je počela da histeriše, da bi joj doktorka rekla da se smiri, da ovde ima još porodilja i da spakuje stari i krene u drugu prostoriju - priča Sara potresne detalje.

Sara pojašnjava da agonija njene majke tek tada počinje. Odvode je u malu sobicu sa jednim krevetom, daju injekcije, a majka se kroz maglu seća samo jedne rečenice.

"Neka medicinska sestra ju je mazila po kosi i pričala da je mlada, da će sve biti u redu i da će imati još dece", kaže Sara.

Lekar kaže da je bebi navodno stalo srce

Ubrzo, stigao je i Sarin otac. Umesto da prvi put ugleda svoju ćerkicu, dobija stravične vesti. Skrhan bolom pokušava da pronađe objašnjenje, a onda dobija prvu verziju priče.

- Otac je takođe taj dan došao sa poklonima, radujući se poseti bebi i ženi, ali su i njemu odmah saopštili da nešto nije u redu. Otac se naravno izgubio od ogromne količine stresa. Otac i majka su zajedno plakali. Otac je pričao sa nekim doktorom koji mu je rekao da je bebi jednostavno srce stalo, da je poplavela i da nije mogla da preživi. Takođe, rekao mu je da sve te bebe sahranjuju kremacijom u zajedničku grobnicu. Moji roditelji su tada bili jako mladi, mlađi od mene sada, a i danas sami sebe krive sto nisu reagovali na pravi način kao što bi to danas uradili. Najpre, tražili bi da vide svoju bebu. Međutim, oni tada nisu potpisali nikakav dokument, nikakvu dokumentaciju za obdukciju, niti kremaciju. Otac je tada molio nadležno osoblje da izvedu majku na drugi izlaz, a ne onaj gde izlaze majke sa bebama. Oni to naravno nisu učinili i majka je sve vreme plakala gledajući kako drugi nose svoje bebe kući", priča ova mlada devojka potresne detalje.

Tuga i bol Sarinih roditelja naterao ih je da nastave da tragaju za istinom. Nakon tragičnog događaja, odlaze u Sloveniju čekajući obdukcioni nalaz iz Beograda.

- Pošto su moji neko vreme nakon toga živeli u Ljubljani, tetka je tražila taj obdukcioni nalaz i tek nakon šest meseci od smrti bebe ga je dobila. To je bio nekakav papir na kom piše da plućne komore nisu bile razvijene i da je to razlog zbog je beba preminula. Na tom papiru ne postoji nikakav pečat, niti overa, apsolutno ništa, samo je tako neprofesionalno napisano. Moja majka je sa tim papirom otišla kod jednog doktora u Ljubljanu koji je to pregledao, nasmejao se i rekao da to treba da se ponovi i da je obdukcioni nalaz neozbiljan. Sve je to tako trajalo, godine su prolazile, majka i dan danas sebe krivi što nije tražila da vidi bebu, jer bi je verovatno prepoznala iako je preminula - kaže Sara.

Nakon 20 godina, roditelji otkrili da beba ima matični broj

Ipak, 20 godina kasnije, Sarina majka odlučuje da kontaktira jedno udruženje roditelja iz Srbije i na njihovoj stranici pronalazi uputstva kako da, kao roditelj koji sumnja da joj je dete oteto, dođe do određenih dokumentacija. Tada, klupko počinje da se odmotava, a Gojići se suočavaju sa nizom nepravilnosti.

"To su moji roditelji i učinili, i odneli su sve te zahteve na adrese u Beograd, gde su se ustanovile određene nepravilnosti. Dete je rođeno, žensko, i postoji jedinstveni matični broj. Koliko znam, taj matični broj, ne može da se da nekome ko nema ime. Moja sestra je trebalo da se zove Maja, ali roditelji nisu ni stigli da joj daju to ime. Međutim, upisan je nekakav matični broj, iliti kako ga roditelji nestalih beba nazivaju - sintetički broj", pojašnjava Sara.

Na papirima beba umrla pre nego što se rodila!

Ipak, nakon što su dublje zašli u potragu za Sarinom sestrom, shvatili su da matični broj pripada dečaku, a ne devojčici. Takođe, upisano je da je datum smrti bebe nastupio pre njenog rođenja!

- Proveravali smo taj broj u bazi podataka i on uopšte ne postoji. U izvodu iz matične knjige umrlih stoji da je muško umrlo, s tim da je upisano da je beba umrla pre nego što se rodila. Datum upisa najpre treba da bude kada je beba rođena, pa tek onda kada je umrla, međutim, u toj matičnoj knjizi je upisano prvo kada je beba umrla. Jasno se vidi datum upisa, odnosno, 18. septembra 1995. godine je upisana u matičnu knjigu da je umrla, pa tek onda 23. septembra 1995. u knjigu rođenih da je rođena - priča nam ona.

Sa druge strane, postoje nepravilnosti i na groblju. Ne postoje podaci o tome da je beba pod prezimenom Gojić sahranjena.

- Iz JKP su nam rekli da o detetu pod prezimenom Gojić, preminulom 24. septembra 1995. godine u tom beogradskom porodilištu, ne postoje nikakvi podaci koji govore da je sahranjeno na tom groblju, gde je navodno i trebalo da bude sahranjeno. Takođe, postoji još jedna nepravilnost. Doktorka je saopštila majci između 11:20 i 12 časova da je beba preminula, a u papirima stoji da je smrt nastupila u 12:30 časova. Takođe su napisali u nalazu autopsije da je prevremeno rođena beba što je apsolutno netačno, beba je rođena na vreme - priča Sara.

Sara izgubila dve sestre zbog teške bolesti

Ipak, Sara je obećala sebi, ali i svojim roditeljima da neće prestati da traži svoju sestru. Gojići žele pravdu, žele da znaju gde je devojčica koju nisu stigli da drže u naručju, da vode u park, da isprate na matursko...

Nažalost, Sara je pored sestre koju nikada nije upoznala, izgubila dve mlađe. Obe su bolovale od retke, progresivne bolesti i nažalost, izgubile bitku. Kako kaže, još uvek ne zna šta bi rekla sestri kada bi je pronašla, ali je u jedno sigurna - neće prestati da traga za njom.

Bonus video:

(Espreso / Blic / Prenela: J.N.)