KRISTINA JE, NE ZNAJUĆI, GODINAMA IMALA BOLEST KOJA NAPADA MOZAK, SAD HODA NA ŠTAKAMA: Jedini simptom je IGNORISALA

Kristina Eplgejt je tokom razgovora u emisiji “Dobro jutro Ameriko” izrazila zahvalnost svojoj prijateljici i koleginici Selmi Bler, koja joj je pomogla da na vreme potraži lekarsku pomoć. Selma Bler, kojoj je 2018. godine dijagnostikovana multipla skleroza (MS), ohrabrila je Kristinu da se obrati lekaru, nakon čega je i Kristini dijagnostikovana ista bolest.

Kristina se prisetila njihovog razgovora i čuvene rečenice: “Hajde, nas dve u istom filmu, to se neće desiti”. Ispostavilo se da je taj poziv bio presudan. “Da nije bilo nje, moglo je biti mnogo lošije”, kazala je Kristina, ističući značaj pravovremene reakcije.

Kristina Eplgejt je prvi put javno objavila da boluje od multiple skleroze u avgustu 2021. godine. Navela je da sada shvata kako je verovatno imala simptome bolesti godinama pre nego što je dobila zvaničnu dijagnozu.

Glumica je nedavno pokrenula podkast u kojem će otvoreno govoriti o temama vezanim za zdravlje. Njena glumačka karijera je trenutno neizvesna, dok joj je prioritet borba za što kvalitetniji život.

Multipla skleroza (MS) je hronična autoimuna bolest centralnog nervnog sistema, koja uključuje mozak i kičmenu moždinu. Kod MS, imuni sistem napada zaštitnu ovojnicu (mijelin) koja pokriva nerve, što može dovesti do oštećenja nervnih vlakana. Ovo oštećenje narušava komunikaciju između mozga i ostatka tela.

Simptomi multiple skleroze

Simptomi multiple skleroze mogu značajno varirati od osobe do osobe i zavise od lokacije i ozbiljnosti nervnih vlakana koja su pogođena. Neki od najčešćih simptoma uključuju:

Problemi s vidom: Zamagljen vid, dvostruki vid ili potpuni gubitak vida u jednom oku.

Slabost i umor: Ekstremni umor koji ne prolazi nakon odmora, slabost mišića.

Trnjenje i peckanje: Osjećaj trnjenja ili peckanja, posebno u ekstremitetima (rukama i nogama).

Problemi s ravnotežom i koordinacijom: Nesigurnost u hodu, vrtoglavica, gubitak ravnoteže.

Bol: Hronični bol u mišićima ili zglobovima.

Problemi s mokrenjem: Urgentna potreba za mokrenjem, učestalo mokrenje, otežano pražnjenje bešike.

Problemi s pamćenjem i koncentracijom: Teškoće s fokusiranjem, zaboravljivost.

Spastičnost: Grčenje i ukočenost mišića.

Kako prepoznati multiplu sklerozu na vreme

Rana dijagnoza multiple skleroze može biti izazovna zbog varijabilnosti simptoma i njihovog preklapanja s drugim bolestima. Međutim, nekoliko koraka može pomoći u pravovremenom prepoznavanju MS:

Praćenje simptoma: Zapisivanje simptoma, kada su počeli, koliko traju i koliko su ozbiljni. Ovo može pomoći lekaru da prepozna obrazac ili progresiju.

Medicinska istorija: Razgovor s lekarom o bilo kakvim sličnim simptomima u prošlosti, kao i o porodičnoj istoriji autoimunih bolesti.

Neurološki pregled: Lekar može obaviti neurološki pregled kako bi procenio funkcije živaca, uključujući snagu mišića, reflekse, koordinaciju i ravnotežu.

MRI snimanje: Magnetna rezonanca može otkriti lezije ili oštećenja mijelina u mozgu i kičmenoj moždini, što je često prisutno kod MS.

Lumbalna punkcija: Uzorak cerebrospinalne tečnosti može pokazati abnormalnosti vezane za MS, kao što su povećani nivoi određenih proteina.

Evocirani potencijali: Testovi koji mere električnu aktivnost mozga kao odgovor na stimulaciju mogu pokazati oštećenja u nervnim putevima.

Multipla skleroza je kompleksna i varijabilna bolest koja zahteva pažljivo praćenje i dijagnostiku. Pravovremeno prepoznavanje simptoma i konsultacija s lekarom mogu pomoći u ranom otkrivanju i upravljanju bolešću, čime se može poboljšati kvalitet života obolelih.

(Espreso/najžena/prenela P.V)