IŠLI SU BICIKLIMA OD KOVAČICE DO ŠVAJCARSKE, A SAD SPREMAJU NEŠTO NOVO: Popričali smo sa Sandićima o novoj avanturi

Petočlana porodica Sandić ima jedan veoma zanimljiv hobi, a to je biciklizam. Međutim, pre dve godine su uradili nešto nesvakidašnje - biciklirali su od Kovačice do Švajcarske. Ovo putovanje trajalo je čak 34 dana, a njihovo putovanje je motivisalo na desetine porodica da se odvaži na isto.

Dragan i Biljana kažu za ovo putovanje da ih je potpuno transformisalo, a ostavilo je trag i na njihove ćerke Iskru, Sofiju i Teodoru, koje su imale svega 4,8 i 10 godina kada su se odvažile na ovu avanturu, koju su dokumentovali na svom youtube kanalu.

Porazgovarali smo sa Biljanom Sandić o njihovom narednom putovanju biciklima i planovima za budućnost, ali i tome kako je njihova misija motivisala narod na aktivniji život.

Kako ste došli na ideju da idete biciklom od Kovačice do Švajcarske? To leto 2022.godine je manje-više podsećalo na prethodna. Nekako ni mi sami nismo znali gde bismo i šta bismo, ali smo znali da bismo nešto drugačije. Inače, generalno smo jako fleksibilna porodica i skloni smo da veoma često menjamo planove i na tu našu zajedničku osobinu sam jako ponosna.

Da se vratim malo unazad – mi smo porodica koja gaji ljubav prema prirodi. Suprug i ja smo izviđači, još od školskih dana i naš brak je izviđački. Kada su nam se ćerke rodile nismo oklevali da ih od prvih dana vodimo sa nama na sva putovanja, i u okviru i van granica naše zemlje, tako da su one puno kilometara proputovale i prepešačile, i od malih nogu spavale u šatoru u prirodi. Suprug je uvek bio aktivan na društvenim mrežama i delio je sva naša putovanja i aktivan boravak u prirodi.

Često je dobijao pozitivne komentare na sve što radimo i tako je jednom prilikom dobio poziv od naše drage prijateljice Milke Nikolić, koja živi u Švajcarskoj, da odemo kod nje i obiđemo prirodu u tom delu u kom ona živi. Naravno, taj poziv je usledio više puta, ali mi nekako nismo bili spremni. Usledila je pandemija korona virusa pa je to neko vreme kada nismo putovali, ali opet nam je prijateljica uputila poziv 2022. godine i u šali spomenula da bismo mogli doći biciklima do nje.

To je momenat koji je apsolutno bio dovoljan da probudi ideju kod supruga i osmisli sve u vezi sa bicikliranjem tog leta. Međutim, sada i iz ovog ugla, mogu samo reći da je to zapravo, bio jedan poziv za velike promene u našem životu i poziv na lični i porodični rast i razvoj.

Naravno, sa distance sada spoznajem da je tako, dok je u početku ličilo na porodičnu avanturu. Imali smo mesec dana da se pripremimo i isplaniramo put, kao i povratak do početka školske godine. Nekom je to bilo hrabro, nekom čista ludost, itd… Nama je to bilo nešto novo.

Dokumentovali ste vaš put i objavljivali na društvenim mrežama, a sada spremate novo putovanje - 60 dana do Geteburga. Kako ste se odlučili baš za ovu rutu?

Da, suprug je najviše i jedino zaslužan za sve što je uspeo da napiše, fotografiše, snimi… Sve je to sada zaista predivan amanet (i taj dnevnik i sve te fotografije i te predivne priče), ne samo našoj porodici, već i svima koji su učestvovali u tom poduhvatu, jer ni mi sami nismo mogli da zamislimo koliko je tu samo predivnih ljudi učestvovalo i koliko se predivnih događaja izdešavalo. Suprug je opet dobio ideju u razgovoru sa prijateljicom Gordanom Antunović, koja živi u Švedskoj, a sa druge strane, lično opet to vidim kao poziv da ispišemo nove stranice predivnih priča. U martu ove godine, gostovali smo na sajmu srpske knjige u Geteborgu koji organizuje Gordana u okviru CCI organizacije (Neprofitna organizacija koja promoviše i bavi se pitanjima vezanim za kulturno nasleđe i tradiciju Balkana) i dobili podršku same organizacije, koja je opet doprinela tome da budemo deo oficijalnog programa kulturnog festivala grada Geteborga, koji je ujedno njihov najveći festival.

Nama kao porodici je velika čast da možemo da budemo deo takve organizacije. Ne znamo odakle ćemo sledeći put dobiti poziv, kao što i ne znamo šta će nam ovaj put kroz srce Evrope sve iznedriti, ali znam da smo svi porodično jako uzbuđeni i da mu se mnogo radujemo.

Na novo porodično putovanje krećemo 28.juna i narednih 60 dana vozimo kroz 8 zemalja, prelazimo 2500 km na relaciji: Kovačica - Budimpešta - Bratislava - Beč - Prag – Dresden – Berlin – Rostok – Kopenhagen – Getebrog i pozivamo sve zainteresovane porodice, parove ili pojedince da nam se pridruže.

Da se upoznamo, da deo puta vozimo zajedno, da zajedno jedemo, kampujemo, Da razmenimo iskustva, a kako su to veoma pozitivne energije verujemo da će tu biti i veoma zanimljivih ideja i naknadnih aktivnosti. Nama su ljudu najbitniji i taj ljudski kontakt, pa čak i u današnjem vremenu. Zato vas pozivamo da zajedno širimo divnu enegiju jer se sličan sličnom raduje!

Sve vreme ste u dodiru sa prirodom, spavate u kampovima, koliko je ovo bilo zahtevno za vašu porodicu?

Ni za šta u životu se ne možemo pripremiti kako bismo, možda, hteli, pa ni za ovakva životna iskustva i želim da napišem da za nas, ovo nije samo putovanje i avantura.

Koliko je sve ovo zahtevno je jako dobro pitanje. Zašto? Na dubljem nivou, ovo je odluka:

• da vam kuća bude na dva točka i da je svaki dan nosite sa sobom
• da nećete znati, prosto, gde ćete prespavati
• da vam mnoge materijalne stvari nisu u centru pažnje
• da ćete neočekivano osetiti i doživeti svet kao prijateljsko mesto i dobre ljude u njemu koji su spremni da vam pomognu na razne načine

Na tom putu nosimo samo ono što nam je neophodno, jer se tako učimo da živimo sa manje da bi napravili prostora za ono što nam je najvažnije i da nam je dovoljno ono što trenutno imamo. Tako se učimo da praktikujemo i zahvalnost. Najviše smo prisutni u sadašnjem trenutku i usmereni jedni na druge. Ovo je, najiskrenije, i najviše ispunjavajući, i ujedno i najteži momenat, jer ste 24/7 zajedno, tako da nam je potrebno da budemo jedan tim kako bismo mogli da se nosimo sa emocijama, da učimo kako da ih izražavamo, ali i takođe kako da slušamo, i sebe i druge.

Postoje izazovni i zahtevni momenti, oni će uvek postojati. Naravno, oni bi postojali i da ostanemo kući, u sigurnosti i komforu, poznatom prostoru. Pitanje je da li verujemo sebi da te izazove možemo prevazići i van poznatog.Takvi momenti kada je potrebno da verujemo nekada mogu biti mnogo više zahtevni nego odsustvo kupatila, kreveta i jastuka, kuhinje, udobnosti troseda…

Da li imate neku anegdotu sa prethodnog putovanja koja vam je ostala u posebnom sećanju? Ima puno anegdota i ne bih izdvajala posebno ni jednu jer je svaka zaista posebna, a opet nas je petoro i za svakog bi izbor, sigurna sam, bio drugačiji. Najbolje je da se pročita dnevnik sa putovanja. Međutim, ima jedna sveža anegdotica koja je nastala u ovim pripremama, U priči sa decom saznajem da nekoliko njihovih drugara želi da biciklira sa nama, ali da im roditelji ne bi dozvolili. U jednom razgovoru, srednja ćerka Sofija pita drugaricu: „ A zašto ti ne bi dozvolili?“ Drugarica odgovara:“ Zato što misle da je to ludost!“ Na to pitam ćerku da li ona misli da je to ludost. Zastala je za trenutak. Videla sam da razmišlja o pitanju i posle nekog kraćeg vremena odgovora:

„ Mama, za nas ništa nije ludo!“

Pomenuli ste kako vaše ćerke učestvuju u pravljenju rute i mesta koja žele da posete. Imate li neki savet za roditelje kako motivisati decu za ovakve avanture?

Da, učestvuju, naravno najviše najstarija, a onda i srednja, jer tako funkcionalno koriste internet. Na taj način ih mi roditelji navodimo na sve prednosti i dobre strane interneta, što je izazov u današnje vreme.

Dobro pitanje, kako? Kako prvo mi roditelji da izađemo iz života prepunog obaveza i posla? I suprug i ja smo znali da upadnemo i te kako u taj vrtlog tako da nam je to polje veoma dobro poznato. Ne mogu dati odgovor jer zaista ne postoji univerzalan, a i bilo bi prepotentno sa moje strane. Svaka porodica će taj odgovor pronaći u skladu sa svojim porodičnim vrednostima i dinamikom unutar nje.

Mogu samo da se vratim unazad i sagledam taj put kojim smo mi krenuli i kako smo se posvetili tome i taj put je zahtevao vreme. Ni mi kao porodica nismo u startu imali ovakve aktivnosti. Najveći doprinos svemu tome ima naš izviđački staž, ljubav prema prirodi i želja da to prenesemo na naše ćerke. Kako su deca rasla tako je zapravo rasla čitava porodica i taj naš koncept boravka u prirodi i porodičnih aktivnosti u njoj. Tako je nastao koncept Family Nature Adventure.

Utisci ljudi

Želim ovom prilikom da podelim deo razgovora sa jednom sjajnom mamom koja mi je na pitanje kako je njoj izgledalo naše bicikliranje do Švajcarske odgovorila između ostalog i sledeće: „ Žao mi je što mi nije palo na pamet da se sa decom provozam biciklima do obližnjeg mesta koje je samo 15-ak km udaljeno!“ Zar to nije sjajno!? Bila sam tako srećna kada sam čula to. Oni sada imaju ideju, a kako će je sprovesti to je na njima. Znači, cilj našeg prethodnog bicikliranja, kao i ovog, nije bio i nije da navede roditelje da se upuste u identičnu avanturu; mada smo ohrabrili jednu petočlanu porodicu koja je biciklirala sa troje dece 20-ak dana i više, od kojih je, zamislite, najmlađe još uvek sisalo tada i bilo oko godinu dana staro; već da u moru izbora pronađu način koji bi odgovarao njima i shodno tome krenuli da provode kvalitetnije vreme zajedno u prirodi. I ovaj put želimo da ohrabrimo što veći broj porodica da budu aktivne u prirodi. U prirodi smo svi jednaki i okrenuti jedni ka drugima. U prirodi se vraćamo svojim iskonskim vrednostima, a to nam je i te kako potrebno, u ovom digitalnom svetu skrolovanja i instant zadovoljstva, posebno za naše najmlađe, ali i za nas.

5. Kakvi su vaši planovi po povratku sa putovanja - možete li nam nešto više reći o „Family Nature Adventure“ ?

Tokom našeg društvenog aktivizma, kao i volonterizma, organizovali smo razna dešavanja u trajanju od 1 pa do 15 dana gde je učestvovalo više desetina učesnika, dok je suprug organizovao i za više stotina, pa i više hiljada učesnika. Zadnjih par godina je zapravo doprinelo da oformimo i zaokružimo koncept Family Nature Adventure, jer se svo to iskustvo iz prethodnih godina i aktivnosti sakupilo.

Neke od naših ideja i razmišljanja jesu da se Family Nature Adventure bavi pitanjima organizacije zajedničkih dešavanja za porodice, da pokrenemo časopis za afirmaciju porodičnih aktivnosti u prirodi, da napravimo praktična uputstva i priručnike za boravak u prirodi, da napravimo tematske kampove za porodice i samo za mlade, kao i da napravimo izdavačku kuću sa izdanjima autora koji podstiču porodice na aktivnost.

Mi smo prijatelji sa švajcarskom porodicom Pasche koja 14 godina putuje svetom biciklima i živi nomadski sa dve kćerke, imaju par knjiga i sa radošću bi bili deo naše izdavačke kuće. Ima u svetu još zanimljivih porodica koje nas sve mogu i te kako inspirisati… to jednostavno nema granica i verujem da bi u ovom današnjem vremenu otuđenosti bili veoma zapaženi na svim sajmovima knjiga.

Takođe, po povratku iz Švedske želimo da održimo tribine po školama i fakultetima. Suprug je NLP trener i High Performance Team Coach, i autor je i koncepta „Podsticanjem porodičnih aktivnosti do boljih poslovnih rezultata“ koji se zasniva na sinergiji ličnog, porodičnog i poslovnog.

Vodite veoma aktivan život u prirodi, šta je vaša motivacija i inspiracija?

Da i baš sam pre neki dan tražila neke fotografije u moru suprugovih fotografija i opet zaključila, prelistavajući ih, da se kroz čitav naš bračni i porodični život provlači priroda i aktivan boravak u njoj. Nekako, kada su ćerke došle, nismo ni razmišljali da li želimo ili ne da im prenesemo tu ljubav prema prirodi i skautizmu, jednostavno smo to sve živeli. Tako da smo sve te neke vrednosti indirektno preneli i na njih, s tim u vezi i nema neke posebne motivacije.

U prirodi smo svi jednaki i okrenuti jedni ka drugima. U prirodi se vraćamo svojim iskonskim vrednostima, a to nam je i te kako potrebno. U prirodi se vraćamo sebi i povezujemo sa sobom, a to nam opet omogućava da se povežemo i sa najbližima.

Porodične aktivnosti u kojima učestvuje svaki član, od ideje, pripreme i same realizacije, dovodi do sticanja iskustva, razvijanja fleksibilnosti, upornosti i pri tome se upoznaju novi ljudi, predeli, kulture, prihvataju promene i šire vidici. Koju poruku/savet biste želeli da pošaljete ljudima koji žele da se odvaže na sličnu avanturu?

U momentu kada me je suprug pozvao na razgovor i izneo ideju da bicikliramo do Švajcarske, verujte da sam zastala i nakon par sekundi mu rekla da je lud. Zašto sam to rekla? Jer sam reagovala iz mesta straha. Zašto još? Jer to je tako nesvakidašnje i neuobičajno da verovatno zato ne deluje normalno i prihvatljivo. Ovo putovanje je susret sa samim sobom. Za mene, lično, ništa osnažujuće nije bilo nego što sam se suočila sa strahovima koji su me kontrolisali. O tome nisam pisala jer mi je bilo potrebno dosta vremena da dodjem do tih dubina. Prethodno putovanje me je navelo da spoznam da postoje dve energije – Energija straha i energija ljubavi. Naravno, nije ni ovo jedini način da se susretnete sa sobom, da se razumemo. Jednom prilikom dok sam razgovarala sa najstarijom ćerkom Teodorom, rekla mi je:

„Znaš, mama, neću toliko pamtiti sva ta mesta koja smo obišli koliko ljude koje smo upoznali. Ne ljude, nego LJUDINE!“

Najvažnije što smo poneli i što ćemo poneti sa narednog putovanja jesu LJUDI! Svi ljudi koji su nas pratili, podržavali, bodrili, kao i svi oni koje smo sreli na tom putu, samo su oni važni i poruka koju mi kao porodica želimo da pošaljemo jeste da su ljudi dobri i da je svet jedno prelepo, prijateljsko mesto. Verujem da smo primerima malkice podigli svest o dobrom u svetu i ukazali na značaj kako utičemo jedni na druge i koliko je važno da se povezujemo. Želimo da osnažimo i mlade ljude i roditelje da stvaraju i menjaju svet u pozitivnom pravcu, jer promena je moguća. I ljudima je potrebno da čuju takve priče. Mi želimo i radujemo se da ih ispričamo, i to možemo zahvaljujući ljudima.

I za kraj - Jedan od motoa za predstojeće putovanje, koje ću podeliti sa vama jeste "Wheels of Change – Cycle for a Connected World"

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

Bonus video:

(Espreso/T.Š.)