BOG ČUJE JEDINO OVU MOLITVU: Reči koje treba da izgovori svako od nas

Davno je živeo jedan sveti starac koji se mnogo molio i često tugovao za gresima ljudskim. I činilo mu se čudno zašto se to dešava, da ljudi idu u crkvu, mole se Bogu, ali i dalje jednako loše žive, greh se ne smanjuje.

"Gospode", pomislio je, "zar stvarno ne slušaš naše molitve? Ljudi se neprestano mole da žive u miru i pokajanju, ali jednostavno se to ne dešava. Da li je njihova molitva zaista uzaludna?"

Jednog dana, sa ovim mislima, zaspao je. I učini mu se kao da ga blistavi anđeo, zagrlivši ga krilom, podiže visoko, visoko iznad zemlje. Kako su se dizali sve više i više, zvuci koji su dolazili sa površine zemlje postajali su sve slabiji i slabiji. Nisu se više čuli ljudski glasovi, utihnule su pesme, vriska i sva buka užurbanog ovozemaljskog života. Samo s vremena na vreme odnekud su dopirali skladni nežni zvuci, kao zvuci daleke laute.

"Šta je ovo?" upitao je starac.

"Ovo su svete molitve", odgovori anđeo, "samo se one ovde čuju".

"Ali zašto zvuče tako slabo? Zašto ima tako malo ovih zvukova? Uostalom, sada se sav narod moli u hramu?"

Anđeo ga pogleda, a lice mu beše tužno.

"Da li stvarno želiš da znaš šta ljudi rade dok se mole? Pogledaj."

Daleko ispod se mogao videti veliki hram, pun naroda. Sveštenik je stajao u punoj odeždi u oltaru. U toku je bila služba.

Nije bilo moguće reći kakva je to služba, jer se nije čuo ni jedan zvuk. Bilo je vidljivo kako je poročnik koji je stajao na levoj pevnici čitao nešto brzo, brzo pomerajući usne, ali reči nisu dopirale gore.

Ogroman đakon je polako izašao ispred mase, zagladio svoju bujnu kosu i počeo da peva ... .ali ni glas se nije čuo gore.

Došao je momenat da se crkveni hor uključi, pa je čovek mislio da će sada sigurno čudi taj divni hor, ali do neba je dopirao samo muk.

"Šta se dešava?", pomislio je starac gledajući ljude koji su stajali u crkvi. Muškarci i žene, starci i deca, trgovci i seljaci, svi su stajali pokunjeno, krstili se i naizgled molili, ali do neba je dopirala samo tišina.

"Zašto je ovo ovako?" – upitao je starac.

"Hajdemo dole, pa ćeš videti i razumeti," reče anđeo.

Sišli su među ljude u punu crkvu, a niko od prisutnih ih nije video. Anđeo priđe jednoj ženi koja je stajala, na oko skrušena i čovek vide šta se nalazi u njenom srcu: "O, ta gadna popadija, opet ima novi šešir! Muž joj pije, a ona samo troši... Gle, gle šta sada radi..."

U blizini je stajao trgovac u dobrom suknenom kaputu i ​​zamišljeno gledao u ikonostas. Anđeo se dotakao njegovih prsa, i njegove skrivene misli su se odmah otkrile starcu: „...Kakva sramota! Jeftino... Sada ne možete kupiti ovakav proizvod ni po koju cenu! Mora da sam izgubio hiljadu, ili možda hiljadu i po...“

Sledeći je bio mladi seljak. Skoro da se nije molio, već je gledao nalevo, gde su stajale žene, rumeneće se i prebacujući se s noge na nogu. Anđeo ga je dotakao, a starac mu je pročitao u srcu: „E, Danka je tako dobra!.. Ima i stas i glas što bi se reklo...Eh, da je meni takva žena..."

I Anđeo je dirnuo mnoge, i svi su imali slične misli, prazne, dokone, svetovne. Oni su stajali pred Bogom, ali nisu mislili na Boga. Samo su se pretvarali da se mole.

- Sada razumeš? - upita Anđeo. - Takve molitve do nas ne dopiru. Zato se čini da su svi nemi.

U tom trenutku, plašljivi dečji glas iznenada je jasno rekao:

"Bože ti si veliki i milostiv, molim te isceli moju bolesnu majku..."

U uglu, na kolenima, pritisnut uza zid, stajao je dečak. Suze su mu zaiskrile u očima. Molio se za svoju bolesnu majku. Anđeo se dotakao njegovih grudi, i starac je video detetovo srce. Bilo je puno tuge i ljubavi.

- Ovo su molitve koje se na nebu čuju! – reče anđeo.

Bonus video:

(Espreso/Stil Kurir/Vanja Milenković/Preneo D.M.)