OVAJ TRIK ZA BUJNU BAŠTU STAR JE 100 GODINA: Naše PRABAKE imale su najlepše cveće, a evo i zbog čega

Koji su još povrtarski trikovi za podsticanje nicanja semena?

Vreme setve i sadnje pojedinih povrtarskih kultura je već krenulo, a prava sezona nas tek čeka. Kako bi biljke što zdravije krenule sa svojim rastom, stari su povrtari koristili biljne kupke. Smatralo se da sve veće i tvrde semenke treba omekšati kako bi bolje izniknule te imale lepše cvetove ili ukusnije plodove, piše Andrea Kern u knjizi „Vrtlarski trikovi iz starih vremena“, prenosi agroklub.rs.

Lukovičasto seme se se omekšavalo u rastvoru vode i kravlje osoke, grašak, pasulj i rotkvice u izvorskoj vodi, artičoke u rastvoru vode i šećera ili meda. Ako je seme staro, u život će ga vratiti namakanje u proceđenoj vodi od kvasa za kiseli hleb čiji mikroorganizmi podstiču klijanje tako da odvajaju bolesne delove klica sa ovojnice semenke, a istovremeno je hrane i štite od gljivica u zemljištu.

Trikovi poznati hiljadama godina

Prema zapisima, već su pre 2.000 godina rimski povrtari kupali semenke krastavaca, tikve, lubenice te ostalih biljaka iz porodice tikvenjača (Cucurbitaceae) u sirutki ili mleku.

Mahunarke poput graška, pasulja, sočiva, boba i slično, najbolje je namakati najmanje sat vremena pre setve u čaju od kamilice. Potrebno je dve kašičice suvih cvetova ukuvati na jednu šolju te ostaviti 10 do 12 sati da odstoji.

Valerijana podstiče rast korenja i „greje“, govorili su stari. Ovu biljnu kupku vole luk, praziluk, paradajz, paprika, peruanska jagoda i letnje cveće. Višesatna kupka u ekstraktu cvetova valerijane pomoći će vrstama osetljivima na hladnoću poput krastavaca i tikvica da i po nepovoljnom vremenu uspeju u nicanju.

Različite vrste gljivica mogu potpuno uništiti mlade biljčice, preseći im stabljike ili razgraditi korenje. Zaštitu od bolesti „crna noga“ ili bolesti odumiranja biljke dobiće od rena ili belog luka. Prema receptu iz knjige, što sitnije narežemo 100 do 150 gr od svake vrste i prelijemo kašu mlakom prokuvanom vodom ili kišnicom. Nakon sat, dva procedimo. Ova kupka godi paradajzu, krastavcima i cinijama, nevenu i žavornjaku. Oprez, ovu kupku ne vole semenke mahunarki i kupusnjača.

Odvar od poljske preslice će takođe osnažiti biljke. Ona je bogata silicijskom kiselinom, jača biljku koja postaje otpornija na gljivice. Posebno se prepručuje u nju umočiti krtole krompira.

Humofix časnih sestara

Časne sestre iz benedktinskog samostana u nemačkoj Fuldi osmislile su biljni čaj engleske recepture koja sadrži cvetove valerijane, stolisnika, maslačka, kopirve, kamilice i hrastove kore. Nazvali su ga humofix. Istraživanja su pokazala da stolisnik i kamilica sprečavaju rast bakterija i gljivica, a ostali sastojci razvijaju korisne mikroorganizme, čine ljusku semenke propusnom, potiču rast korenja te pomažu klijancima da postanu otporni.

Ovu otopinu posebno vole kelj i ren čije seme u njoj treba ostaviti 15 minuta. Rotkvicu i rotkvu držite 30 minuta, luk, paradajz, salatu, cveklu, peršun, papriku, blitvu, praziluk, endiviju, komorač, kopar i cikoriju 60 minuta, a 90 minuta šargarepu i celer.

Nakon što odstoji određeno vreme u kupki, odstranite seme koje ispliva na površinu jer je ono oštećeno i loše. Nakon toga mokro seme raširite na kuhinjsku krpu ili papirnati ubrus da se posuši te ga posejte isti dan jer je klijanje već započelo.

Bonus video:

(Espreso/Krstarica/N.L./Prenosi M.M.)