LEPA TIJANA JE NAJLEPŠI LOVAC U SRBIJI: Pred njom divlje životinje PADAJU KAO POKOŠENE, ovo je njen RECEPT ZA USPEH

Da lepa žena nije samo "dekoracija" u muškom društvu već i ravnopravni član istog, koji podjednako uspešno obavlja svaki zadatak pred njom postavljen, pokazuje primer Tijane Lazić Marjanović (36).

Njena priča ne ide u prilog pesmi Džejmsa Brauna "Ovo je muški svet", ali svakako potvrđuje stih da taj svet ne bi ništa bio bez žena. Naime ova lepa Požarevčanka je za Mondo otkrila kako je "odbranila" svoju strast prema lovu, koji je zavolela od malih nogu.

Stalna je članica Lovačkog udruženja "Vojvoda Milenko“, iz Požarevca, koje datira iz 1995. godine. Iako ima stalan posao, a lov je za nju hobi, ipak ne gubi nadu da joj to bude stručno opredeljenje jer, kako kaže. "Kada nešto volite. ne postoji prepreka da se time bavite".

"Bila sam član lovačkog podmlatka i taj pelcer se primio od prvih skupova i druženja", započinje svoju priču Tijana Lazić Marjanović i dodaje da joj oružje nije bilo strano, zato što je odrasla okružena lovcima. "Kao dete sam više volela da se igram sa igračkama za „dečake“, a i često smo se igrali „rata“. Kao mali smo preskakali logorsku vatru. Bila su to druga vremena, gde su deca pazila jedni na druge i nikada nije bilo problema, iako sam ja dete devedestih".

Na lovište je aktivno počela da odlazi izuzetno mlada, sa tek napunjenih 18 godina. Navodi da je njena strast prema lovu u početku bila neshvatljiva okolini. "Bez obzira na predrasude o lovcima, to su fini, kulturni i vaspitani ljudi. Naravno svuda ima izuzetaka, ali se ja, na svoju sreću, nisam sretala sa takvima. Zaista su me lepo prihvatili i odmah sam postala njihov kolega lovac-lovkinja. U lovačkom društvu nisam jedina žena, ali sam jedna od retkih koje se aktivno bave lovom od nas deset. Moja porodica i prijatelji su se saživeli sa tim da ja idem u lov. Nadam se i se poslu, koji je vezan za lovstvo, gde će moja strast prema lovu biti zaokružena", pojašnjava i dodaje da je podrška porodice i bližnjih uvek važna.

Kako dalje ističe sagovornica nije imala negativno iskustvo u ovom izazovu, već samo reči hvale. "Čak sam iz prevelike ljubavi prema lovu, vanredno završila Srednju šumarsku školu, potom za specijalistu za lov i položila za licencu za obavljanje poslova lovočuvarske službe i za licencu za obavljanje stručnih poslova gazdovanja lovištem", objašnjava Tijana, navodeći da je za lov potrebno imati više od veštine.

"Lovstvo mi još uvek nije posao, već hobi, tako da je najvažnije imati dobru volju, ljubav i želju da prirodu održimo u balansu, ali i da je zaštitimo. Važno je da svaki lovac bude odgovoran u lovištu kako za sebe, tako i za druge, da ima dobar pogled, da je vešt i da zna pravovremeno i smireno da reaguje u svakoj situaciju u lovu".

Pojašnjava i da se za odlazak u lov se priprema temeljno. To podrazumeva buđenje u cik zore, pripremu odeće i obuće u skladu sa vremenom i terenom, ali i obavezni narandžasti prsluk, koji je obavezan za lovce na lovištu.

"Prsluk je neophodan, zato što pomaže da se lovac bolje vidi. Ponesem sa sobom malo hrane i vodu, eventualno neku čokoladicu,. Ipak lov bez pauze zna da traje i više od šest sati. O oružju posebno vodim računa pazeći na to da li je ranije pripremljeno i očišćeno. podjednako je važan i bezbedan trasport istog. Poštujući sve navedeno izvesno je da će u lovu stanje proći u najboljem redu".

Da li postoji životinja koju ste sanjali da ulovite?

"Iskreno, ne postoji. Ja nisam neko ko „juri“ trofeje. Lov je za mene sloboda i mir. Ja jednostavno volim prirodu i lov i jako sam posvećena očuvanju iste, kao i većina lovaca. U komercijalni lov ne idem zato i ne volim da unapred znam koji ću trofej odstreliti. Od većih životinja sam ustrelila divlju svinju".

Šta vas lov naučio?

"Lov me je naučio još većom odgovornošću prema prirodi i ljudima. Da nije lovac, većina ljudi ne bih mogla „normalno“ da vodi svakodnevne aktivnosti, a da bude bezbedna u svojim selima. Takođe me je naučio to koliko je značajno da se lovac i seljak drže zajedno i očuvaju prirodu na koju, nažalost, sve manje obraćamo pažnju, pored brojnih apela. U radu sa lovcima me je iznenadilo to koliko ljubavi postoji prema prirodi i životinjama, koliko se svi držimo zajedno, družimo i pomažemo jedni drugima bezrezervno. U radu sa mnom njih je iznenadilo da postoje žene koje „bara-bara“ funkcionišu bez problema sa muškarcima u poslovima koji se u Srbiji još uvek smatraju i dele na muške i ženske".

Tijana Lazić Marjanović kaže da podele posla na polove u ovom slučaju nema kao i da kada dođe do pripreme ulova lova lovci pokazuju svoje vrhunske kulinarske sposobnosti.

"Odlični su kuvari i ne dozvoljavaju da im se neko meša "u lonac". Mogu reći i da sam "zaštićena" kada dođe do spremanja hrane. Moja „obaveza“ bude da se ne mešam u njihov posao i eventualno nešto dodam. Ono što ljudi treba da znaju i postanu svesni je to da lov nije puko i nasumično ubijanje životinja, to je sve dobro proračunato i ispraćeno radi balansa u prirodi. Lovci više paze i štite, nego što love. Potrebno je da se skine predrasuda da su lovci neozbiljni i needukovani ljudi koji idu u lov tek radi odstrela".

Savet onima koji idu neutabanim stazama!

"Ono što je važno, kako za žene, tako i za muškarce koji žele da postanu lovci ili da se bave time, je da to ne može na silu. Mora da postoji ljubav, drugačije ne može biti. Kada ima ljubavi i želje onda se sve polako realizuje.

Poruka za sve ljude, koji imaju drugačije želje u odnosu na to šta okolina od njih očekuje?

"Kao i u svemu, treba istrajati i pratiti svoje srce na svom putu zadovoljstva i ljubavi. Raditi ono što vas čini srećnim i onda nema prepreka. Ako je čovek srećan onim čime se bavi i drugi oko njega su srećni. Da se više nas bavi onim što voli, kao nacija bismo bili srećni i zadovoljni. Ako na to čime želite da se bavite okolina gleda u čudu samo istrajte, a oni će vremenom razumeti i prihvatiti. Što manje obraćajte pažnju na zlurade komentare i uspećete. Kažem vam iz ličnog iskustva!", zaključuje naša sagovornica Tijana Lazić Marjanović.

Bonus video:

(Espreso/Mondo/Preneo D.M.)